Povećavanje produktivnosti

Pre nego što se krene u diskusiju o produktivnusti konstruktora, neophodno je definisati gde se gubi najviše vremena tokom modeliranja. Da li je primetan pad produktivnosti pri otvarajnu delova ili pri osvežavanju modela (rebuild) ? Da li sam proces modeliranja delova utiče na učinak? Ili možda učinak definiše ponavljanje sličnih radnji? Sve ove kriterijume bi trebalo uzeti u obzir kada se razgovara o produktivnosti konstruktora i o performansama delova.

Početna tačka analiziranja produktivnosti pri modeliranju bi morali biti templejti ( šabloni ) pri kreiranju delova. U najmanju ruku templejti delova bi morali da sadrže jedinice mere koje će se koristiti u projektu. Pored jedinica, templejt bi mogao da sadrži materijale, kao i prethodno definisane skice ili feature-e iz kojih će nastati deo koji kreiramo. Dobro definisani templejti vode ka standardizaciji i skraćuju vreme koje je potrebno za modeliranje. Templejti takođe značajno olakšavaju novozaposlenim radnicima prihvatanje kompanijskih standarda. 

Templejti delova bi takođe trebalo da sadrže atribute koji će biti prikazani u dokumentima koji nastaju kasnije (crteži, sklopovi, PDM...). Kako bi se osigurao konzistentan unos ovih podataka , trebalo bi koristiti SolidWorks Property Tab Builder >>

Sada kada su templejti podešeni i kada smo osigurali konzistentnost novim modelima, videćemo kako pravilno kreiranje skica može uticati na produktivnost. U knjizi SolidWorks Essentials, na kraju druge lekcije postoji lista postupaka za pravilno kreiranje skica. Neke od tih postupaka ćemo detaljnije analizirati u nastavku.

• Kompleksnijie skice su sklone grešakama, teže se edituju i otežavaju korišćenje konfiguracija. Pri kreiranju prve skice često težimo da ubacimo što više detalja zarad uštede vremena. Međuti u realnosti se dešava upravo suprotno. U većini slučaja se više vremena utroši na ispravke i na editovanje modela nego na samo kreiranje. Po nekim procenama samo 15% vremena konstruktori troše na inicijalno kreiranje geometrije dela, a ostatak vremena na ispravke i izmene. Praksa je pokazala da jednostavna prva skica/feature, koji obuhvata osnovni oblik ili ključni element modela, kasnije značajno olakšava izmene. Trebalo bi težiti da se početne skice sastoje od jednostavnih profila.

• Pri kreiranju skica dobra je praksa koristiti što više relacija i jednačina. Kod dobro dizajniranih skica postoji jedna ključna dimenzija. Njenom izmenom, osvežavaju se sve ostale dimenzije. Povećanjem broja dimenzija koje se moraju ispravljati u skici, dolazi do opasnosti da će neka biti zaboravljena pri izmeni. Grešake ovog tipa u kasnijim fazama projektovanja prouzrokuju gubitke vremena, a potencijalno i novca. 

• Trebalo bi koristiti simetriju kada god je to moguće. Mirror Entitties funkcionalnost značajno može smanjiti vreme potrebno za dizajn. Centriranje prve skice u odnosu na koordinatni početak olakšava upotrebu simetrije. 

• Greške koje nastaju na modelu i vidljive su u stablu utiču na vreme potrebno za osvežavanje ( Rebuid ). Softver dozvoljava čuvanje fajla koji u sebi sadrži greške, ali bi trebalo izbegavati zarad poboljšanja performansi softvera. Alati kao što su Check Sketch for Feature i SketchXpert su dobri alati za ispravku grešaka. Ne treba izbegavati Whats Wrong prozor i trebalo bi koristiti FeatureExpert alat unutar ovog prozora kada god nam softver to dozvoljava.

• Definisanost skice! Skica koja je u potpunosti definisana ne dozvoljava slučajno pomeranje entiteta koji su nedefinisani u porstoru. U svakom trenutku na Status baru se može utvrditi u kom je statusu skica, a alat Fully Define Sketch se može koristiti za automatizaciju procesa definisanja.

