Oblast ili sektor u kojoj pretežno radi neka kompanija - avio, auto, namenska industrija, uslužna CNC mašinska obrada, gradnja, nameštaj i opremanje, biomedicina, nafta i gas, procesna, itd.

Specifično za industrije jeste da svaka ima određeni skup svojih:

• poslovnih procesa
• organizacionih modela
• primenjenih tehnologija
• opis radnih mesta
• tipove organizacione strukture, itd.

Višedecenijsko, pa i viševekovno iskustvo u nekim industrijama, neprestano se usavršava i savremena softverska rešenja integrišu ovo iskustvo i to najčešće u dva oblika:

• PLM rešenja za razvoj (poput 3DEXPERIENCE platforme) gde se koncept samog softverskog rešenja zasniva na najboljim industrijskim praksama, integrisanim procesima i standardima date industrije
• MES rešenja za proizvodnju (poput DelmiaWorks softvera) gde softver uključuje više scenarija i paketa modula za različite industrije (brizganje, štancovanje, ekstruzija, itd)
• ERP rešenja za ukupno poslovanje koja na osnovno rešenje za standardne procese u svim kompanijama (računovodstvo, finansije, HR, nabavka, itd) razvijaju ili ostavljaju mesto za integraciju posebnih modula prilagođenih svakoj industriji posebno.

Misija i vizija predstavljaju suštinu svake organizacija jer definišu smer ali i svrhu njenog postojanja u određenom obliku i industriji u kojoj posluje.

Misija predstavlja svrhu organizacije i odgovara na pitanja: ŠTA radimo, ZA KOGA radimo, KAKO radimo?

Vizija predstavlja težnje organizacije i njene dugoročne ciljeve.

Svaka organizacija treba da definiše i svoje strateške ciljeve, odnosno strategiju dolaska do tih ciljeva.

Strateški ciljevi konkretizuju ideje misije i vizije prevodeći ih u "opipljive" parametre uspeha - osvojena tržišta, osvojeni proizvodi, profilacija i diversifikacija kupaca / izvora prihoda, uvođenje novih tehnologija, itd.

Strategija definiše korake i okvirne vremenske intervale u kojima treba postići zadate ciljeve prema tome definišiću ih kao kratkoročne, srednjeročne i dugoročne ciljeve.

Organizaciona struktura predstavlja kostur na kom se uspostavlja organizacija, njeni sektori i glavne putanje komunikacije i procesa.

Obično se prikazuje grafički u vidu šeme sa blokovima koji predstavljaju sektore i/ili radne jedinice i linijama/strelicama koje pokazuju glavne kanale komunikacije, nadležnosti, međuzavisnosti.

Rafinirana organizaciona struktura, pored sektora i radnih jedinica, može uključivati i timove, hijerarhiju unutar timova, pa i imena zaposlenih.

Kod većih organizacija ili tamo gde su putanje procesa složenije, organizaciona struktura može imati više šema - opštu i specifičnu koja je vezana za neki sektor ili proces*.

*Organizaciona struktura procesa potrebna nam je onda kada postoji sekundarni proces koji nije kritični deo poslovanja, ali koristi resurse angažovane primarno u osnovnim organizacionim jedinicama, a može se urediti radi pospešivanja svakodnevne efikasnosti. Primeri organizacione strukture procesa mogu biti:

• društvena odgovornost preduzeća i aktivnosti u toj oblasti - angažovani ljudi iz menadžmenta, finansija, marketinga koji treba da osmisle plan donacija i sponzorstava, da alociraju resurse i komuniciraju sa korisnicima i širom javnosti
• proces zapošljavanja - naročito za više pozicije gde se traži određeni stepen stručnosti ali i iskustva koje ne može samostalno da odredi HR služba već je potrebno da sa kandidatima razgovaraju i menadžment i buduće kolege koje rade u istom timu na sličnoj poziciji.

Organizacije često definišu svoje poslovanje u odnosu na tržište kroz jedan od dva koncepta:

• B2B - Business To Business - odnosno poslovanje samo sa drugim organizacijama
• B2C - Business to Customer / Business To Consumer - poslovanje direktno ka pojedinačnim kupcima, krajnjim potrošačima, najčešće preko maloprodaje
• B2G - Business to Government - poslovanje sa javnim sektorom (institucijama, javnim preduzećima i sl).

Između ova dva tipa poslovanja iz ugla prodaje i ciljanog tržišta postoji još mnogo modela: B2B + B2C, B2B prodaja (distributerima) uz B2C brediranje, B2C na domaćem tržištu a B2B preko distributera na stranim tržištima, itd.

U nekim slučajevima priroda organizacije, industrije, tipa proizvoda, ne može obuhvatiti i B2B i B2C poslovanje bez žrtvovanja margine, resursa, brenda zbog jednog ili drugog tipa kupaca, pa se opredeljuje isključivo za jedan tip.

Ova "nekompatibilnost" B2B i B2C koncepta često pravi probleme i kod ERP implemantacija i definisanja internih procesa organizacije, naročito ako se u nekom trenutku pojavi odluka o proširenju tipa poslovanja.

Ključne razlike koje treba (pokušati) pomiriti kod usvajanja oba tipa jesu:

• obim pojedinačne prodaje - gde B2B podrazumeva daleko veće količine ka jednom kupcu, što znači manji broj kreiranja, komuniciranja i procesiranja ponuda i porudžbina za jednu ostvarenu prodaju
• prodajne i marketing aktivnosti - obično podrazumevaju potpuno različite koncepte i fokuse kod obraćanja specifičnim klijentima i širokom tržištu
• CRM - direktna B2C komunikacija sa klijentima praktično je nemoguća zbog velikog broja kupaca i odvija se posredno (oglasi, društvene mreže, aplikacije), dok se B2B komunikacija obično odvija direktno iz CRM sistema, itd.

Projektno orjentisane organizacije, uslovno govoreći, svakom novom projektu pristupaju od "nule". 

Projektno orjentisano poslovanje podrazumeva i načelnu neponovljivost prethodnih poslova osim u smislu same prirode projekta. 

Na primeru proizvođača mašina:

• mogu raditi svaki put mašinu istog tipa ali prema potpuno drugačijim projektnim zahtevima u pogledu dimenzija, kapaciteta, stepena automatizacije, itd.
• mogu koristiti određene artikle (komponente predefinisane u svom ERP sistemu i nabavljene za magacin) ali zbog izmena projekta moraju imati fleksibilnost češćeg poručivanja novih komponenti
• mogu koristiti sastavnicu prethodnog projekta za dalju izmenu ali najčešće je brže postaviti projekat od početka koristeći eventualno neke iste profile, vijčanu robu, podsklopove, itd.

Zbog svega navedenog, kod projektno orjentisanih firmi i ERP implementacije vode se prema tom konceptu poslovanja jer:

• neracionalno je držati preveliki magacin materijala i komponenti
• često je neracionalno definisati sve pojedinačne artikle koji mogu da uđu u magacin i proizvodnju pa se može raditi po grupama.

Od suštinske važnosti za ovakve kompanije, kada su ujedno i razvojne, jeste da pre bilo kakve ERP integracije samih projekata sa drugim sistemima (WMS, nabavka, proizvodnja), uredimo sastavnice. 

Tek kada na nivou CAD dokumentacije rešimo biblioteke materijala, profila, delova, komponenti koje se koriste, možemo sastavnicu povezati sa ERP-om.

Ovde se pre svega misli na organizacije koje isporučuju isključivo (inženjerske) usluge, npr:

• razvoj proizvoda
• izradu projektne dokumentacije
• izradu proizvodne dokumentacije
• simulacije
• proračune

Ili vrše isključivo uslužnu proizvodnju za poznatog kupca, bez previše različitih projekata, bez sopstvenog razvoja i drugih procesa van svoje uže specijalnosti potrebne da isporuče proizvode:

• CNC i druga mašinska obrada
• brizganje proizvoda od plastike, gu, itd.

Proizvodno orjentisane organizacije u prvom redu imaju sopstveni proizvod ili grupu proizvoda na koje su fokusirane.

Može biti više tipova ovakvih organizacija:

• razvojno-proizvodne organizacije koje u svakom trenutku u fokusu imaju i proizvodnju svojih proizvoda i razvoj svojih novih proizvoda koji treba da zamene prethodne u ponudi za tržište
• proizvodne organizacije sa jednim dominantnim proizvodom gde su svi drugi paralelni proizvodi neka vrsta projekata koji se otvaraju i gase i najčešće služe da podrže uspeh glavnog proizvoda (čest slučaj u prehrambenoj, tekstilnoj, industriji obuće i slično, gde jedan proizvod organizacije može opstajati decenijama dok se drugi pojavljuju i nestaju)
• uslužno proizvodne organizacije fokusirane su na proizvodnju za jednu ili više drugih organizacija, i obično su specijalizovane za jednu grupu proizvoda (kotlovi, kablovi, delovi za autoindustriju).

Razvojno orjentisane kompanije mogu biti istovremeno i proizvodne ali mogu biti i kompanije koje su fokusirane samo na razvoj novih proizvoda za svoje kupce.

U ovakvim kompanijama apsolutni fokus implementiranih sistema svodi se na upravljanje dokumentacijom, komunikacijom, izmenama, itd.

Organizacije imaju različit pristup i u definisanju, i u praćenju, i u reakcijama na postignuti stepen ostvarenja pokazatelja poslovanja.

Tako organizacije mogu pratiti:

• finansijske
• nefinansijske KPI - na primer, rast udela poslovanja na željenom tržištu ili u određenoj niši tržišta (bez obzira na trenutnu finansijsku rentabilnost).

Investicije predstavljaju strateška kontinuirana ili "jednokratna" ulaganja firme u zaposlene, objekte, lokacije, proizvodne kapacitete, softverska rešenja, itd.

Povrat investicije predstavlja osnovnu kvantitativnu informaciju o vremenskom periodu u kom će se neka investicija isplatiti.

Parametri za proračun povrata investicije su brojni a neki i toliko kompleksni da ih uzimamo paušalno:

• mašine - očekivani broj radnih sati, očekivani životni vek do prvog većeg servisa, broj isporučenih proizvoda, očekivana vrednost proizoda, potrošnja alata, potrošnja energije, cena radnog sata prema potrebnoj kvalifikaciji
• softver (CAD, PLM, MES, ERP i sl) - povećanje efikasnosti, uređenje dokumentacije, smanjenje škarta, manji broj fizičkih prototipova, optimizacija proizvoda, jednostavniji pristup informacijama, manje "ručnih" i paušalnih izveštaja, lakše odlučivanje u realnom vremenu, upotreba postojeće dokumentacije, delova i artikala za nove porudžbine, itd.
• objekti - da li će novi magacin ili novi proizvodni pogon omogućiti efikasnije kretanje sirovina i proizvoda od magacina preko proizvodnje do kupca
• ljudski resursi - ako kontinuirano investiramo u obuku i sertifikaciju ljudi, njihovo učešće na industrijskim stručnim događajima i njihov rast u organizaciji, manja je verovatnoća da će otići i samim tim ova investicija pored toga što unapređuje efikasnost i znanje zaposlenih, smanjuje troškove stalnog zapošljavanja i uvođenja uvek novih ljudi u procese.

Za manje organizacije, zbog malih uzoraka, često nije optimalno da se izračuna svaki trošak i svaka ušteda koju jedna investicija podrazumeva pa ROI ne možemo u potpunosti kvantitativno odrediti, ali to ne znači da u odlučivanje o investiranju i proračunu povrata investicije ne možemo da ostavimo, intuitivno i iskustveno, određeni prostor za uticaj investicije na efikasnost, posredne efekte u poslovanju (jačina brenda, marketing), zadržavanje zaposlenih, itd.

"Know how" je esencijalna vrednost organizacije, njeno sabrano znanje i iskustvo koje organizacija ima o svojoj industriji, svom tržištu, svojim procesima, svojim proizvodima, svojim kupcima.

Ova vrednost je ujedno i intelektualna svojina organizacije bez obzira da li je ta svojina neformalna, podrazumavajuća, sabrana u iskustvu ključnih ljudi u organizaciji, ili je formalizovana kroz internu bazu znanja ili registovane patente i brendiranje proizvoda, procesa ili procedura.

Organizacije obično interno formalizuju u nekom obliku i svoj know-how kako bi ga koristili za bržu obuku novih zaposlenih, kako vremenom ne bi gubili jednom već teško stečena i skupo plaćena znanja (o uspešnim i neuspešnim idejama, strategijama, postupcima), kako se ne bi ponavljale greške i kako bi se nove procedure kreirale i postojeće unapređivale na osnovu ovih dragocenih informacija.

Tako know-how organizacije pretaču u bazu znanja koja treba da je dostupna svima. Solfins za ove potrebe koristi Wiki strukuturu 3DEXPERIENCE platforme.

Više o bazi znanja pogledajte u sekciji DOKUMENTACIJA

Poslovanje vođeno egzaktnim podacima je "sveti gral" proizvodnih organizacija. Ovaj koncept mogli bismo podrazumevati i kao cilj digitalizacije koji u dalekoj perspektivi vodi ka onome što se popularno naziva Industrija 4.0.

Ovakvo poslovanje podrazumeva digitalni kontinuitet informacija jer samo u digitalnoj formi podatke možemo da sakupimo u relanom vremenu, da ih brzo sortiramo i analiziramo.

Digitalni kontinuitet informacija je korak iznad "digitalizacije" jer podrazumeva digitalizaciju svih procesa i sektora ali u jedan povezan usaglašen tok kroz koji informacija putuje, menja se, koristi, dopunjuje, nadovezuje i sve vreme lako joj se pristupa iz centralnog informativnog sistema ERP-a ili njegovih komplementarnih sistema MES, APS, itd.

Solfins implementacije fokusirane su upravo na iznalaženje optimalnih procesa za uspostavljanje digitalnog kontinuiteta informacija u razvojnim i proizvodnim organizacijama.

Business Process Management (BPM) je sistemski pristup unapređenju procesa u organizaciji kako bi se postigla bolja efikasnost, efektivnost i prilagodljivost promenama. Fokus je na analizi, kreiraranju novih modela i optimizaciji uz automatizaciju poslovnih procesa kako bi se uskladili sa strateškim ciljevima i unapredile opšte performanse poslovanja.

Osnovne karakteristike BPM-a:

• Upravljanje kompletnim procesima od početka do kraja (End-to-End Process Management): BPM posmatra kompletne procese umesto pojedinih aktivnosti kako bi se obezbedila koordinacija između ljudi, sistema, podataka, itd. 
• Neprekidna unapređenja (Continuous Improvement): stalno preispitivanje uspostavljenih procesa, njihovo fino podešavanje i usavršavanje kako bi se uklonile preostale smetnje i kako bi se prilagodilo novim okolnostima.
• Integracija tehnologija (Technology Integration): BPM često koristi alate poput RPA, AI, ML kako bi unapredio analitiku i primenio automatizaciju procesa.

Suštinski, ovo je jedini tip procesa koji i postoji u firmama jer svaki proces koji se odvija ekskluzivno u jednom sektoru predstavlja potencijalni problem:

• ne može računovodstvo razviti svoje procese koji nisu usklađeni sa prodajom, nabavkom, menadžmentom (odnosno strategijom organizacije
• ne može proizvodnja razviti svoje procese koji su van vidokruga i u potencijalnoj koliziji sa potrebama i zahtevima razvoja, finansija, kvaliteta, itd.

Zato procesi u organizacijama istovremeno predstavljaju:

• najkompleksniji deo posla jer zahtevaju fleksibilnost za stalne promene i unapređenja, intezivnu komunikaciju različitih sektora, profila, profesija, razumevanje gledišta svih kolega, prioritetizaciju rešenja koja su u skladu sa strategijom organizacije, itd.
• najveću vrednost koju jedna organizacija ima jer su procesi pojavni oblik zbira svih njenih znanja i iskustava (sami procesi su obično i deo intelektualne svojine organizacije).

Svaki sektor organizacije obično ima i svoje interne procese koji se tiču samo tog sektora, ali.. Poput podzakonskih akata u pravnom sistemu, tako ni ovi unutar-sektorski procesi ne mogu da budu u koliziji sa međusektorskim procesima tamo gde do nje može doći.

Kada se procesi u organizacijama zaista analiziraju, onih procesa koji se definišu i sprovode unutar pojedinačnih sektora, bez direktnog uvida i interakcije sa drugim sektorima - takvih procesa praktično i nema. 

Odnosno, kada zrela organizacija pristupi uređenju svih procesa (na primer, tokom ERP i MES integracija i implementacija), tada se otkriva da mnogi "nevidljivi" problemi u poslovanju zapravo nastaju kao posledica kreiranja i sprovođenja niza "autističnih" procesa koji se fokusiraju na "lakše" obavljanje nekog posla ali pritom prave daleko veću štetu od koristi u nekim drugim poslovnim procesima i kolegama iz drugih sektora, ili prosto samo menadžmentu koji mora imati uvid u sve procese kako bi mogao da donosi prave odluke.

Procesi naravno ne mogu biti ograničeni samo u okvirima jedne organizacije jer njeno poslovanje na tržištu podrazumeva saradnji i sa brojnim drugim organizacijama, ali i institucijama, zakonodavstvom, itd.

Procesi koji se "prelivaju" van okvira organizacie mogu se ticati svih sektora:

• nabavka i magacin svakako moraju svoje procese da usklade i sa procesima dobavljača
• računovodstvo i finansije moraju biti usklađeni sa poreskom službom, portalima ministarstva finansija, itd.
• proizvodnja mora svoje procese nekad da uskladi sa procesima kupca (od definisane tehnologije do pozicioniranja kontrole u različitim fazama proizvodnje)
• razvoj svakako mora u svoje procedure da implementira usklađenost sa propisima, standardima industrije, posebnim zahtevima kupaca koji ne smeju biti ispušteni u procesu razvoja, itd.

Mapiranje procesa je tehnika vizuelizacije definisanih procesa kako bi se unapredilo razumevanje uloga, locirale sporne tačke, odredio fokus za unapređenja, itd.

Tok posla je precizno definisan "mikro" proces koji uključuje npr. i tehnološke operacije, informacije za postizanje traženog kvaliteta (tolerancije, parametre čvrstoće i dilatacija, itd), radne zadatke pojedinačnih radnih jedinica ili radnih mesta u određenom trenutku svake faze proizvodnje ili projekta.

Jedan proces može imati desetine tokova posla zavisno šta su ulazni parametri i šta je očekivani izlazni rezultat. Često se u praksi za svaki novi projekat i proizvod pravi novi tok posla koji izbegava greške koje mogu nastati korišćenjem postojećih.

Procedurom se u nekim organizacijama naziva i proces, ali razgranatije organizacije termin procedura obično koriste za akcioni dokument koji do detalja definiše neki proces ili pojedinačnu ulogu sektora ili radnog mesta u tom procesu.

MBSE metodologija koristi digitalne modele kao primarni izvor za razmenu informacija i projektovanje sistema. Podržava sistemske zahteve, projektovanje, analize, potvrdu/verifikaciju i validaciju aktivnosti kroz životni vek sistema, od konceptualnog i idejnog projekta do poslednje faze i dekonstrukcije projekta/proizvoda.

Osnovne komponente MBSE metodologije:

• digitalni model (Digital Models) - MBSE koristi formalizovane, strukturirane prikaze sistema kako bi se pratile komponente, ponašanja, odnosi i interakcije između aktera sistema i sve te informacije koriste kao jedan izvor izstine za projektovanje i upravljanje sistemom
• jezici (Modeling Languages) - koriste se formalni jezici poput SysML (Systems Modeling Language) kako bi se napravili i dalje razvijali modeli sistema što obezbeđuje konzistentnost i jasnoću za sve uključene inženjerske discipline.
• zahtevi (Requirements Management) - uspostavlja se direktna veza između elemenata u modelu sa sistemskim zahtevima za iste, čime se obezbeđuje pravilno donošenje odluka u toku razvoja u skladu sa svim zahtevima i uspostavlja se jednostavno praćenje rada, izvora i toka razvoja za određena odabrana rešenja.

SWOT analiza je osnovna matrica koja prati strategiju svake organizacije gde su četiri parametra postavljena u kvadrante jednostavnog XY koordinanog sistema.

Po ovim parametrima SWOT je i dobio ime - Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats:

1. Snage - interni faktori i resursi koji predstavljaju prednost u odnosu na konkurenciju - brend, efikasni zaposleni, napredna tehnologija, implementirane softverske automatizacije u procesima
2. Slabosti - interni faktori koji ograničavaju uspeh poslovanja - lokalni uslovi infrastrukture, nedostatak iskustva u nekim oblastima rada, zastareli hardver i implementirani sistemi, zaposleni koji još uvek ne koriste raspoložive softverske i druge resurse na mogućem nivou
3. Prilike - spoljni faktori i trendovi koji otvaraju put za unapređenje efikasnosti i rast - rast tržišta, efikasnost novih mašina, razvoj tehnologija u oblasti poslovanja organizacije, lokalni partneri za softverski konsalting, implementacije, obuke
4. Pretnje - spoljni izazovi koji mogu negativno uticati na poslovanje - jaka konkurencija, geopolitika, promene regulative, inflacija, itd.

Lean metodologija nastala je u kompaniji Toyota sredinom 20. veka i kroz sistemski pristup unapređenju efikasnosti i smanjenja gubitaka obezbedila uspeh ove i drugih japanskih kompanija na međunarodnom tržištu do kraja 20. veka koji traje i danas.

U najkraćem, Lean metodologija počiva na filozofiji da se postigne maksimalna vrednost za kupce / korisnike uz minimalni utrošak resursa.

Osnovni principi Lean metodologije:

1. Value - prepoznavanje vrednosti
2. Map - mapiranje toka vrednosti
3. Flow - kreiranje toka
4. Pull - utvrđivanje prepreka
5. Perfection - težnja ka savršenstvu kroz neprekidna unapređenja (Kaizen)

Lean metodologija uglavnom predstavlja standard u automobilskoj industriji, a softverska rešenja u koje je integrisana dostupna su na 3DEXPERIENCE platformi.

Metodologija koja je u definisanju radnih procesa u značajnom delu fokusirana na SOW projekta i zadovoljstvo klijenata.

Agile je nastao 1990-ih godina u SAD iz potrebe da se organizju veliki IT projekti koji su "jeli" previše resursa i vodili ka neizvesnom završetku što zbog nemogućnosti praćenja urađenog posla, što zbog tehnološke zastarelosti celog koncepta projekta od njegovog nastanka do završetka. Razvijena metodologija danas se najčešće koristi u IT organizacijama.

U kontekstu ovog Pojmovnika, Agile metodologija se uglavnom primenjuje u timovima i organizacijama koji rade na projektovanju i razvoju proizvoda, ali manje u samoj proizvodnji.

Razlike Agile metodologije u odnosu na Lean ujedno su i njene karakteristike:

• fleksibilnost i prilagodljivost kroz interaktivan razvoj i kontinuirne povratne informacije (feedback) od klijenata
• prioritetizacija potreba klijenata u odnosu na striktno praćenje procesa
• organizacija rada kroz koncept relativno kratkih vremenskih intervala (sprint, sprintovi u trajanju od nedelju do mesec dana nakon kojih se radi presek) u koje se "razbija" veći projekat kako bi timovi mogli brzo da prilagode dalje aktivnosti prema povratnim informacijama od klijenata (ili menadžmenta)
• timovi na koje se raspoređuju zadaci po pravilu su mali - od 3 do 5 ljudi
• timove čine ljudi sa različitim specijalnostima koje su potrebne da se zadatak obavi u celosti (dizajn, konstrukcija)
• timovi se samoorganizuju u datim vremenskim okvirima (sprintovima)
• timovi sami određuju obim posla koji može biti uređen između dva sprinta i obavezuju se da dogovoreni obim završe
• obim posla obično se kvantifikuje uz pomoć samostalnog ocenjivanja tima i članova tima kompleksnosti nekog zadatka, odnosno njegovih delova i to uz upotrebu Fibonačijevog niza brojeva (0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34) gde brojevi načelno mogu predstavljati radne sate ili dane ili nedelje za obavljanje nekog zadatka
• na sličan način se meri efikasnost i ubrzanje timskog rada jer funkcionalni dobro organizovani timovi preciznije procenjuju obim zadataka koji mogu da preuzmu u jednom sprintu a vremenom taj broj se povećava (odnosno smanjuje kad dođe do promene u sastavu tima ili smanjenja kapaciteta tima usleg slobodnih dana i bolovanja).

Scrum je specifični okvir u kom se odvija agilno upravljanja projektima koji se obično primenjuje u projektnim timovima. Najpoznatija je primena u IT industriji ali se primenjuje i u organizacijama koje rade razvoj proizvoda zbog sličnosti ovakvih projekata:

• veliki projekat koji je potrebno podeliti u logične faze / funkcionalnosti proizvoda, kako bi mogao da se prati razvoj proizvoda
• samoorganizovani timovi 3-5 ljudi koji na nedeljnom nivou izveštavaju menadžmentu - Sprint, itd.

Principi Scrum okvira rada:

• transparentnost - svi aspekti procesa moraju biti vidljivi onima koji su odgovorni za rezultat za šta je preduslov otvorena komunikacija a zatim i razumevanje koje su informacije kritične i treba ih svakako podeliti
• samokontrola - redovna provera napretka projekta i samih procesa rada u timu kako bi se problemi identifikovali u svojim najranijim fazama
• prilagođavanje - izmena planova tima u skladu sa povratnim informacijama menadžmenta, promene zahteva klijenta, itd.

Scrum timovi imaju nekoliko specifičnih uloga (Roles):

• Product Owner - vođa tima koji obično ima najveće iskustvo, tehničko znanje i autoritet u timu, i koji određuje prioritete zadataka, raspoređuje zadatke u timu i prati njihovo izvršavanje
• Scrum Master - administrativna uloga u timu koja se stara da tim prati Scrum metodologiju, i koja prati efikasnost tima ("velocity") i druge parametre rada tima koje izveštava na nedeljnim zadacima
• Development Team - multifunkcionalni tim koji isporučuje preuzete obaveze između dva Sprinta.

Scrum dokumentacija obuhvata (Artifacts):

• Product Backlog - listu zadataka koje tim izvršava i kojom upravlja Product Owner
• Sprint Backlog - praćenje skupa zadataka koji su definisani tokom Sprintova
• Increment - suma svih završenih Product Backlog-ova na kraju Sprintova koji predstavljaju korake ka kompletiranom projektu - Product Goal.

Scrum Events / Ceremonies - događaji:

• Sprint Planning - proces u kom tim definiše šta će biti urađeno u narednom Sprintu i korake kako će to postići (preuzimanje zadataka)
• Daily Scrum - kratki dnevni sastanak za mikrosinhronizaciju aktivnosti i plana rada u naredna 24 sata
• Sprint Review - sastanak na kraju svakog Sprinta gde tim predstavlja urađeno i dobija povratnu informaciju od menadžmenta (feedback)
• Sprint Retrospective - sastanak gde tim interno razgovara o tome šta je prošlo dobro, šta nije, i kako proces može da se unapredi u narednom Sprintu.

Kaizen se prevodi kao neprestano ili kontinuirano unapređenje i upravo to je i osnovni princip ove filozofije poslovanja koja se zasniva na pretpostavci da mala unapređenja mogu voditi do velikih unapređenja tokom vremena i primenjena na većoj skali - u celoj organizaciji, na nivou cele proizvodnje, itd.

Svaka Kaizen metodologija ima nekoliko oblika od kojih svaki ima svoju svrhu:

• Point Kaizen - instant unapređenje koje se primenjuje odmah da reši neki specifičan sitan problem za koji nije potrebno naročito planiranje (PDCA)
• System Kaizen - primena metodologije za unapređenje poslovanja organiacije u širem smislu, unapređenje glavnih procesa, kanala komunikacije, prostorne organizacije radnih jedinica i sl.
• Line Kaizen - unapređenje komunikacije i operativnih unapređenje između povezanih procesa
• Cube Kaizen - uključuje sveobuhvatna unapređenja na svih organizacionim nivoima, uključujući i integracije sa dobavljačima i klijentima u jedan unapređen proces.

PDCA je sistematski pristup u četiri koraka koji organizacije uspostavljaju po Kaizen metodologiji kako bi primenile unapređenja:

1. Plan (planiranje) - identifikacija ciljeva i oblasti unapređenja.
2. Do (rad) - primena plana na jednom primeru, u jednoj radnoj jedinici, na jednom radnom mestu, u okviru jednog procesa ili toka rada
3. Check (provera) - procena ostvarenih rezultata u odnosu na željene ciljeve i postignute parametre nakon promene
4. Act (promena) - reakcija na osnovu dobijenih rezultata, to jest prilagođavanje plana ili standardizacija uspešnog plana na širi krug aktera, procesa, radnih jedinica.

Kaizen Blic je jednokratna fokusirana inicijativa ka rešavanju jednog specifičnog problema ili targetirano unapređenje nekog procesa kroz zajednički "brainstorming" i brzu implementaciju dogovorenog.

Pokretanje Kaizen Blic postupka ne mora biti inicirano nekim konkretnim problemom već i prosto pretpostavkom da negde možemo napraviti unapređenje iako za tim ne postoji očigledna potreba.

5S je alat u pet koraka koji se koristi u Lean proizvodnji za organizaciju i upravljanje efikasnošću radnog mesta  / radne jedinice:

1. Seiri (eng. Sort) - identifikovati i ukloniti nepotrebne predmete i objekte iz zone svakog radnog prostora pojedinačno, uz zadržavanje samo onoga što je neophodno za obavljanje trenutno definisanog zadatka (na primer, često se umesto velikih polica i radnih stolova sa velikim brojem alata koriste jedna "kolica" odnosno polica na točkovima koja sadrži samo alat koji je definisan i radnim nalogom)
2. Seiton (eng. Set in order) - organizacija i raspored alata i materijala za rad tako da omogući bolju efikasnost, da se svemu potrebnom pristupa lako, direktno, i u redosledu koji je definisan i operacijama na radnom nalogu
3. Seiso (eng. Shine) - redovno održavanje radnog prostora tako da bude uvek uredan što je osnovni element radnog okruženja za sprečavanje povreda na radu i smanjenje pojave škarta
4. Seiketsu (eng. Standardize) - razvijanje standardizovanih procedura za održavanje stanja predviđenog u prethodnim koracima - organizacije, rasporeda, higijene i urednosti, kako bi se uspostavio standard ponašanja i rada
5. Shitsuke (eng. Sustain) - negovanje discipline ali i kulture u kojoj su zaposleni podstaknuti da dalje doprinose kontinuiranom unapređenju postavljenih standarda i radne prakse.

Gemba na japanskom znači pravo mesto - mesto gde stvarna vrednost zaista nastaje (na primer proizvodnja).

Gemba u Kaizenu ističe značaj pristupa u kom menadžeri posmatraju procese direktno kako bi identifikovali probleme i sarađivali sa svim akterima kojih se ti problemi i njihova unapređenja tiču.

Jedan od osnovnih principa Kaizena koji ističe značaj uključivanja svih zaposlenih za učešće u unapređenjima kroz negovanje okruženja poverenja i podstrekivanja na dodatni angažman u vidu predloga i komentara iz sopstvenog iskustva i ugla gledanja.

Mapiranje toka vrednosti je alat u Kaizenu koji podrazumeva vizuelizaciju protoka materijala, proizvoda i informacija kroz organizaciju i njene sektore.

Ovo mapiranje nam pomaže da prepoznamo tačke i zone u kojima dolazi do povećane potrošnje materijalnih i ljudskih resursa kako bi se ona smanjila. 

Kreiranje dokumentovanih procedura u cilju standardizacije i primene najboljih praksi kako bi se obezbedila konzistentnost i lakše uočile devijacije i mesta za unapređenja.

Kaizen fokus na prepoznavanje i unapređenje tačaka i zona u procesima i operacijama gde postoje aktivnosti koje ne donose vrednost i mogu se smanjiti ili potpuno isključiti.

Alati koji se u Kaizenu koriste za smanjenje i/ili uklanjanje gubitaka:

• Pet zašto
• Muda
• Mura
• Muri.

Jednostavna tehnika u okviru Kaizen metodologije koja predstavlja okvir koji navodi na dublje promišljanje o nekom problemu u procesima i operacijama.

Kao što samo ime kaže, tehnika se svodi na postavljanje pitanja i podpitanja dok se ne dođe do korena problema i to najmanje pet puta.

Primer primene ove tehnike u proizvodnji:

1. Zašto je mašina stala? Zato što je došlo do preopterećenja.
2. Zašto je došlo do preopterećenja? Zato što nije bila podmazana.
3. Zašto nije bila podmazana? Zato što pumpa nije radila.
4. Zašto pumpa nije radila? Zato što se kućište / telo pumpe potrošilo.
5. Zašto se potrošilo? Zato što sisem nema filter za zadržavanje metalnih opiljaka.