Redosled po kome su feature-i pravljeni  utiče na jednostavnost izmene modela. Prvo bi trebalo graditi i dodavati materijal ( Boss-Etrude ) jer bi naknadno dodavanje materijala moglo da rezultira neželjenim popunjavanjem predhodno napravljenih rupa. 

• Fileti i chamferi, iako bitni za gotovi proizvod, možda i ne moraju biti prikazani na modelu. Ova dva feture-a utiču na vreme potrebno za osvežavanje ( rebuild time ). Iz tog razloga bi trebalo kreirati ih na kraju ili napraviti konfiguraciju u kojoj će biti uklonjeni ( Suppress-ovani )

• Kao i kod skica,  simetrija doprinosi poboljšanju kvaliteta dizajna. Umesto Blind Extrude-ova, dobra je praksa koristiti MidPlane kao prvi feature. Takođe krajnji uslovi   ( End conditions ) utiču na kvalitet modela - Up to Surface, Offset from Surface, Up to Next... 

• Jedna od klučnih stvari za poboljšanje performansi softvera i samog modela jeste izbegavanje nepotrebnih detalaja. Tekst na samom modelu koji je ugraviran je često nepotreban do samog završetka modela. Navoji takođe dosta opterećuju model i trebalo bi koristiti Cosmetic Thread kada god je to moguće.

Čest je slučaj da nam je nepotreban visok nivo detalja delova na nivou sklopa. Najbolji primer su remenice i zupčanici. Potreban nam je visok nivo detalja na nivou dela zarad dobre izrade, međutim kada se deo prebaci u sklop, dovoljan nam je jedan cilindar koji će predstavljati zapreminu zupčanika. Više o poboljšanju performansi sklopova na ovom linku >>.  

Performance Evaluation alat nam može pomoći u identifikaciji problematičnih feature-a. Čest je slučaj da samo jedan feature kao što je thread ili pattern opterećuje model više nego svi ostali feature-i zajedno. Pad performansi ovakvih modela se kasnije mnogo više ocrtava na sklpu i crtežu. Na slici ispod se može videti da Thread feature zauzima preko 80% vremena potrebnog za osvežavanje modela.

Ukoliko se radi sa importovanom geometrijom, provera greški na modelu može sprečiti kasnije greške i povećati perormanse softvera. Kao što je već napomenuto, svaka greška opterećuje softver, a može i uticati na pojavljivanje novih grešaka. Uvek je dobra praksa ispravljati ih čim se pojave. Import Diagnostics alat nam pomaže da uočimo i ispravimo greške na modelima koje uvozimo u softver. 

Ovaj alat nije dostupan kada se kreira novi feature na modelu. Veoma je važno proveriti model pre nego što se odrade izmene. Neispravne površine ( koje su veoma čest slučaj pri uvozu delova iz neutralnih formata) mogu sprečiti kreiranje feature-a koji se referenciraju na njih. Neretko korisnici izgube sate pokušavajući da isprave greške ili proizvedu neku geometriju, a greška je nastala još pri uvozu dela i mogla je biti ispravljena jednim klikom korišćenjem Import Diagnostic alata. 

Još jedan koristan trik jeste ubacivanje već postojećeg delu u novi deo na samom početku ( Insert part to part ). Pri ovom pristupu bi trebalo samo obratiti pažnju da se kreiraju reference ka eksternim modelima. Ove reference je neophodno čuvati pri menadžmentu fajlova da ne bi došlo do grešaka.  

Postoji neograničeni broj načina da se željeni model izgradi. U ovom blogu su pokriveni ključni aspekti za kreiranje 'efikasnih' modela. Veoma je bitno kocipirati model tako da se olakšaju izmene koje će doći u kasnijim fazama modeliranja.  Dodano vreme koje se utroši na početku modeliranja će se višestruko vratiti tokom projekta zbog olakšanih izmena na modelu i zbog povećanih performansi samog modela.