Muda (eng. Waste - gubitak, otpad) - svaka vrsta aktivnosti koja troši resurse bez dodavanja vrednosti. Muda u proizvodnji su najčešće:

• prekomerna proizvodnja u odnosu na potrebno koje može da se desi iz različitih razloga - od banalnih (po navici, do isteka smene) do sistemskih (puštanje proizvodnje u rad nakon servisa linije i generisanje novih većih količina proizvoda zbog neorganizovanog procesa testiranja i prijema nakon servisa)
• čekanje - čekanje na postavljanje alata na mašine za novi proizvod, čekanje na pristizanje komponenti u magacin, čekanje na transport, čekanje na odgovor kolega, čekanje na zamenu starog potrošenog alata, čekanje na posluženje u menzi, čekanje na rampi/kapiji, itd.
• cinculiranje - preterani rad na nečemu što prevazilazi neophodno i ne dodaje vrednost koja je očigledna i/ili naplativa
• nepotrebno kretanje ljudi - npr. šetnja do ormara sa alatima napred-nazad jer ne postoji definisan set alata za neku operaciju ili je u nekoj drugoj fazi procesa došlo do nekomunicirane izmene koja traži drugi alat
• transport - nepotrebno kretanje materijala i proizvoda u krugu fabrike, kroz hale i radne jedinice
• nepotrebne količine u magacinu koje vezuju kapital na neodređeno vreme i zauzimaju prostor
• nastanak defekata koji zahteva dodatni angažman da se otklone ili gubitak u vidu škarta, itd.

Mura predstavlja neravnomerno opterećenje radnih jedinica, radnih mesta ili pojedinaca, ili nekonzistentnost u procesima. 

Ovi problemi neminovno vode ka neefikasnosti, povećanim gubicima i poremećaju toka poslova.

Na mikroniovu pojedinca na istom ili sličnom radnom mestu u jednoj organizaciji neravnomerno opterećenje može nastati i između radnika koji rade na jednoj poziciji u više smena i zajedno treba da ostavare određeni izlazni kapacitet ali u praksi značajno veći deo obavlja samo jedan od njih. Ovaj problem može se rešiti dodatnim obukama za manje efikasne zaposlene.

Preopterećenje ljudi, opreme, mašina, pa i celih proizvodnih linija i pogona predstavlja izlazak iz zone planiranog, normiranog, definisanog kapaciteta.

Preopterećenje neminovno vodi ka smanjenju produktivnosti na duže staze:

• ljudi odlaze u bolje uređenu organizaciju
• nije moguća obuka novih ljudi jer su svi zauzeti svojim poslovima preko mere
• najbolji ljudi obično su i najviše opterećeni pa nema prilike za njihov rast i korišćenje njihovog znanja i iskustva za preuzimanje menadžerskih pozicija
• povećava se rizik od povreda na radu
• smanjuje se broj radnih sati zbog povećanog rizika za pojavu bolesti (kombinacija stresa i umora vodi ka padu imuniteta)
• preopterećeni hardver odstupa od planiranih ciklusa održavanja, servisa, remonta i dolazi do neplaniranih havarijskih zastoja koji brzo potroše sav stvoreni "višak" dobijen na silu prostim preopterećenjem, itd.

Proizvodni radnici - zaposleni u organizaciji koji nisu direktno uključeni u procese razvoja i proizvodnje (administracija, finansije, prodaja, marketing, itd). 

Proizvodnim organizacijama najčešće je fokus na planiraju, praćenju i upravljaju:

• kapacitetima proizvodnih radnika
• radnim vremenom proizvodnih radnika.

Pored ovoga, organizacije imaju i dodatne procese za proizvodne radnike:

• obuka
• usavršavanje
• dokvalifikacija / prekvalifikacija
• sertifikacija, itd.

Neproizvodni radnici - zaposleni u organizaciji koji nisu direktno uključeni u procese razvoja i proizvodnje (administracija, finansije, prodaja, marketing, itd). 

Organizacije mogu da planiraju, prate i upravljaju:

• kapacitetima neproizvodnih radnika
• radnim vremenom neproizvodnih radnika.

Radno vreme, odnosno radni sati i radni dani, podrazumevaju vremenski okvir u kom su zaposleni na raspolaganju organizaciji za obavljanje zadataka iz opisa svog radnog mesta.

Radno vreme se definiše Zakonom o radu, kolektivnim i pojedinačnim Ugovorima o radu.

Proizvodne organizacije zbog prirode svojih procesa rad često moraju organizovati u više smena - prva, druga, treća, vikendom, pa i neradnim danima u radnim jedinicama koje ne mogu da prekinu proizvodnju.

Planiranje vremena može se raditi:

• za projektante - konstruktore, modelare, dizajnere
• za proizvodne radnike - operatere, inženjere u proizvodnji
• za neproizvodne radnike - nabavka, finansije, itd.

Za planiranje vremena u proizvodnji pogledajte sekciju ovog pojmovnika posvećenu PROIZVODNJI.

Terminiranje, odnosno tačan vremenski raspored obavljanja redovnih i vanrednih zadataka, sledeći je korak u organizaciji radnog vremena jer, pored dodele i planiranja vremena za određene zadatke dodaje i parametar vremenskog okvira, odnosno krajnjih termina za njihovo izvršenje.

Terminiranje se može raditi:

• za projektante - konstruktore, modelare, dizajnere
• za proizvodne radnike - operatere, inženjere u proizvodnji
• za neproizvodne radnike - nabavka, finansije, itd.

Za terminiranje vremena u proizvodnji pogledajte sekciju ovog pojmovnika posvećenu PROIZVODNJI.

Organizacije primenjuju proces (obično kroz softverska rešenja) za dodelu i praćenje radnih zadataka i to:

• kao nastavak sistema za upravljanje projektima daljim definisanjem koraka i aktivnosti unutar projekta na sektore, radna mesta i pojedince koji te zadatke treba da obave
• kao samostalan sistem koji ujedno predstavlja i planiranje projekata kod manjih organizacija ili projekata koji mogu uspešno da se izvrše preko radnih naloga ili obaveštenja iskusnim radnicima koji znaju sve što je potrebno da se zadatak izvrši, itd.

Organizacije prema potrebi imaju ovakav proces:

• za projektante - konstruktore, modelare, dizajnere
• za proizvodne radnike - operatere, inženjere u proizvodnji
• za neproizvodne radnike - nabavka, finansije, itd.

Proces "onbordinga" postao je značajna tema u organizacijama poslednjih godina od kada postoji i trend veće fluktuacije zaposlenih. 

Suština problema leži u činjenici da se prosečno zadržavanje zaposlenog u jednoj organizaciji sa par decenija svelo na par godina, i samim tim njegova obuka za obavljanje zadataka (i to u skladu sa specifičnim internim standardima i procesima) mora završiti za nekoliko meseci, nedelja pa i dana, umesto nekoliko godina kako je to nekada bio slučaj.

U procesu onbordinga pomažu nam i različita softverska rešenja iz domena HR, CRM i sl.

Solfins za proces onbordinga u velikoj meri koristi 3DEXPERIENCE platformu za upoznavanje sa internim procesima, procedurama, tržištem, resursima za učenje, korisnim linkovima i opsiom samog radnog mesta novog zaposlenog i to: Wiki sadržaje, Postove, Idea postove i sl.

Plan obuke zaposlenih koji obezbeđuje osnovni trening novozaposlenog da obavlja aktivnosti na svom prvom radnom mestu u organizaciji, ali i obuku zaposlenih za novo radno radno mesto (kao prekvalifikaciju za drugi set znanja i veština, ili kao unapređenje za proširenje znanja i veština).

Plan razvoja zaposlenih, pored obuka koje se podrazumevaju za nove zadatke na novim radnim mestima, treba da uključuje i pripremu za savladavanje tzv. "mekih veština" (soft skills) koje su neophodne za upravljanje ljudima i procesima.

Neke industrije podrazumevaju i obaveznu sertifikaciju zaposlenih prema standardima industrije ili u okviru internih protokola obuke.

U domaćoj industriji većina razvojnih i proizvodnih kompanija prepoznaje i Solfins sertifikate kao pokazatelj veština kandidata koji konkurišu za posao ili potvrdu da su inženjeri i operateri obučeni za obavljanje svojih zadataka u organizaciji.

Solfins, na primer, da bi mogao na tržištu da isporučuje sva softverska rešenja i usluge koje su u našoj ponudi, mora svake godine obnavljati desetine stručnih internih sertifikata kompanija Dassault Systemes, SolidWorks, SolidCAM. Kriterijumi za dobijanje ovih sertifikata daleko su strožiji od standardne sertifikacije za korisnike - CSWP i sl.

OEE je indikator ili skup indikatora koji nam daje jasniju sliku o iskorišćenosti (potencijala) mašina i opreme u proizvodnji:

• kapacitet - ukupan kapacitet opreme (sa i/ili bez uključenih faktora održavanja, servisiranja, promene alata i sl)
• raspoloživost - obično se izražava procentom radnog vremena u kom je oprema bila dostupna za rad (ili procentom ukupnog vremena u slučajevima kada je noćni rad opcija)
• performanse - ostvareni kapacitet u vremenskom intervalu (obično je to radno vreme), i to u odnosu na maksimalni zabeleženi ili proračunati kapacitet u istom intevalu
• kvalitet - obično se prati kao udeo/procenat škarta u ukupnoj proizvodnji u određenom vremenskom intervalu.

Pogledajte sekcije ovog Pojmovnika - CNC MAŠINE i TEHNOLOGIJA

U proizvodnim organizacijama, odnosno u proizvodnji, alat može predstavljati sve od "burgija" koje montiramo na CNC mašine do kalupa za brizganje, kovanje, savijanje.

S obzirom da alat u širem smislu predstavlja oruđe kojim obavljamo neki zadatak, i softveri se često nazivaju alatima.

Više o alatima pronađite u sekcijama - TEHNOLOGIJA, KVALITET, RAZVOJ, PROIZVODNJA, PROIZVODNE TEHNOLOGIJE, itd.

Šema svih sektora je jednostavan grafički prikaz koji pobrojava i povezuje u logičnu međuzavisnu celinu sve radne jedinice neke organizacije.

Ova šema može obuhvatiti i prikaz osnovnih procesa u organizaciji kao što je upravljanje dokumentacijom, razvoj tehnologije između sektora projektovanja i proizvodnje, upravljanje porudžbinama, itd.

Razlika između šeme sektora i organizacione strukture jeste u tome što organizaciona struktura ulazi dublje u organizaciju i međusobne odnose radnih mesta i interne hijerarhije, dok šema sektora može da se zadrži i samo na rukovodiocima sektora koji su neophodni kao akteri za strateška pitanja organizacije.

Šema sektora, naravno, može se odnosi i na organizacionu šemu nekog pojedinačnog sektora, u našem slučaju najčešće razvoja i proizvodnje.

Projektni biro u mnogim organizacijama može biti jedini "proizvodni" sektor - arhitektonski, građevinski, mašinski inženjerski biroi, itd.

Projektni biro je kritični resurs i u projektno orjentisanim organizacijama jer mora da zaokruži projekat (bez obzira da li govorimo o usluzi projektovanja ili projektu koji je zapravo proizvod sopstvene proizvodnje).

U nekim organizacijama sektor projektovanja ne mora biti posebno definisan već se aktivnosti vezane za projektovanje obavljaju u sklopu radnih mesta inženjera koji mogu biti i deo razvoja, proizvodnje, održavanja, itd.

Pod sektorom razvoja obično podrazumevamo deo organizacije koji je posvećen projektovanju proizvoda za sopstvenu proizvodnju ili za klijente.

Zavisno od organizacije sektor razvoja može imati više timova sa svojim odvojenim aktivnostima, gde svaki tim može obavljati samo jednu ili više aktivnosti koje dalje prosleđuje drugim odgovarajućim sektorima:

• konceptualni dizajn
• dizajn
• projektovanje
• konstrukcija
• definisanje sastavnica
• izrada tehnologije
• simulacije
• tehnički crteži
• uputstva i katalozi
• marketing i prodaja

Razvoj po definiciji podrazumeva i inovativnost što dalje podrazumeva rizike.

Zato organizacije koje investiraju u sektor razvoja uređuju ovaj sektor specijalnim procesima i opremaju softverskim alatima koji pospešuju invetivnosti štedeći vreme na tehničkim i operativnim poslovima, ujedno smanjujući rizike proverom kolizija, mehanike, ponašanja u realnim uslovima kroz virtuelna testiranja itd.

Pogledajte više u ovom pojmovniku u sekciji RAZVOJ.

U nekim industrijama sektor koji razvija konstrukciju proizvoda može se izdvojiti iz tima za projektovanje, pa tako konstrukcija može da podrazumeva:

• konstrukcija alata i kalupa gde stručni profil i iskustvo konstruktora podrazumeva dublje poznavanje tehnologija proizvodnje u odnosu na projektante
• konstrukcija nameštaja koja definiše proizvodnu sastavnicu (i krojne liste) na osnovu projekta nameštaja koji ne mora da razrađuje proizvode do svakog detalja
• konstrukcija proizvodnih i procesnih postrojenja gde se poseban tim stara da obezbedi konstruktivni ovir, stubove, montažne konstrukcije, ukrućenja, sisteme kačenja za kanalice, cevovode, konvejere, sudove pod pritiskom, itd.

Neke organizacije mogu imati izdvojen sektor tehnologije koji preuzima informacije iz projektnog biroa sa jedne, i proizvodnje sa druge strane.

Izdvojen sektor tehnologije potreban je u organizacijama gde tehnologija predstavlja ključni faktor za postizanje kvaliteta proizvoda, optimizaciju proizvodnje, bezbednost na radu, smanjenje škarta, itd.

Alatnica je sektor koji u organizacijama može različite uloge:

• pogon za proizvodnju alata ("tooling") za sopstvenu proizvodnju
• interna radionica razvojne kompanije koja izrađuje samo prototipove i pojedinačne proizvode specijalne namene - naročito u organizacijama kojima je većina poslova pokrivena strogim NDA ugovorima i svaka usluga trećih strana predstavlja rizik za kršenje ugovora
• neke organizacije u celosti mogu biti smatrane alatnicama jer su specijalizovane isključivo za uslužnu izradu alata za druge organizacije.

Sektor organizacije gde se prave proizvodi za isporuku kupcima, ali i srce proizvodnih kompanija kojima je proizvodnja integralni deo misije.

Pogledajte više u sekciji PROIZVODNJA.

Usluge servisa sopstvenih, distribuiranih ili "trećih" proizvoda mogu biti odvojene u poseban sektor koji najviše sarađuje sa svojom prodajom, logistikom, nabavkom i magacinom.

Ključni faktor efikasnosti sektora servisa, pored iskusnih ljudi koji poznaju isporučene proizvode, jeste ažuran magacin rezervnih delova spremnih za isporuku u najkraće moguće vreme.

Sektor kvaliteta obavlja zadatke iz oblasti upravljanja kvalitetom projekata i proizvoda koji izlaze iz sopstvenog projektnog biroa ili proizvodnje, i/ili ulaze u magacin.

Za detaljnije informacije pogledajte sekciju KVALITET.

Sektor prodaje ispituje tržište, traži kupce za proizvode i usluge organizacije, stara se o održavanju dobrog ondosa sa kupcima, ali i obrazuje tržište za nove proizvode i usluge iz ponude.

Za više informacija o prodaji pogledajte sekciju PRODAJA.

Skoro sve organizacije imaju aktivnosti u oblasti marketinga u većoj ili manjoj meri, a veliki deo organizacija ima potrebe i za odvojenim sektorom koji upravlja i izvršava raznovrsne marketinške aktivnosti u cilju promocije brenda, proizvoda i direktne pomoći prodaji.

Za više informacija o sektoru marketinga u razvojnim i proizvodnim organizacijama pogledajte sekciju MARKETING.

Organizacije čije poslovanje u velikoj meri zavisi od jačine brenda na tržištu imaju posebno odeljenje koje se bavi odnosima sa javnošću.

Osim najvećih organizacija koje imaju institucije borda direktora ili skupštine investitora, menadžment u organizacijama obično nije izdvojen sektor već neka vrsta organizacione strukture vodećih ljudi iz svih sektora.

Menadžment se, u hijerarhijskom smislu obično deli na:

• niži, osnovni menadžment - npr. šef smene, vođa tima u okviru sektora i sl.
• srednji menadžment - zadužen za upravljanje sektorima
• viši, top menadžment - obično pozicije koje podrazumevaju nadležnost u većoj ili manjoj meri za više sektora u okviru organizacije, ali primarno za kreirare strategije i praćenje opštih parametara sveukupnog poslovanja.

Svaka organizacija ima kontinuirane ili povremene potrebe za uslugama pravnika. Za te svrhe, a prema potrebama, imaju spoljašnjeg saradnika pravnika, angažovanu advokatsku kancelariju ili internu pravnu službu sa stalno zaposlenim stručnjacima iz oblasti prava, a sa iskustvom i specijalizacijom za privredno pravo i srodne oblasti.

Pravna služba obezbeđuje za organizaciju sve vrste ugovora:

• ugovori o radu između organizacije i zaposlenih
• ugovori o pružanju usluga drugih organizacija - kurirske službe, špedicija, bezbednost na radu, lizing, krediti, mobilni operateri, komunalne usluge, dobavljači usluga projektovanja
• ugovori o isporuci robe - za magacin, za rezervne delove, za preprodaju
• ugovori o poverljivosti podataka - NDA
• ugovori o preuzetim obavezama za isporuku usluga i proizvoda kupcima, itd.

Nabavka u razvojnim i proizvodnim organizacijama pod naročitim je pritiskom da obavi svoje aktivnosti u skladu sa strategijom organizacije i zahtevima drugih sektora.

Dok je u običnim organizacijama zadatak nabavke da nabavi opštepoznate proizvode gde i samostalno može da odredi odnos cene i kvaliteta (toalet papir, kancelarijski papir, toneri štampača za papir, kafa), u razvojnim i proizvodnim organizacijama nabavci traže:

• rezervni deo za 3D štampač
• "kukuruz" alat za CNC mašinu
• uslugu CFD simulacija
• obuku za izradu postprocesora za CNC mašine
• servis vretena
• "žicu" za 3D štampač
• uslugu projektovanja reklamnog totema za fabrički krug
• ERP licencu
• neki softver za crtanje, itd.

Zato u komunikaciji sa nabavkom razvojnih i proizvodnih organizacija uvek treba imati poštovanja i strpljenja jer obavljaju nezahvalan posao, često primorani da ulaze duboko u oblasti koje nisu deo opšte kulture, za koje se nisu školovali, koje verovatno ne poznaju ni svi inženjeri u istoj organizaciji, itd.

Takođe, nije redak slučaj da primenjeni procesi u organizaciji podrazumevaju da ne sme biti komunikacije osim direktno između nabavke i dobavljača, što značajno usporava i komplikuje sporazumevanje šta je potrebno, za šta je potrebno, i da li je smislenije promeniti zahtev od strane razvoja ili proizvodnje.

U manjim organizacijama nabavka je obično aktivnost koju obavlja administracija.

Nabavka u praksi može imati suprotstavljene ciljeve u odnosu na druge sektore u istoj kompaniji jer fokus na cenu i troškove (što se meri i kroz KPI nabavke) može dovesti do problema sa kvalitetom, kao što i načelni parametri koji su dostavljeni nabavci mogu da predstavljaju npr. 3D štampač od 50.000 i 3D štampač od 5.000.000 dinara između kojih svakako postoje neke značajne razlike u pogledu kvaliteta mašine i delova koje proizvodi.

Za više informacija pogledajte sekciju NABAVKA.

Administracija takođe obično nije izdvojen sektor već obuhvata radna mesta pomoćnika menadžera, šefova sektora, prodaje, itd.

U administrativne poslove ubrajamo sve one "nevidljive" aktivnosti koje se podrazumevaju, ali se teško vide i kvantifikuju: od organizacije sastanaka, preko slanja pošte do preuzimanja poziva i prosleđivanja informacija unutar organizacije.

U manjim organizacijama administracija, pored osnovnih, obavlja i mnoge druge aktivnosti koje su obično raspoređene u specijalizovanim sektorima:

• nabavka
• marketing
• PR
• HR, itd.

Magacin u proizvodnim kompanijama treba da funkcioniše kao protočni bojler: da ne zadržava robu predugo, u prevelikim količinama, ali da je uvek ima koliko treba i onda kada treba.

Pogledajte sekciju MAGACIN.

Logistika u najširem smislu obuhvata transport, magacin i distribuciju robe od izvora do krajnjih potrošača / korisnika. 

U proizvodnim organizacijama pod logistikom obično podrazumevamo deo procesa logistike koji se nastavlja do magacina nadalje, jer kod velikog broja organizacija tu se završava korišćenje sopstvenih resursa a robu preuzima vršilac usluge - specijalizovana organizacija za vršenje usluga transporta, špedicije, itd.

Za mnoge industrije logistika je jednako presudna za uspeh poslovanja kao i sama proizvodnja, naročito kod transporta roba koje imaju ograničeni rok trajanja, traže posebne uslove temperatura i vlage, itd.

Za više informacija pogledajte sekciju LOGISTIKA.

IT sektor u organizacijama fokusiran je na softverska i povezana hardverska rešenja što podrazumeva niz aktivnosti i tema za koje je odgovoran:

• svi softveri u organizaciji - operativni sistemi, standardne "office" licence, CAD/CAM/PLM/ERP/MES licence
• administracija naloga - hijerarhija i dodela pristupa, otvaranje i zatvaranje naloga, reinstalacije
• specifikacija hardvera i hardverskih komponenti tako da mogu izvršiti potrebne zadatke u optimalnoj konfiguraciji od slabijeg hardvera za jednostavne zadatke do moćnih konfiguracija za velike sklopove, simulacije i reverzni inženjering.

U razvojnim i proizvodnim kompanijama IT sektor ima dodatne izazove:

• razumevanje specijalnih softvera, njihovih funkcionalnosti i pojedinačnih alata, tipova licenciranja
• raspored sličnih softverskih paketa u skladu sa hijerarhijom i specijalnostima jednog tima (razvoja, projektovanja, konstrukcije)
• razumevanje IT infrastrukture potrebne za rad nekih rešenja kao što je preuzimanje informacija sa CNC mašina, senzorike, itd.

Neke organizacije koriste spoljne usluge za poslove iz IT domena ili po potrebi koriste konsalting direktno od partnera od kojih nabavljaju softverska rešenja.

Solfins u ovom domenu sarađuje blisko sa IT sektorom svojih klijenata da se obezbedi pravilan rad svih isporučenih softverskih rešenja.

Više o IT pogledajte u sekciji IT INFRASTRUKTURA.

Sektor ljudskih resursa (nekadašnje "kadrovsko" odnosno kadrovska služba ili služba za upravljanje kadrovima), stara se o svim temama vezano za zaposlene:

• plate i platni razredi
• dodela i praćenje slobodnih dana i bolovanja
• zadovoljstvo zaposlenih
• zadržavanje zaposlenih
• obuka i usavršavanje zaposlenih
• komunikacija između višeg menadžmenta i zaposlenih
• organizacija događaja za zaposlene (team building), itd.

Upravljanje ljudskim resursima u manjim organizacijama bez izdvojenog HR tima obično se obavlja u koordinaciji menadžera timova, višeg menadžmenta i administracije.

Više informacija pogledajte i pod pojmom UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA.

Finansije su osnovna komponenta u upravljanju i poslovanju organizacija jer prate i staraju se da priliv, profit i drugi aspekti poslovanja obezbede stabilnost, solventnost, likvidnost i profitabilnost organizacije.

Finansije u organizacijama imaju ključnu ulogu za odlučivanje o projektima, investicijama, zaduživanju, praksama koje se tiču davanja ponuda i uslova plaćanja, itd. 

Finansije se fokusiraju i na tok novca (cash flow), dinamiku i naplate potraživanja, kako bi se blagovremeno obezbedilo da organizacija može da isplati sve obaveze proistekle iz poslovanja - ka dobavljačima, zaposlenima, poreskoj službi, itd.

Više o finansijama pogledajte u sekciji FINANSIJE.

U pogledu strateških ciljeva i poslovanja kompanije samo računovodstvo ima manji značaj za suštinski fokus organizacije pa se ono može voditi interno ili eksterno čak i kod većih kompanija.

Više o temi računovodstva pogledajte u sekciji RAČUNOVODSTVO.

Komunikacija je osnov uspeha i u svim organizacijama. Praktično svi procesi su istovremeno kanali komunikacije.

Tokovi komunikacije mogu biti formalni i neformalni:

• usmena komunikacija - telefonom, uživo na sastanku i sl, nije preporučljiva kao jedini izvor i nosilac važnih informacija na projektu zbog različitih tumačenja, ali i brzine takve komunikacije 
• pisana komunikacija - mejl, predugovori, postovi na 3DEXPERIENCE platformi, itd.
• video komunikacija (Zoom, Teams, Skype) - može se smatrati vidom pisane komunikacije u slučajevima kada se po dogovoru svih uključenih snima i koristi kao izvorni dokument za dalje aktivnosti na projektu.

SMS i Chat poruke tehnički jesu vid pisane komunikacije ali praktično bi ih pre trebalo smatrati usmenom komunikacijom:

• SMS se odvija između dva aktera i u tom smislu nije transparentan za sve učesnike u projektu te se ne može podrazumevati kao dovoljan za informisanje trećeg lica
• Chat (Viber, Teams, Skype, Zoom) nije pregledna forma, informacije se lako propuste u šumi poruka i uz sve pokušaje administracija takve komunikacije je praktično nemoguća.

"Jedan izvor istine" - ovaj koncept podrazumeva automatsko ažuriranje ka i iz jednog izvora.

Ulazne informacije su one ne osnovu kojih se započinje novi projekat:

• analiza tržišta
• zahtev kupca 
• zahtev menadžmenta (vlasnika, borda, direktora) - liderska vizija pravca u kom treba da se kreće firma, ili paralelni pilot projekat za testiranje tržišta
• konkurentski proizvod - prepoznavanje ideje za koju organizacija veruje da može da eksploatiše bolje od drugih
• potrebe potrošača - poslovna vizija nastala iz osluškivanja povratnih zahteva i ponašanja tržišta.
• regulativa - podrazumevana zakonska regulativa koja može da obuhvata sve od potrebnih profesionalaca (sa odgovarajućim inženjerskim licencama) na nekom projektu, pa do forme dokumentacije koja prati projekat.
• standardi - u nekim industrijama igraju presudnu ulogu; zavise od industrije ali i tržišta za koji se priprema projekat; često podrazumevaju i prateće sertifikate; često se menjaju u toku projekta ili pokrenute proizvodnje pa je potrebno usaglašavanje.

WIKI ili IDEA sadržaj na 3DEXPERIENCE platfomi (sa html tekstom, linkovima i pratećim medijima - slike, video, PDF, itd)

Pogledajte u sekciji PROJEKTOVANJE I RAZVOJ.

Pogledajte u sekciji UPRAVLJANJE SASTAVNICAMA.

Pogledajte u sekciji PROIZVODNJA.

Softveri koji definišu, dodeljuju i prate izvršavanje zadataka.

U praksi jedna organizacija nekada koristi i više rešenja za upravljanje zadacima u različitim sektorima:

• upravljanje zadacima proizvodnih radnika - obično se uređuje kroz radne naloge za proizvodnju
• upravljanje zadacima neproizvodnih radnika koristi niz aplikacija a sam proces često i nije sasvim definisan nego se zadaci kreiraju, izvršavaju i prate u slobodnoj formi prema ličnim preferencama ili prema timskom dogovoru.

Naročit problem u praksi predstavlja upravljanje zadacima u procesima razvoja proizvoda i projektovanja:

• nema dovoljno softverskih rešenja koja integrišu zadatke sa projektnom dokumentacijom nego se zadaci kreiraju u posebnoj formi i referenciraju na projekte, delove i sklopove kroz opise ili linkove ka 3D modelima u drugim sistemima
• praktično je nemoguće održavati bilo koji standardni sistem za upravljanje zadacima ažurnim kada je reč o razvoju jer bez interaktivnog 3D modela ili galerije slika sa napomenama nije jednostavno opisati šta je tačno zadatak, pa ni na koji deo nekog sklopa se odnosi
• nema jasne podele o tipu zadatka kako bi proces njegovog izvršenja mogao biti uređen - da li je zadatak kreiranje novog podslopa, izmena postojećeg proizvoda prema zahtevu iz proizvodnje, kreiranje varijante proizvoda prema zahtevu iz prodaje, itd.

3DEXPERIENCE platforma kao zaokruženo PLM rešenje integriše upravljanje zadacima u razvoju i to u skladu sa najboljim industrijskim praksama i standardnim procesima koji su dodatno fleksibilni za prilagođavanje svakoj organizaciji.

Za svaki projekat ili organizaciju u celini obično se definišu kanali komunikacije:

• mejl - 
• sastanci - onlajn i uživo
• 3DEXPERIENCE platforma jer ima uređen sistem

Takođe se obično definišu i procedure za svaki kanal zasebno, npr:

• mejl komunikacija - osobe koje su uvek u CC mejla; Reply/Reply All pravika, itd.
• komunikacija na 3DEXPERIENCE platformi - tagovanje svih aktera, 

Upravljanje operacijama ima za cilj postizanje maksimalne moguće efikasnosti i efektivnosti u proizvodnji između ulaznih parametara (sirovine, materijali, radni sati) i izlaznih parametara (isporučeni proizvodi i usluge). 

U tom smislu upravljanje operacijama treba da se fokusira na:

• upravljanje resursima
• kontrolu kvaliteta
• upravljanje logistikom, itd.

Važan segment upravljanja operacijama jeste i razvijanje dugoročnih operativnih strategija tako da se unapredi produktivnost i poveća profitabilnost.

Ponekad se ovaj proces u organizacijama naziva i poistovećuje sa upravljanjem procesima, naročito u ne-proizvodnim organizacijama gde operacija može istovremeno predstavljati proces jer nema tehnoloških i proizvodnih operacija.

Upravljanje procesima obuhvata planiranje, praćenje i optimizaciju pojedinačnih procesa ali i tokova posla (workflow) unutar organizacije.

Fokus upravljanja procesima je unapređenje efikasnosti kroz analizu svih pojedinačnih procesa kako bi se uskladili i unapredili opšte performanse poslovanja.

Upravljanje procesima podrazumeva:

• kreiranje procesa (i tokova poslova)
• uspostavljanje metrike, definisanje KPI i merenje performansi procesa
• kontinuirano unapređenje procesa (za šta se koriste medotologije poput Lean ili Six Sigma.

QPM/SPC označava i metodologiju kvantitativnog upravljanja procesima u cilju unapređenja efikasnosti i efektivnosti u različitim industrijama.

Upravljanje projektima je proces koji se obavlja u skladu sa definisanim standardima za upravljanje projektima a ove poslove vode specijalizovani projektni menadžeri.

Međutim, osim vodećih industrija poput avio i automobilske, ili pak građevinarstva i zgradarstva, brojne organizacije i industrije proces upravljanja projektima rešavaju alternativnim metodama koje imaju nešto slobodnije forme, jednostavnije softverske alate i samim tim i svoje prednosti (fleksibilnost, kraći rok osnovne postavke projekta) i mane (teže praćenje projekta koji nije postavljen u specijalizovanom softveru).

Prema povratnim informacijama Solfins klijenata većina nalazi najviše vrednosti za sebe u osnovnim aplikacijama 3DEXPERIENCE platforme, bez aktivacije specijalizovanih ENOVIA rešenja za profesionalni projektni menadžment.

Upravljanje rizicima je proces koji organizacije uspostavljaju kako bi zaštitile poslovanje od nepredviđenih scenarija.

Upravljanje rizika podrazumeva sledeće korake:

1. preventivna identifikacija potencijalnih rizika
2. procena verovatnoće i negativnog uticaja svakog rizika radi definisanja hijerarhije i prioritetizacije za njihovo rešavanje
3. uspostavljanje procesa i procedura za izbegavanje rizika i minimizaciju njihovog uticaja na poslovanje
4. praćenje, izveštavanje i analize poznatih rizika, odnosno uočavanje novih rizika (stavka 1).

Upravljanje projektnim zahtevima je prateći proces koji firme uvode u cilju izbegavanja nesuglasica u toku trajanja projekta, kako internih tako i onih za kupce.

Za upravljanje projektnim zahtevima organizacije koriste:

• Requirement Management softver
• Upitnik - dokumenta sa slobodnom otvorenom formom za popunjavanje
• Forma - zatvorene forme sa jasno definisanim opcijama za izbor (uz malo prostora za dodatna pojašnjenja)
• SOW - Statement of Work i druga slična dokumenta
• centralno mesto za skladištenje dogovorenih zahteva poput 3DEXPERIENCE platforme, SharePointa, Google Drive-a, sa pristupom i za klijenta

Upravljanje izmenama podrazumeva:

• proceduru - nalog za izmenu, izmenu, proveru izmene, potvrdu izmene
• softverski alat za upravljanje procesom izmene - rešenje u kom se definišu koraci, šema kretanja izmene od nastanka do povratka u glavni tok informacija i dokumentaciju proizvoda/projekta
• integraciju za direktno ažuriranje tehnologije i obratno - da se izmena tehnologije propagira na sastavnicu, ali i na upravljačke programe za CNC mašine (G-kod).

Upravljanje izmenama projektnih zahteva neophodno je zbog praćenja posledica dodatnog zahteva ili promene postojećeg zbog većeg utroška vremena, rizika od pojave kolizija sa nekim drugim delom projekta, i (velikih) pratećih troškova koji mogu nastati.

U praksi mnoge organizacije nemaju ove procese i vanredni troškovi ostaju "nevidljivi" - preopterećenje radnika, prekovremeni rad, odlaganje drugih projekata, itd.

Upravljanje izmenama vrši se kroz direktnu softversku integraciju CAD softvera sa PDM, PLM ili ERP softverima. 

Dokument koji prati izmene u industriji je poznat kao ECN.

Upravljanje varijantama proizvoda za većinu organizacija predstavlja nevidljivi problem koji se rešava:

• neformalnim, paralelnim procesima (dopisane napomene na radnim nalozima, docrtavanje napomena za farbanje u drugu boju i sl)
• formalizovanim procesima koji varijante proizvoda praktično pretvaraju u nove proizvode što negativno utiče na sve od definisanja jedinstvenog identifikatora artikla do udvostručavanja zahteva prema nabavci i magacinu iako u suštini govorimo o identičnom proizvodu uz neku manju izmenu, koja obično dolazi na kraju procesa proizvodnje i montaže.

Jednostavno rešenje dostupno je svim korisnicima 3DEXPERIENCE platforme jer specijalizovana aplikacija za upravljanje varijantama omogućava jednostavnu rekonfiguraciju postojeće sastavnice sa jasno razdvojenim komponentama, delovima i tehnološkim procesima koji su identični, u odnosu na promene koje su karakteristične samo za datu varijantu proizvoda.

Upravljanje neusaglašenostima je značajan proces, kako za organizacije u celini tako i na nivou projekata. Ovaj proces ne definiše samo postupke po uočavanju problema, već uspostavlja proceduru i za prevenciju pojave neusaglašenosti:

• identifikacija potencijalnih neusaglašenosti 
• identifikacija neusaglašenosti
• procena uticaja neusaglašenosti i prioritetizacija rešavanja problema
• rešavanje problema.

Kompletan proces komplementaran je sa drugim procesima i koristi slične metode kao i neke teme u poslovanju:

• SWOT analiza
• upravljanje rizicima / analiza rizika
• praćenje - monitoring
• integracija sa projektnim menadžmentom, itd.

Upravljanje komponentama, njihovim kvalitetom, cenom, blagovremenom nabavkom, direktno je vezano za BOM liste, službu kvaliteta, magacinsko poslovanje, itd.

Uspostavljanjem i održavanjem ovog procesa organizacije obezbeđuju da komponente koje nabavljaju kod svojih dobavljača ili na tržištu, imaju predvidiv i zadovoljavajuć kvalitet, očekivane servisne cikluse, optimalnu cenu i dostupne su na vreme za prototipovanje, montažu u proizvode i isporuku u zadatom roku.

Upravljanje logistikom je proces koji pokriva sve od magacina, preko transporta i isporuke ka kupcima, odnosno transporta i isporuke od dobavljača ka sopstvenoj organizaciji.

Pogledajte više u sekciji LOGISTIKA.

Organizacije koriste proces upravljanja kvalitetom kako bi obezbedile konzistentnost u optimalnom kvalitetu proizvoda, ali i usluga.

Ovaj proces podrazumeva:

• planiranje kvaliteta (Quality Planning) - postavljanje standarda i parametara kojima definišemo minimum zahtevanog kvaliteta
• mapa puta (Quality Assurance) - implementacija procesa koji će obezbediti da izlazni kvalitet bude na željenom nivou
• kontrola kvaliteta (Quality Control) - kontrola i potvrda željenog kvaliteta na kraju procesa razvoja i proizvodnje.

Više informacija pogledajte u sekciji KVALITET.

Upravljanje ponudama ie proces kojim pratimo životni vek svake ponude od trenutka kada je kreirana do trenutka isporuke kupcu. Upravljanje ponudama ima nekoliko ključnih tema:

• generisanje ponuda iz različitih kanala - eCommerce platforme (ili web shop organizacije), maloprodaja, redovni kupci, automatsko kreiranje pred istek softverskih licenci ili ugovora o održavanju i drugim uslugama koje su vremenski definisane, sopstvena prodaja organizacije koja priprema (akcijske) ponude samoinicijativno prema svom poznavanju tržišta i potreba kupaca, itd.
• definisanje ponude - pored same liste proizvoda i usluga sa cenama, iskazanim porezima i ukupnog iznosa ponuda može imati i mnoge druge informacije kao što je kontakt prodavca, kontakt kupca, uslovi plaćanja, direktni troškovi, uključeni popusti, prodajni kanali, rok važenja ponude, rok isporuke nakon prihvatanja ponude, valuta, itd.
• aktivnosti koje slede nakon prihvatanja ponude - isporuka roba i usluga u rokovima definisanim na ponudi, praćenje uplata i izdavanje računa prema ponudi, itd.

Niz procesa kojim upravlja služba ljudskih resusa / kadrovsko odeljenje.

Više informacija pogledajte u sekciji LJUDSKI RESURSI.

U razvoju proizvoda organizacije koriste više softverskih alata ali je ključno PLM rešenje koje će ceo projekat držati na pravom kursu:

• ne-CAD dokumentacija - "Office" dokumenti (SOW, standardi, projektni zahtevi)
• dizajnerski i inženjerski softveri - u kojima se ideje pretvaraju u 3D modele
• softveri za komunikaciju na projektu - upravljanje zadacima, izmenama, itd.
• softveri za upravljanje projektom, komunikacijom, dokumentacijom - odnosno PLM rešenje poput 3DEXPERIENCE platforme.

Ovo je momenat u kom mnoge ideje pre ili kasnije "padaju na ispitu" jer nisu pravilno vođene od početka do kraja, jer su potpuno zanemarile krovno softversko rešenje koje "drži" projekat.

PLM je važan i zato da bismo primenili koncept tzv. "jedan izvor istine", gde će i sva izlazna dokumentacija, iako prilagođena specifičnim potrebama (proizvodna, montažna, servisna sastavnica), biti usklađena i ažurirana u skladu sa izmenama izvornog slopa.

Proces upravljanja razvojem proizvoda ima višestruki značaj:

• razvoj traži vreme, resurse i investicije i svaki korak u tom smeru trebalo bi da bude dokumentovan od inicijalne ideje, odnosno projektnih zahteva klijenata - za ovo može da se koristi 3DEXPERIENCE Dashboard ili Idea post na 3DSwym-u, itd.
• pristup projektu razvoja prema procedurama i standardima koji važe za ostale projekte firme, po okončanju razvoja prirodno će se nastaviti u svoju zrelu (npr. proizvodnu fazu), jer će već biti integrisan u procedure koje važe za tekuće i primarne projekte (templejti, prateća dokumentacija, usaglašeni delovi sa magacinom materijala, komponentama iz nabavke, itd)
• odbačene ideje ako su dokumentovane, čuvaju i razloge zašto se od neke ideje odustalo kako organizacija posle određenog vremena ili dolaskom novih ljudi, ne bi ponovo usmeravala resurse u "slepu ulicu".

Neke kompanije već na nivou razvoja proizvoda uvode dokumentovan sistem označavanja artikala - deo ili komponenta dobijaju svoj identifikacioni broj. 

Oblikovanje proizvoda za masovnu proizvodnju sa fokusom na izgled proizvoda i uzimanje u obzir funkcije proizvoda.

Industrijski dizajn može biti i samo konceptualni (koji se dalje razrađuje kroz projektovanje, konstrukciju, tehnologiju), ali može biti i samo prva faza projektovanja na osnovu osnovne ideje bez njene razrade u skicama i sl.

U pogledu softverski i drugih alata, industrijski dizajn često uključuje vajanje u glini ili pesku, skicu ili crtež na papiru ili tabletu, 3D modeliranje u mrežnoj geometriji, itd. Ovo dizajnerima omogućava slobodu i brzinu u radu, ali.. U praksi zatim često nastaje zastoj u razvoju proizvoda kada je potrebno dizajn prebaciti u projekat, odnosno u 3D CAD okruženje i dalje rešavati konstrukciju, alate, proizvodnu dokumentaciju.

Ovaj transfer geometrije iz dizajna može da uključuje i 3D skeniranje fizičkog 3D modela ili unos skica u 3D CAD softver gde se dalje modelira prema ovim imputima.

Organizacije zato implementiraju rešenja koja u okviru njihove industrije i tipičnih projekata mogu značajno da olakšaju ovaj transfer iz dizajna u projektovanje:

• za dizajn nameštaja i enterijera od pločastih materijala SWOOD omogućava da se dizajn radi direktno u 3D CAD okruženju tako da softver istovremeno u pozadini kreira i konstrukciju i definiše dobar deo tehnologije za proizvodnju a da pritom i dizajnerima ubrzava rad jer koristi parametarsko projektovanje, biblioteke standardnih komponenti i materijala sa teksturama, vizuelizaciju u 3D okruženju iz 3D CAD softvera
• za dizajn maloprodajnih proizvoda slobodne geometrije (obuća, autosedišta, i sl) organizacije koriste aplikacije 3DEXPERIENCE platforme koje 2D skice na tabletu direktno prebacuju na 3D formu i zatim ubrzavaju konverziju tih oblika u 3D CAD površine i prirodan prelazak iz potpuno slobodne forme slobodoručne skice u konačan dizajn, krojne liste, konstrukciju alata za brizganje, itd.

Projektni zahtevi u velikom broju slučajeva podrazumevaju i optimizaciju dizajna u skladu sa transportnim standardima. Ovo naročito važi za razvoj proizvoda koji će ići u velikoserijsku proizvodnju i prodaju.

Zato već u fazi razvoja koncepta projektanti moraju razmišljati u okvirima koje definiše transport:

• Da li će se proizvod moći transportovati pikapom, velikim ili malim kombijem, kamionom, šleperom, kontejnerom?
• Da li proizvod može da stane u standardni transportni kontejner? Koliko proizvoda?
• Kako će izgledati ambalaža proizvoda a kako pakovanje za transport?
• Koji će biti materijal za pakovanje?
• Koliko će pakovanje uticati na masu proizvoda u transportu?
• Koliko će pakovanje uticati na gabarite proizvoda?
• Koliko će upakovanih proizvoda moći da šalje u jednom kontejneru?
• Koliku će zapreminu magacina zauzimati proizvodi a koliko upakovani proizvodi?
• Koja je prva standardna veličina kutije koja će moći da se koristi?
• Da li će proizvod morati da se transportuje isključivo na paleti, na kombijima i kamionima sa rampom?
• Da li šleper može da isporuči proizvod na traženu adresu ili će transport morati da se obavlja drugačije?
• Da li će proizvod moći da se transportuje u drugom položaju u odnosu na položaj korišćenja?
• Da li će proizvod na paleti moći da se ređa u više pakovanja jedno na drugo ili će morati samo direktno na paletu?
• Koliko bi koštala ambalaža koja će omogućiti pakovanje do pune visine palete?
• Koliko bi koštalo da se proizvod izmeni ili obezbedi u pakovanju tako da može da se pakuje na paletu u drugom položaju u odnosu na predviđeni u toku korišćenja? 

S obzirom da svaka proizvodnja sadrži određeni stepen kompleksnosti, razvoj uvek podrazumeva i razmatranje tehnologičnosti, optimalne proizvodnje, itd, a često i prateće alate i pribore, pa i cele mašine i proizvodne linije za proizvodnju svog proizvoda.

Organizacije mogu imati odvojene timove koji su fokusirani samo na ovaj tip razvoja, ali isti tim za razvoj može definisati i proizvod i prateće alate i pribore za njegovu proizvodnju).

Svaka organizacija naročitu pažnju posvećuje otpočinjanju svakog projekta razvoja - zašto se u njega ulazi, ko prikuplja početne informacije, ko odobrava projekta, itd.

Ovo se naročito odnosi na projekte koji su namenjeni za sopstvenu proizvodnju ili ponudu razvijenog proizvoda/projekta na tržištu. Za projekte razvoja koji stižu kao zahtevi od kupaca obično se definišu projektni zahtevi (a kupac je njih definisao na osnovu nekih ulaznih informacijama pre odluke da traži ponudu za usluge razvoja).

Ulazne informacije mogu da budu raznovrsne:

• analiza tržišta
• zahtev kupca
• zahtev vlasnika
• konkurentski proizvod   
• potrebe potrošača (vizija)

• regulativa ili standard, itd.

Iteracijom nazivamo ciklus izmena, potvrda, simulacija, virtuelnog testiranja i prototipovanja posle svake izmene. Za uspešan razvoj projekta ključno je skraćivanje vremena svake iteracije.

Projekti mogu iz faze razvoja ići u fazu potvrde koju radi specijalizovan pojedinac ili tim unutar organizacije, ili koju radi eksterni partner u vidu uslužnih proračuna i simulacija (kao što to radi npr. Solfins tim za inženjerske usluge). 

Međutim, kod nekih projekata ovo može značajno produžiti period razvoja i konačni izlazak proizvoda na tržište. Zato se mnoge organizacije odlučuju za interno korišćenje simulacionih softvera već na nivou dizajna i projektovanja kako bi isti inženjeri, u istom softveru (npr. SolidWorks 3D CAD Premium), u istom danu mogli da urade izmenu 3D CAD-a, urade simulaciju, potvrde unapređenje, i pređu na sledeći korak ili sledeću iteraciju za dalja unapređenja.

Projekti razvoja najčešće podrazumevaju skoro svakodnevne provere dizajna, statike, kinematike, dinamike, i to već od koncepta (da se odredi pravac u kom treba ići) ali i nakon svake zaokružene izmene (da se radi optimizacija). 

Sve ovo je razlog zašto već SolidWorks 3D CAD Standard paket uključuje provere kolizija, a već SolidWorks 3D CAD Professional paket i napredne provere tehnologičnosti, itd.

Takođe, SolidWorks 3D CAD Premium paket softvera uključuje i skoro ceo set funkcija i alata SolidWorks Simulation Standard softvera za FEA/MKE simulacije delova i sklopova, uz proveru kinematike i dinamike mehanizama.

Dodatnu prednost danas pruža 3DEXPERIENCE platforma jer preko nje i CATIA i SolidWorks korisnici mogu da aktiviraju SIMULIA softverske pakete sa cloud proračunima za sve tipove simulacija.

d

Kod razvoja proizvoda koji će morati da prođu i proces sertifikacije koja uključuje i standarde primenjenih materijala, izvora tih materijala, itd, neophodno je tokom celog procesa razvoja pratiti usklađenost za kriterijumima.

Na primer, ako se za neki maloprodajni proizvod želi dobiti FSC sertifikat za drvene komponente, u proračunima konkurentnosti cene i projekcija za nastup na tržište, ne možemo uzimati cenu bilo kog drveta. Sa druge strane, u fazi razvoja definišemo i vrstu drveta (zbog željene boje, teksture, čvrstoće), i moramo znati odmah da li je, u kojim količinama i u kom kvalitetu dostupno za našu proizvodnju.

Ovo je samo jedan od primera gde sertifikacija koja čeka proizvod na kraju proizvodnog procesa zapravo čini važnu komponentu već u fazi razvoja.

Fizički deo ili sklop koji treba da oponaša konačan proizvod u nekom delu ili u celosti.

Poslednjih decenija proces prototipovanja značajno je pojednostavljen i pojeftinjen primenom aditivne proizvodnje delova i malih serija. Za to nekad koristimo i različite tehnologije 3D štampe i materijale različitih karakteristika da u više iteracija testiramo dizajn, funkcionalnost, otpornost na uslove okruženja, itd.

Faza razvoja, naročito novih, inovativnih, složenih proizvoda, obično uključuje laboratorijska ispitivanja već u fazi razvoja prototipova delova, sklopova i celog proizvoda. Nekada je to zahtevano propisima, nekada procesom sertifikacije, a nekada prosto internim standardima kontrole kvaliteta koja na ovaj način sprečava eskalaciju problema u daljim fazama.

Neke organizacije imaju svoju laboratoriju koja je obično fokusirana na kvalitet ulaznih proizvoda u magacin, kvalitet alata i artikala u samoj proizvodnji i kvalitet izlaznih proizvoda. Međutim, razvoj proizvoda obično će koristiti i resurse svoje laboratorije da već kod prvih protitipova potvrdi rezultate proračuna i simulacija za novodizajnirane delove i proizvode u celini.

Pogledajte više i u sekciji KONTROLA.

Kao što organizacija primarno radi u nekoj industriji ili za neku industriju, tako i projektni timovi te organizacije imaju primarne proizvode ili grupe proizvoda.

Nekada je to strateško opredeljenje, nekada posledica početne slučajnosti pa se dalje ide u druge slične projekte za istog ili različite kupce.

Na primer, Solfins usluge mašinskog projektovanja, za razliku od softverskog dela poslovanja, uglavnom su orjetisane na globalno tržište i to za projekte u oblasti nafte i gasa.

Projektni zahtevi uglavnom dolaze izvorno od strane kupaca koji je već prošao proces prikupljanja ulaznih informacija i odlučio se za ulazak u projekat razvoja. 

Kada govorimo o razvoju koji je u potpunosti internog karaktera, projektni zahtevi su naredni korak gde se definišu željeni parametri proizvoda nakon analize ulaznih informacija.

Koncept projektovanja koji nam omogućava da kreiramo sklopove za integrisanom logikom koja će lako rešavati sve izmene u toku projektovanja.

Ključno za koncept parametarskog projektovanja jeste i pravilno postavljanje tzv "stabla" 3D modela koje će omogućiti jednostavne ispravke delova uz automatska ažuriranja povezanih elemenata sklopa.

Pravilno postavljanje stabla u projektovanju sklopova obrađuje se na Solfins naprednoj obuci za SolidWorks softver.

Iako je svaki proizvod po definiciji složen projekat, u oblasti projektovanja se često misli na broj komponenti i delova u sklopovima:

• pojedinačni delovi - npr. kod firmi koje rade industrijski dizajn ambalaže
• mali sklopovi - npr. do 10 delova
• srednji sklopovi - 10-100 delova
• veliki sklopovi - 100-1.000 delova
• projekti/proizvodi sa preko 1.000 pojedinačnih delova gde su obično tzv. "machine builders", odnosno projektanti i proizvođači mašina, ali i mehanizacije, fabričkih i procesnih postrojenja, itd.

Projektovanje elektro podsistema u proizvodima, instalacija na postrojenjima i objektima, i elektro infrastrukture.

U razvoju proizvoda i proizvodnji elektroprojektovanje najčešće srećemo u sledećim primerima:

• kabliranje i organizacija elektro komponenti u proizvodima
• kabliranje proizvodnih mašina i postrojenja
• krairanje elektro šema za instalaciju elektro komponenti i instalacija, itd.

Mehatronika je zapravo disciplina koja podrazumeva primenu mehanike (mašinstva), elektrotehnike, automatizacije, račurarstva, pa i dizajna. 

Mehatroničari moraju poznavati sve ove oblasti kako bi u sinergiji pravili specifične proizvode gde je funkcija nerazdvojiva u zasebne celine već razvoj proizvoda mora odvijati potpuno interaktivno između više oblasti u realnom vremenu kako bi se došlo do optimalnog rešenja u što kraćem vremenu.

Projektovanje štampanih ploča koje podrazumeva kreiranje logike, raspoređivanje i povezivanje komponenti na jednoj štampanoj ploči (PCB).

Najčešće projektovanje koje se odnosi na stambene, poslovne i javne objekte, u celosti ili u nekom svom delu (fasada, enterijer, opremanje, itd).

Građevinsko projektovanje obično podrazumeva projekte infrastrukture - putevi, mostovi, železnica, brane, obaloutvrde, energetska postrojenja, itd.

Pod projektovanjem (mašinskih) instalacija najčešće se misli na termotehničke instalacije (ne i na elektro, kanalizacione i vododne):

• sisteme grejanja, hlađenja i ventilacije
• sisteme cevovoda u objektima i fabričkim postrojenjima
• projektovanje kompletnih industrijskih postrojenja.

Skraćenice koje se koriste za ovaj segment projektovanja:

• KGH - klimatizacija, grejanje, hlađenje
• HVAC - heating, ventilation and Air Conditioning.

Na složenost projekata značajno utiče udeo i kompleksnost novih, projektovanih, nestandardnih delova u odnosu na gotove komponente:

• preko 70% komponenti - prosti sklopovi gde se projektuje samo manji deo celokupnog slopa a veći deo aktivnosti sastoji se od uklapanja (u procesu projektovanja) i montaže (u procesu proizvodnje)
• 50-75% komponenti - jednostavni sklopovi
• 25-50% komponenti - standardni sklopovi
• 0-25% komponenti - složeni sklopovi

Iako je svaki proizvod po definiciji složen projekat, u oblasti projektovanja se često misli i na broj komponenti i delova u sklopovima:

• pojedinačni delovi - npr. kod firmi koje rade industrijski dizajn ambalaže
• mali sklopovi - npr. do 10 delova
• srednji sklopovi - 10-100 delova
• veliki sklopovi - 100-1.000 delova
• projekti/proizvodi sa preko 1.000 pojedinačnih delova gde su obično tzv. "machine builders", odnosno projektanti i proizvođači mašina, ali i mehanizacije, fabričkih i procesnih postrojenja, itd.

Pojedinačni deo koji 3D modeliramo ili preuzimamo iz biblioteke standardnih delova (npr. vijčana roba) i zatim koristimo u podsklopovima i sklopovima.

U 3D softverima deo obično kreiramo iz 2D skice koristeći softverske alate za oblikovanje 3D modela.

Logični funkcionalni skup više delova, podsklopova i komponenti.

Sklop i dalje ne mora biti i konačni proizvod za tržište već konačni proizvod za datu proizvodnu lokaciju koji se isporučuje dalje gde učestvuje kao podsklop u okviru celog sklopa.

Na primer, kašika, motor, menjač ili kabina bagera su sklopovi za sebe, ali i podsklopi u kompletnom sklopu celog bagera.

Zaokružene celine unutar nekog većeg sklopa. Ponekad se mogu nazivati i modulima, komponentama ili prosto sklopovima, zavisno od konvencije koja se primenjuje u nekoj industriji ili pojedinačnoj organizaciji.

Obično serijski proizvod različitih proizvođača koji kao takav predviđamo u svojim projektima i/ili nabavljamo za magacin i ugrađujemo u svoje sklopove i proizvode.

Konfiguracija u projektovanju obično uključuje kobinovanje komponenti i podsklopova sa drugim funkcionalnim celinama proizvoda kako bi se dobile željene karakteristike u novoj varijanti proizvoda.

Na primer, klijent želi proizvod iz naše ponude ali u varijanti sa manjom masom, ili nešto veće snage, ili prosto želi da podigne profitnu marginu proizvoda dodavanjem detalja koji će izdvojiti proizvod na tržištu. U ovom slučaju pristupamo rekonfiguraciji proizvoda gde su sve izmene sa fokusom na željenu promenu ali veći deo elemenata zadržavamo u postojećem obliku.

Mnogi proizvodi se od početka projektuju tako da mogu da se rekonfigurišu sa opcijama za kupce. Najpoznatiji primer jeste automobilska industrija gde na istoj platformi možemo imati različite motore, menjače, opremu enterijera i varijante spoljašnjosti, a nekada čak i potpuno drugu karoseriju drugog brenda. 

Opcije imaju brojne prednosti ali sa sobom nose i određene rizike:

• više opcija omogućava nam da isti proizvod prilagođavamo različitim tržištima i različitoj kupovnoj moći
• opcije su dobra konkurentska prednost jer omogućavaju kupcima da u određenoj meri personalizuju proizvod
• opcije mogu da posluže i da testiramo interesovanje kupaca i našu konkurentnost u nekom novom segmentu tržišta uz manju investiciju koja bi se ticala samo jednog dela proizvoda (npr kvalitetniji materijal ili dodatni luksuzni detalji na kućištu proizvoda)
• sa druge strane opcije naravno prave dodatne procese u proizvodnji, montaži, prodaji, itd, te se moraju u procesu razvoja i projektovanja tretirati sa naročitom pažnjom.

Za upravljanje varijantama proizvoda potrebno je savremeno PLM rešenje poput 3DEXPERIENCE platforme koje omogućava da sagledate, planirate i sistematski birate najbolje opcije, pratite njihov uticaj na kompletan proizvodni portfolio, i usmeravate ceo sektor razvoja u dobrom pravcu.

Referencom u projektovanju nazivamo "linkove" koji povezuju deo u sklopu na našem 3D modelu u 3D CAD softveru sa njegovim izvorom u arhivi projekta ili biblioteci naših delova i komponenti.

Projekti su obično organizovani u folderske strukture odakle ih otvaramo za rad u 3D CAD softverima. Svaka organizacija uređuje foldersku strukutru svojih projekata koristeći preporuke i dobre prakse industrije ali i svoje preference definisane kroz iskustvo i specifične strategije koje vode boljoj efikasnosti.

Folderska struktura u savremenim projektima obično ima dva oblika koji sprečavaju nekontrolisane izmene, samostalno kreiranje paralelnih procesa, dupliranje delova, neažurne informacije:

• PDM folderska struktura u kojoj se kontrolišu izmene i timski rad na jednom projektu u formi klasične Windows folderske strukture gde svaki projekat ima svoju dokumentaciju organizovanu po folderima
• 3DEXPERIENCE folderska struktura koja je pre vizuelni prikaz struktuiranih informacija dok u pozadini povlači bookmarke iz jedne centralne biblioteke delova gde se odvija glavna kontrola upravljanja svim pojedinačnim artiklima.

Bookmark ("bukmark") je pojam u procesu projektovanja na 3DEXPERIENCE platformi.

Tu umesto povlačenja komponenti i delova iz klasične folderske strukture (često inicijalno kopirane iz prethodnih projekata za svaki novi projekat) zapravo povlačimo bookmarke u vidu referenci.

Tako isti deo imamo samo na jednom mestu u našoj celokupnoj biblioteci delova, i "pozivamo" ga u nove sklopove preko bookmarka. 

Ovim sprečavamo dupliranje dokumentacije i artikala za uvezivanje sa proizvodnjom i ERP sistemom, jednostavnije uvodimo izmenu i istovremeno pratimo njen uticaj u svim sklopovima gde se isti deo / bookmark pojavljuje.

Vidi sekciju UPRAVLJANJE SASTAVNICAMA.

Vidi sekciju ARTIKLI.

Proračuni i simulacije mogu biti integrisan deo projektovanja ali mogu biti i izdvojena aktivnost koju obavlja specijalista ili tim specijalista fokusiran samo na virtuelno testiranje.

Biblioteka delova / komponenti u softverima za projektovanje predstavlja skup gotovih elemenata koje možemo "prevući" iz biblioteke u svoj projekat.

Zavisno od tipa softvera, njegove namene i profila primarnog korisnika biblioteke obično sadrže:

• 3D CAD biblioteke standardnih delova i komponenti - vijčana roba, profili, kompresori, itd.
• elektro-biblioteke - 3D modele i simbole koji se koriste u elektrošemiranju i elektroprojektovanju
• biblioteke mašina i robota - u softverima gde programiramo mašine i robote možemo preuzeti 3D model hardvera za kompletne mašinske simulacije
• biblioteke materijala - u softverima za simulacije gde moramo da koristimo kompletno definisane materijale da bi virtuelno testiranje imalo smisla, itd.

Biblioteke u softverima mogu dolazi uz softverske licence (kao što je to slučaj za SolidWorks 3D CAD Professional i Premium paket ili za SWOOD Design), a mogu se dopunjavati ručno sopstvenim delovima, podsklopovima i komponentama koje su nam često potrebne u radu.

Dizajn i projektovanje 3D modela, odnosno rad u 3D okruženju.

Pogledajte više u sekciji 3D DOKUMENTACIJA.

Pod konstrukcijom u projektovanju obično se misli na zadatke kompletnog definisanja nekog sklopa tako da se obezbedi tehnologičnost njegove izrade i sve ostale ključne karakteristike u pogledu primenjenih materijala, komponenti, kvaliteta, itd.

Naravno, u nekim industrijama poput proizvodnje nameštaja ili objekata, konstrukcija u užem smislu podrazumeva konstruktivno rešenje tako da se obezbedi dugotrajnost i bezbednost isporučenog proizvoda.

Pogledajte sekciju UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM.

Pod templejtima obično mislimo na obrasce za automatsko kreiranje tehničke dokumentacije / crteža iz 3D modela.

Templejti se uređuju kroz posebnu implementaciju unutar 3D CAD softvera tako da izlazna dokumentacija uskladi sa standardima (organizacije, industrije, kupca), sa procesima u proizvodnji i montaži, i sa usvojenim načinom rada i arhiviranja intelektualne svojine.

Pogledajte sekciju TEHNOLOGIJA.

Kreiranje vizuelno realističnih slika i video materijala na osnovu 3D modela.

Zahvaljujući mogućnostima i naprednoj grafici koja je već integrisana u softvere za mašinsko projektovanje poput SolidWorks 3D CAD, proces renderovanja u osnovnoj meri može se raditi direktno, ili uz dodatnu primenu profesionalnog softvera poput SolidWorks Visualize.

Za razliku od sistema za upravljanje dokumentacijom, sve organizacije imaju sistem skladištenja dokumentacije.

Ovaj sistem je u najvećem broju slučajeva folderska struktura i to:

• server i interna mreža povezanih računara
• cloud skladištenje - SharePoint, DropBox, Google Drive, itd.

Iz ugla poslovanja nema razlike između gorenavedenih opcija. Razlika, tj. napredak, postoji kad je sistem skladištenja zaseban ili integrisan sa sistemom upravljanja dokumentacijom za potrebe stalnog ažuriranja prema principu "jedan izvor istine" (PDM, 3DEXPERIENCE).

Iako postoji rastući trend "paperless" dokumentacije - odnosno potpune digitalizacije svih dokumenata, papir i dalje predstavlja važan, često i obavezan medijum u proizvodnim organizacijama.

Mnoge organizacije inicijalno digitalne informacije putem papira prenose različitim sektorima u vidu radnog naloga za proizvodnju, prijemnice i otpremnice robe u magacinskom poslovanju, itd.

Problem sa papirnom dokumentacijom jeste prekid kontinuiteta informacija u savremenim sistemima koji podrazumevaju upotrebu softverskih rešenja za upravljanje poslovanjem i procesima: 

• informacija izlazi iz sistema štampanjem na papir
• dopunjuje se u papirnoj / fizičkoj formi (potpisi, pečati, napomene, informacije o datumu, kvantitetu, itd)
• prenosi se sa papira nazad u digitalni oblik kako bi se dopunila centralna baza ERP i drugih sistema gde su sve ostale informacije.

Zapravo ovde imamo više problema:

• nevidljivost važnih informacija u ERP-u tokom celog perioda dok postoje samo na papiru - U kojoj fazi proizvodnje se trenutno nalazi radni nalog odnosno proizvod? Ko je preuzeo radni nalog i može da izvesti o njegovom statusu?
• nepotpunost informacija - npr. digitalni radni nalog može da ima obavezna polja bez kojih nije moguće vratiti ga u sistem čime su zaposleni naterani da ga pravilno popune po izvršenju zadatka, ili neke faze - ovo nije moguće kontrolisati osim vizuelno kod papirnih radnih naloga
• mogućnost greške prilikom unosa informacija nazad u digitalni oblik čime one postaju ne samo neupotrebljive nego i potencijalno rizične za značajno povećanje troškova (probijeni rokovi, duplirana proizvodnja, itd).

Najefikasnije organizacije su po pravilu one koje su minimalizovale upotrebu papira kako bi održale digitalni kontinuitet informacija na jednom mestu gde su one vidljive u svakom trenutku i zahvaljujući tome u svakom trenutku moguće je donositi bolje odluke.

Sa druge strane, papirna dokumentacija ostaje važna kod fizičkog arhiviranja važnih dokumenata i zahvaljujući njoj i danas imamo proizvode koji proizvode i prodaju čak i posle višedecenijeske pauze u potražnji. 

U domaćoj praksi papir, fizički potpis i pečat čvrsto drže svoje mesto i na ugovorima između organizacija, ali i ova praksa će vremenom zamreti u najvećem broju slučajeva.

Office dokumentacijom obično nazivamo one formate koji se relativno lako konvertuju iz digitalnog u fizički oblik / papir, što ne znači da treba podsticati ovakvu praksu.

Danas nam IT infrastruktura omogućava da veoma efikasno vodimo i sve office dokumente samo u digitalnom formatu čime možemo obezbediti i njihovu integraciju u ERP i druge sisteme ne samo u smislu uploada već u smislu direktnog čitanja i preuzimanja sadržanih informacija bez ljudskog učešća, odnosno bez mogućnosti grešaka u prenosu informacija.

Poslednjih decenija kreira se veliki broj dokumenata koji nisu predviđeni da budu preneti "na papir" već ceo svoj životni vek ostaju u digitalnom formatu.

Ovde pre svega mislimo na dokumente koji su zabeleženi u HTML formatu na različitim hardverskim lokacijama kojima se pristupa interno ili onlajn.

Primeri lokacija i primene digitalne dokumentacije:

• računar - organizacije treba da idu u smeru potpunog isključivanja ličnog računara kao skladišta za bilo koji tip dokumentacije jer u tom slučaju ne postoji obziljniji back-up podataka, nije moguć timski rad a bilo kakav ozbiljniji problem sa računarom (od krađe do havarije hardvera) obično vodi ka trajnom gubitku dokumentacije
• lokalna mreža i lokalni server gde se nalazi i lokalno implementirano softversko rešenje koje ima i ulogu internog "websajta" - na primer on-premise instalacija 3DEXPERIENCE platforme
• websajt organizacije može biti ujedno i značajan segment baze znanja organizacije koji organizacija deli sa tržištem u cilju obrazovanja i ažuriranja znanja tržišta o proizvodima i uslugama iz ponude organizacije i ubrajamo ga u digitalnu dokumentaciju jer mnogi sadržaji često nastaju i postoje samo na websajtu organizacije
• wiki struktura je takođe karakteristična za digitalni format jer omogućava dobru organizaciju i brzo kretanje kroz opširne dokumente zahvaljujući integrisanim linkovima - za ovaj tip dokumentacije Solfins po pravilu koristi 3DEXPERIENCE platformu.

Baza znanja je pisani oblik znanja i iskustva jedne organizacije koji može obuhvatiti i procedure i procese, ali podrazumeva i širi spektar informacija u širem kontekstu poslovanja.

Baza znanja ima za ciljeve da brzo uvede nove ljude u organizaciju, da postojeće ljude brzo obuči za narednu poziciju, da zabeleži uspešne i neuspešne primere iz svog iskustva kako bi se prvi ponavljali a drugi izbegavali, itd.

Solfins za svoju bazu znanja primarno koristi 3DEXPERIENCE Wiki aplikaciju gde u Wiki strukturi jednostavno organizujemo ključne informacije svih naših internih sektora.

Osnov bilo koje vrste projektovanja čak i u eri 3D modela.

Napomena: Bez obzira na trend digitalizacije, cloud tehnologija, IT infrastrukture, tehnički crtež i dalje ne možemo apriori odbaciti kao relikt prošlosti, ako ni zbog čeg drugog, a onda bar zbog proste činjenice da danas imamo tehničke crteže stare nekoliko hiljada godina a za bilo koji digitalni trag teško da ćemo dobiti takve garancije pouzdanosti. Zato namenska i druge industrije gde se bezbednost posmatra na jednom višem nivou, crtež kao fizički format, pečatiran, potpisan, arhiviran, ostaje kao format najviše vrednosti u kom je trajno pohranjeno znanje i iskustvo jedne organizacije.

Za kreiranje tehničkih crteža u skladu sa internim i industrijskim standardima u Solfins klijenti često koriste templejte koji automatski generišu crteže iz SolidWorks i CATIA softvera.

Lista, popis, opis nekog zahteva, proizvoda, aktivnosti, itd.

Specifikacija u određenom obliku koristi se u više sektora jedne organizacije:

• specifikacija (sastavnica) koju definišu razvoj, tehnologija, itd.
• specifikacija koja dolazi od kupca kao upit i zahtev kupca za razvoj ili proizvodnju
• specifikacija koja se koristi za definisanje cene
• specifikacija koju kreira prodaja u komunikaciji sa kupcem.

SOW je centralni dokument projekata svih vrsta kojim definišemo ciljeve projekta, projektne zahteve, izlazne rezultate projekta (npr. da li razvoj proizvoda uključuje i razvoj tehnologije, kreiranje crteža za proizvodnju po određenim standardima, itd).

Zbog prirode i složenosti ERP implementacija SOW je naročito važan dokument u postavci ovakvih projekata i obično će biti potrebno mnogo posvećenosti, energije i resursa samo da se definiše SOW na osnovnu kog se ulazi i prati projekat. 

ECR je dokument koji inicira izmenu u razvoju i proizvodnji i prateći opis željene izmene predstavlja motiv za kreiranje ECN dokumenta za praćenje nove izmene i njenog propagiranja u svim daljim dokumentima.

U savremenom softverskom okruženju poput 3DEXPERIENCE platforme ECR može biti zamenjen implementacijom i administracijom specijalizovanih aplikacija za upravljanje izmenama.

ECN ili ECO je dokument u razvoju i proizvodnji kojim komuniciramo i autorizujemo proces izmena. 

To može biti inicijalni dokument ili se može nastavljati na ECR (zahtev za izmenom), ali u savremenom softverskom okruženju poput 3DEXPERIENCE platforme ECR može biti zamenjen implementacijom i administracijom specijalizovanih aplikacija za upravljanje izmenama.

Platforma po automatizmu sadrži i obrađuje sve potrebne informacije tradicionalnog ECN/ECO dokumenta:

• detaljan opis izmene
• razloge za vršenjem izmene (i razloge za odbacivanje neke željene izmene)
• lista delovai komponenti u sklopu, procedura i procesa koji su pogođeni izmenom
• plan vremenskog okvira za implementaciju i zadati rok za završetak
• autorizovane osobe koje pregledaju, odobravaju i uvode izmenu u glavnu dokumentaciju
• mehanizam daljeg obaveštavanja o izmeni i njenog pohranjivanja u arhivu projekta i internu bazu znanja.

U širem smislu dokumentacija za proizvodnju jeste skup svih dokumenata koji dolaze od razvoja, tehnologije, kontrole ili direktno od kupca a važni su za efikasnu proizvodnju u željenom kvalitetu:

• razvoj - isporučuje proizvodnji tehničke crteže, uputstva za montažu
• tehnologija - obezbeđuje tehnološke sastavnice za proizvodnju
• kontola - definiše procedure kontrole u međufazama proizvodnje, procedure odlaganja i transporta komada između različitih operacija, itd.
• HR - proizvodnji dostavlja procedure o bezbednosti na radu, itd.

Tehnološka dokumentacija nije potrebna samo proizvodnji te je izdvajamo kao posebnu temu. 

Tehnološka dokumentacija jeste intelektualna svojina trajne vrednosti za proizvodne organizacije i svaka organizacija u skladu sa tim definiše njen nastanak, odobravanje, upotrebu, arhiviranje i bezbedno čuvanje za eventualnu kasniju ponovnu upotrebu istih ili sličnih proizvoda.

Lista rezervnih delova koja pored oznake artikala obuhvata i slikovni prikaz delova radi uspostavljanja komunikacije bez nesporazuma

Za organizacije je važno da se katalog rezervnih delova kreira direktno iz CAD sastavnice, i zatim automatski ažurira nakon eventualnih izmena.

U praksi ovo najčešće nije slučaj već se informacije iz CAD prenose kao slika u neki od Office softvera (Word, PPT, Excel) gde ostaju u izvornom obliku i pošto je proizvod sasvim promenjen (često srećemo uputstvo koje ima sliku različitu od proizvoda uz koji ide).

Uputstva za proizvodnju velikim delom ili u celini zapravo su definisina propisanom tehnologijom, ali pored toga može biti i dodatnih informacija koje treba preneti proizvodnji kako bi se obezbedio željeni kvalitet proizvoda i efikasnost.

Uputstvo za montažu za:

• sopstveni proizvodni pogon
• sopstveni tim za montažu na lokaciji klijenta
• samostalnu montažu klijenta nakon isporuke.

Uputstvo za servisiranje obično uključuje i procedure ispitivanja zatečenog stanja proizvoda nakon čega se odlučuje o obimu servisnih aktivnosti (predefinisane ili i dodatne aktivnosti).

Prodaja se poslednjih decenija transformisala sa klasične lokacijske maloprodaje i odlično informisanih prodavaca u onlajn eru gde kupci samostalno istražuju proizvode. U takvom tržišnom okruženju važan faktor uspeha može biti i transparentniji nastup gde odmah potencijalnom kupcu dajete sve potrebne informacije da se odluči za vaš proizvod.

Uputstva u svrhu marketinga mogu imati različite forme i svaka organizacija ih koristi prema svojim strateškim ciljevima i kapacitetima:

• tehnička uputstva koja mogu da kreiraju projektanti direktno iz SolidWorks ili CATIA softvera i, zavisno od inovativnosti i talenta, mogu da naprave zaista dragocene prodajne i marketing materijale zasnovane na konceptu uputstva
• napredna vizuelno prijemčiva interaktivna uputstva koja kreiraju posvećenji ljudi u profesionalnom softveru za te namene poput Composer softvera
• neformalna uputstva koja su potpuno u marketing domenu (video na sajtu i društvenim mrežama i sl).

Organizacije koje rade direktnu prodaju velikim kupcima i distributerima obično to rade i kroz prodajni tim koji je veoma dobro informisan o proizvodu i mora da predstavi tehničke detalje proizvoda koji ukazuju na njegov kvalitet i funkcionalnost (i opravdavaju traženu cenu).

U ovom procesu uputstva o proizvodu koja koristi prodaja takođe demonstriraju i profesionalni i transparentan pristup koji jednu organizaciju i njene proizvode izdvaja u odnosu na konkurenciju. 

Više Solfins klijenata koristi ovakva uputstva u prodajnim procesima, a često se ona kreiraju za kratko vreme u Composer softveru direktno u projektnom birou a na zahtev prodaje neposredno pred sastanak sa potencijalnim kupcem.

Uputstva za krajnje korisnike koja mogu biti:

• tehnička uputstva
• uputstva za instalaciju
• uputstva za upotrebu, itd.

Ose koordinatnog sistema definišu radni prostor mašina, dimenzije i orjentaciju delova u projektovanju, itd:

• X - kod obeležavanja dimenzija obično predstavlja širinu, a kod projektovanja i programiranja mašina obično prvu primarnu osu 
• Y - kod obeležavanja dimenzija obično predstavlja dubinu
• Z - treća osa koordinatnog sistema (npr. kod CAD projektovanja ili programiranja i rada CNC mašina) ili visina radnog prostora (npr kod 3D štampača).

STEP (Standard for the Exchange of Product Model Data) je standard 3D fajlova koji je definisan kroz ISO 10303.

STEP fajlovi koriste i tzv NURBS geometriju (Non-Uniform Rational B-Splines) da predstavi površine i krive što omogućava relativno precizno editovanje približno 3D CAD formatu.

Skup tačaka u definisanom prostornom rasporedu u jednom koordinatnom sistemu rezultat je procesa 3D skeniranja. 

Oblak tačaka možemo koristiti na više načina:

• kao okvir u koji postavljamo druge elemente - npr. kod skeniranja fabrike u prvom momentu možda nam je najbitnije da rasporedimo mašine koje imamo u vidu 3D CAD modela i tada ih možemo jednostavno dodati u oblak tačaka geometrije fabrike (za ovo će nam verovatno trebati softversko rešenje poput 3DEXPERIENCE platforme koja može da integriše različite fajlove u jedno radno okruženje)
• kao polazni fajl koji dalje pročišćavamo u specijalizovanim softverima za reverzni inženjering i konvertujemo ga u površinsku geometriju (STL) - ovu geometriju u nekim slučajevima možemo odmah koristiti za 3D štampu ili čak i za obradu na CNC mašini (naročito ruteru, i naročito u obradi materijala manje čvrstoće poput drveta i sl)
• kao skicu (neku vrstu 3D sketch-a) za kreiranje solid geometrije u 3D CAD softveru (SolidWorks, CATIA) u procesu reverznog inženjeringa (za šta možemo koristiti direktno oblak tačaka ili njegovu konverziju u STL fajl).

Najčešće aksonometrijski prikaz 3D sklopa koji je "rasklopljen" i to u svim pravcima iz jedne centralne tačke.

Eksplodirani modeli i tehnički crteži su standard u nekim industrijama za prikaz složenih sklopova a u svrhu njihove prezentacije, montaže, održavanja, servisiranja.

Zato su eksplodirani modeli često i sastavni deo prodajne dokumentacije, kataloga i uputstava.

Kao 1D geometriju obično opisujemo cevi, šiple, profile koji imaju jedan standardan presek i varijabilnu treću dimenziju koja nas operativno češće zanima:

1. defininisali smo profil / presek
2. dalje u projektu / proizvodnji definišemo samo dužine tog jednog preseka.

Termin 1D nesting koristimo češće u proizvodnji i magacinu da opišemo sečenje materijala na meru gde su dve dimenzije standardne i najčešće se izražava u metrima dužnim - cevi, šipke, profili.

2D (2 dimensions; dve dimenzije) jeste skraćenica kojom često ukratko opisujemo tip softvera, dokumentacije i projekata, npr:

• crteži (na papiru ili digitalni)
• 2D dokumentacija
• 2D softveri, itd.

Ujedno, 2D je opis i za geometriju koju definišemo u dve dimenzije. A treća? Treća nam je trenutno nevažna:

• treća dimenzija "ne postoji" - na primer debljina tkanine (šivenje, tapaciranje), visina objekata koja nas "ne zanima" ili je podrazumevamo kod 2D prikaza osnove i preseka, itd. 
• treća dimenzija je predefinisana - npr debljina lima, standardne ploče na bazi drveta, itd.

DWG je zapravo skraćenica od "drawing" (crtanje) - odnosno predstavlja format fajlova 2D geometrije koji koriste CNC ruteri i slične mašine a dobijamo je iz DraftSight, SolidWorks i drugih softvera.

CAD softver koji je najsličniji tradicionalnom tehničkom crtanju i bez obzira na današnji standard 3D CAD modeliranja ostaje aktuelan u mnogim organizacijama za obavljanje više uloga:

• prikazivanje trodimenzionalnih objekata u dve dimenzije - layout fabrike i drugih objekata
• projektovanje jednostavnijih objekata - npr. ramovske konstrukcije ponavljajuće "2D geometrije"
• izrada krojnih lista za 1D i 2D nesting
• polazna skica (sketch) za 3D CAD, itd.

3 dimensions - geometrija koja se definiše u tri dimenzije, odnosno digitalni oblik objekata u različitim tipovima geometrije - poligonska, oblak tačaka, 3D CAD model, itd.

Solid 3D model definisane površine, ispune i zapremine koji je fleksibilan za parametarske izmene, optimizaciju za tehnologiju proizvodnje (3D štampa, CNC obrada), proračun mase, proveru dinamike i kinematike, napredne simulacije i proračune, itd. (step, SolidWorks, CATIA i druge ekstenzije).

"Solid", odnosno "punom" geometrijom, nazivamo sve tipove 3D fajlova koji "razumeju" kompletnu karakteristiku dela (digitalnog oblika).

Za razliku od 3D modela koji su formirani samo (poligonom) površinom kakve često srećemo u foto i video renderovanju, kreiranju likova i okruženja u gejming industriji, solid modeli "razumeju" i svoj kompletan presek.

Kada imamo solid model mi možemo u softveru definisati njegovu masu prema specifičnoj težini nekog materijala, i možemo sa visokim stepenom preciznosti odrediti i mnoge druge parametre (dilatacije, otportnosti, ponašanje u toku mašinske obrade, itd).

Poligona površina sačinjena od trouglova koja zatvorena tako da formira telo čini 3D model. Ovaj tip "mrežne geometrije" koristimo u procesu 3D štampe, 3D skeniranja, itd.

U izuzetnim slučajevima ovu geometriju možemo koristiti i na CNC mašinama ali zbog kompleksne površine koja nije matematički definisana, uglavnom se koristi kod obade drveta i pločevine ali ne u obradi metala.

3D vektorska geometrija matematički definiše objekte u koordinantnom sistemu i to:

• tačke u tri koordinate
• linije i površine kroz matematičke formule koje definišu pravce, oblik, itd.

Vektorska geometrija je karakteristična za 3D CAD softvere.

STL (Stereolithography) je najčešća ne-CAD i ne-solid ekstenzija koja se koristi u procesu razvoja i proizvodnje.

Mrežnu geometriju koja je definisana površinom nekad prosto nazivamo "STL geometrijom".

STL 3D model možemo dobiti procesiranjem oblaka tačaka u softverima za reverzni inženjering, ili prostim eksportom iz 3D CAD softvera. 

STL je ubedljivo najčešći format koji koristimo u proizvodnji 3D štampom.

OBJ (Wavefront Object) je varijanta ne-solid ne-CAD geometrije koja nije toliko rasprostranjena kao STL ali je i dalje često srećemo u 3D štampi i sličnim oblastima razvoja i proizvodnje.

Na primer, Markforged Eiger softver koristi OBJ geometriju za pripremu 3D modela za 3D štampu.

Označavanje artikala je od velike važnosti za efikasno poslovanje jer usaglašava zahteve svih sektora i projekata:

• razvoj - već u ovoj fazi preporučljivo je koristiti postojeće označavanje za one artikle koji su već u bazi za nabavku ili stoje u magaciju
• projektovanje - implementacija PDM sistema ili 3DEXPERIENCE platforme podrazumeva usaglašavanje artikala iz biblioteke delova i standardnih komponenti u SolidWorks ili CATIA softveru sa bazom proizvoda u nabavci i magacinu
• nabavka
• magacin.

Svaka organizacija ima svoj sistem označavanja postojećih artikala i uvođenja novih artikala u svoje poslovanje kako bi se izbegla pojava duplikata, nepotrebno "vezivanje" novca u prevelikom magacinu, itd.

U praksi je često slučaj* da mora postojati dvostruko pa i višestruko označavanje artikala i tada je potrebno procesima i kroz implementirana softverska rešenja urediti automatsko usaglašavanje.

*Razlog može biti npr. da se interna oznaka standardnog dela odnosi na ulazne oznake za taj isti deo od više dobavljača.

Jedinstveni broj ili šifra svakog artikla, sa ili bez povezanog bar-koda, QR-koda i sl.

Identifikatori unutar jedne organizacije mogu biti definisani po više "ključeva":

• istovetni pravila za sve artikle
• istovetno imenovanje u CAD softverima i ERP softveru
• razdvojena pravila za interno konstruisane/proizvedene delove i standardne komponente iz nabavke
• razdvojena pravila za serijske proizvode i pojedinačno proizvedene proizvode na komad, itd.

Napomena: ne moraju svi jedinstveni identifikatori biti vezani samo za magacin (SKU).

Revizioni identifikatori mogu biti pridodati jedinstvenom identifikatoru kao dodatak uz oznaku artikla.

Revizioni identifikatori takođe mogu biti korišćeni i kao informacija u identifikaciji artikla - npr za oznaku druge boje istog artikla gde se onda tek na nivou revizion identifikatora konačno definiše izgled istog proizova.

Princip korišćenja revizionog identifikatora takođe se razlikuje u svakoj organizaciji:

• uvek se koristi poslednja verzija
• revizioni identifikator integrisan je u oznaku artikla i to postaje novi jedinstveni identifikator tog artikla, itd.
• revizija se nalazi samo u tehničkoj dokumentaciji ali ne u ERP sistemu (čest slučaj u praksi i samo jedan u nizu razloga zašto klasičan pristup ERP integracija u proizvodnim firmama retki pokušavaju a još ređi uspevaju)
• revizije se tretiraju kao odvojeni artikli koji ostaju aktuelni.

Naravno, postoje organizacije koje su razmatrale i testirale korišćenje revizionih identifikatora u nekom obliku ali su odustale od njegove primene u potpunosti jer je tako više odgovaralo njihovim drugim procesima.

Ako je označavanje artikla složena tema, opis artikla može biti daleko kompleksniji što se vidi na nekoliko primera:

• deo za CNC proizvodnju obično mora da sadrži tolerancije, ili naznačene dimenzije za kontrolu kvaliteta, a kada na to dodamo i njegovu geometriju, potrebne operacije (struganje, glodanje, bušenje), opis mora da sadrži i informaciju o tehnologiji (obradne centre na kojima mora da se uradi, potrebne alate za obradu), zatim potreban nivo kvalifikacije radnika, da li je obavezna kontrola kvaliteta, i kakva, itd, 
• sirovina iz nabavke nekada mora da podrazumeva i informaciju o tranši u kojoj je konkretan komad/serija stigla (npr. kako bi se u slučaju problema znalo koja serija proizvoda je ugrožena)

Klasifikacija artikla se primenjuje da objedini srodne artikle za efikasniji rad ili za fleksibilnost u radu:

• prodajno-marketinška klasifikacija
• klasifikacija za nabavku
• klasifikacija prema tehničkim karakteristikama
• finansijska klasifikacija
• tehnološka klasifikacija
• servisna klasifikacija
• računovodstvena klasifikacija

Organizacije nekad sprovode sistem jedinstvene identifikacije artikla sa uključenom informacijom o fazi/statusu u kom se artikal nalazi. Npr:

• limena ploča za ugradnju na kotao može imati jednu jednu oznaku u fazi projektovanja i proizvodnje u osnovnim operacijama (krojne liste za sečenje, sečenje, savijanje, bušenje, osnovna zaštita)
• međutim zbog potrebe farbanja u različitim bojama za različite kupce ovaj deo oznake artikla (atribut boje) dodaje se tek kod radnog naloga za farbanje, i to nakon porudžbenice kada se skida sa magacina, i tako ide dalje u naloge za montažu, pakovanje i isporuku.

Zbog problema koji mogu nastati kod označavanja artikala, za uvođenje novih artikala (novih oznaka artikala) organizacije bi po pravilu imaju:

• proceduru uvođenja novog artikla - sa definisanim kriterijumima za uvođenje artikla (dostupnost dobavljača, više dobavljača, lokacija dobavljača, maksimalne količine, raspoloživ i rezervisan kapacitet magacina, itd), odgovornim licima/sektorima koji moraju dati saglasnost, koji daju konačno odobrenje, itd.
• pravilnik o imenovanju artikla - dodela jedinstvenog identifikatora.

Bar-kod

Bar-kod obično štampamo na nalepnicama, ređe graviramo ili štampamo direktno na proizvodima, a informacije sa bar-koda preuzimamo bar-kod čitačem. Više o bar-kod čitaču pogledajte u sekciji HARDVER.

Dvodimenzionalni kod novije generacije u odnosu na bar-kod. Zahteva poseban 2D čitač.

Pogledajte više informacija u sekciji HARVER.

Zavisno od interne terminologije koja se koristi u organizacijama, ili potreba industrije i same organizacije, srećemo različite nazive, sa različitim opsegom značenja:

• normativ
• lista delova
• lista materijala
• lista za sečenje (cut lista)
• konstrukciona sastavnica
• materijalna sastavnica
• montažna sastavnica
• proizvodna sastavnica
• tehnološka sastavnica
• tehnološki normativ
• tehnološka ruta
• receptura
• prodajna sastavnica
• katalog rezervnih delova
• materijalna sastavnica

Kod tipičnih proizvoda u metalskoj i mašinskoj industriji, itd, izvorna sastavnica treba da bude kreirana direktno iz CAD softvera kako bi i sve ostale povezane sastavnice bile automatski ažurirane nakon daljih izmena delova i sklopova u CAD softveru.

Organizacije često podatke iz CAD softvera treba ručno da prenesu u ERP i druge sistemu i tu nastaje problem netransparentnosti (npr. zato što nabavka nema CAD softver da sagleda sastavnicu), ali i zbog prostih grešaka u procesu prenosa informacija u ERP ručno.

BOM je opšti naziv za sastavnicu koji se koristi u organizacijama ili pojedinačnim sektorima. 

U praksi često srećemo da BOM, iako ima isti naziv, ne znači isto za sve sektore jer svaki ima neku dodatnu informaciju koja se tiče njihovih lista delova, komponenti, operacija.

Zato proces unapređenja poslovanja u razvojnim i proizvodnim organizacijama podrazumeva centralizaciju BOM-a uz eventualne vezane BOM liste specijalne namene ali koje su direktno ažurirane i vraćaju informacije u izvorni BOM.

Za ovaj proces koristimo PLM rešenja poput 3DEXPERIENCE platforme.

Izvorna CAD sastavnica proizvoda iz koje proističu i na koju se nastavljaju sve druge sastavnice: sastavnica elektro-komponenti, sastavnica ne-CAD artikala, itd.

EBOM sastavnica treba da je uvek sinhronizovana sa svim ostalim listama vezanim za isti proizvod, ali i sa ERP sistemom cele organizacije.

Na taj način održavamo digitalni kontinuitet informacija od razvoja ka prodaji, nabavci, proizvodnji, montaži, a samim tim i prema menadžmentu, finansijama, itd.

Materijalna sastavnica je praktično EBOM dopunjen potrebnim materijalima za komponente iz sopstvene proizvodnje:

• količina utroška materijala u proizvodu
• utrošak materijalima sa tehnološkim dodacima za alate i otpadom

i to sve u onim jedinicama mera, kako ih skladištite i nabavljate, odnosno kako ih vodite u svom ERP-u. 

MBOM (Manufacturing Bill of Materials), koja se zavisno od organizacije naziva i strukturna sastavnica, montažna sastavnica, sastavnica proizvoda u proizvodnji, itd.

Može biti i "jednostavna" lista delova, komponenti i podsklopova, sa listom i redosledom operacija za montiranje proizvoda.

Svaki sklop ili pojedinačni deo, uopšteno artikal, koji se proizvodi prolazi kroz sekvencu koraka ili tehnoloških operacija, kroz koje se ulazni sirovi materijal transformiše kroz operacije u fazni proizvod, poluproizvod ili gotov proizvod. 

Svaka operacija ima svoje ciklusno vreme, pripremno vreme, radne centre ili mašine na kojima se izvršava, sa pomoćnim alatima, priborima, materijalima koji se koriste ili troše na samim operacijama. 

Svaka operacija, može a ne mora da sadrži i radne instrukcije i prateću operacijsku dokumentaciju, potrebnu u proizvodnji. 3DEXPERIENCE platforma omogućava definisanje tehnoloških ruta, koje su povezane sa montažnom (MBOM), materijalnom i konstrukcionom sastavnicom (EBOM). 

Sve ovo zajedno je osnova za planiranje i praćenje (evidentiranje) proizvodnje i integraciju sa ERP/MES softverskim rešenjima uz praćenje kompletne sledljivosti i izmena. 

Nerazumevanje ovakve strukture informacija je uzrok brojnih neuspešnih implementacija ERP rešenja iz kojih firme, jednostavno nisu uspele da dobiju ništa, sem računovodstvenog sravnjivanja materijalnog stanja. Mi nećemo napraviti takvu grešku, jer razumemo šta je potrebno da ostvarite vaše ciljeve...

Obrazac / uputstvo za sečenja cevi, profila, pločastih materijala, limova, tkanina, tabli koji se obično dobija iz 2D i 3D CAD softvera, i najčešće koristi u obliku fajla DWG formata koji se prenosi na mašinu - CNC ruter za sečenje, testeru, itd.

U uređenoj organizaciji sa integrisanim rešenjima (ERP, PLM, CAD) svi relevantni sektori treba da imaju pristup CAD sastavnici proizvoda kojom obično upravljaju mašinski inženjeri, odnosno inženjerski profili za svaku industriju zasebno (nameštaj, dizajn, elektronika, itd).

Zavisno od proizvoda, sastavnica proizvoda obično treba da bude dopunjena:

• elektro komponentama
• elektronikom
• ne-CAD artiklima.

Ukoliko definisanje kompletne sastavnice nije centralizovano, svaki sektor, svaki tim u organizaciji, prinuđen je da kreira svoje posebne tabele, sastavnice, liste, i to otvara prostor za skupe greške.

3DEXPERIENCE platforma rešava ovaj problem i uspostavlja koncept "jednog izvora istine":

• omogućava direktno preko Platforme, ili preko softverskih integracija sa ERP-om, pristup izvoru informacija za sve kojima je on neophodan za rad
• osnovna CAD sastavnica postavlja se na Platformu
• na osnovu nje definišu se druge sastavnice - za montažu, tehnologiju, itd; tako da su sve sastavnice sinhronizovane i automatski se ažuriraju u jedan izvor istine
• sastavnica se sinhronizuje sa informacionim sistemom za upravljanje poslovanja (ERP)
• odatle prodaja, nabavka i ostali sektori uvek imaju tačne informacije.

Digitalizacija postojeće geometrije sa fizičkih predmeta i okruženja posredstvom specijalnih uređaja - 3D skenera.

Uređaj ili sistem za digitalizaciju postojeće geometrije fizičkih predmeta i okruženja koji beleži koordinate tačaka u prostoru kreirajuću tzv. oblak tačaka.

3D skener može se koristiti kao statičan ili mobilni uređaj. Postoje različiti oblici i načini upotrebe i primene skenera.

U nekim industrijama 3D skener koristi se kao deo integrisanog sistema za kontrolu kvaliteta laserskim skeniranjem visoke preciznosti.

Neki skeneri zahtevaju (uglavnom tačkasto) markiranje objekta koji se skenira kako bi te oznake kasnije koristile za sklapanje celog 3D modela u softveru.

Neki skeneri koji beleže teksturu i boje koriste ove parametre kao svojevrsne markere bez potrebe za dodavanjem obeleživača.

Reverzni inženjering je proces crtanja i 3D modeliranja fizičkih objekata u 2D ili 3D geometriju u slučaju nedostajuće originalne dokumentacije.

Reverzni inženjering uglavnom se radi u više slučajeva:

• kreiranje nove dokumentacije radi ponovne proizvodnje istovetnog dela / sklopa
• dodavanje geometrije oštećenih delova u novoj 2D ili 3D dokumentaciji za ponovnu proizvodnju originalnog dela
• kreiranje nove dokumentacije uz unošenje izmena radi unapređenja originalnog dela.

3D skeniranje i reverzni inženjering su specifični procesi uglavnom vezani za razvoj, proizvodnju i kontrolu ali njihova upotreba još uvek nije opšteprihvaćena te je i broj proizvođača i dostupnih rešenja ograničen.

Proizvođač 3D skenera i softvera za efikasno 3D modelovanje skeniranih objekata iz dobijenog oblaka tačaka; najpoznatiji brendovi 3D skenera ovog proizvođača su Space Spider, Eva, Leo, Ray i Point.

Vodeći brend u oblasti razvoja profesionalnih softvera za automatizaciju procesa reverznog inženjeringa i kontrole kvaliteta u vlasništvu kompanije 3D Systems. 

Tehnološka dokumentacija može se sresti u veoma širokom spektru od opširnih elaborata na nivou naučnog rada, do jednostavnih kratkih uputstava za proizvodnju.

U praksi su brojni primeri tehnološke dokumentacije koja decenijama ostaje nepromenjena i aktuelna, ne ostavljajući prostor za unapređenja u datom okviru procesa proizvodnje.

U tehnološku dokumentaciju ubrajamo i one informacije koje se propagiraju dalje u proizvodnju u nekom drugom obliku u odnosu na izvornu detaljnu uskostručnu tehnološku dokumentaciju:

• radne instrukcije (na radnim nalozima)
• operacijski listovi, itd.

Tehnološki postupak je pojedinačna aktivnost, postupak u procesu proizvodnje. Niz postupaka čini - tehnologiju proizvodnje.

Tehnološki postupci mogu biti sve operacije koje su jednoj organizaciji potrebne da napravi svoje proizvode.

Za širu listu operacija pogledajte sekciju PROIZVODNE TEHNOLOGIJE.

Upravljanje tehnološkom dokumentacijom izdvaja se kao poseban proces u organizacijama jer ovde leži suštinska vrednost organizacije u vidu zabeležene informacije koja u sebi nosi godine praktičnog iskustva. 

Upravljanje ovom dokumentacijom često se odnosi samo na fizičku i digitalnu bezbednost koja liči na tretman "arhivske građe". 

Međutim, prava vrednost tehnološke dokumentacije dostiže se kada je ažurna u skladu sa svim poslednjim izmenama na CAD modelima za koje je definisana. 

To se postiže integracijom tehnologije sa CAD-om:

• 3DEXPERIENCE platforma - gde možemo CAD sastavnici dodati tehnološku sastavnicu
• PDM sistem - gde integrišemo tehnologiju u CAD sastavnicu i takođe strogo kontrolišemo ažurnost i autorizaciju pristupa.

Iskusan stručnjak koji je odgovoran za definisanje i unapređenje tehnoloških postupaka.

Pogledajte sekciju CNC MAŠINE.

Obojeni metali imaju široku primenu i često ih srećemo kao osnovnu sirovinu u proizvodnim organizacijama za različite primene:

• aluminijum - profili, cevi, limovi, folije, delovi u CNC proizvodnji
• bakar - provodnici, elektrode u EDM obradi
• mesing - livenje slavina, fitinga, ventila
• cink - cinkovanje metala
• olovo - nekad je široko primenjivano u industriji boja i pigmenata, izrade cevi, itd. ali zbog opasnosti po zdravlje ljudi postoji trend sve manje upotrebe.

Zbog relativno niske cene proizvoda od obojenih metala (u odnosu na druge metale i legure), kao i zbog specifičnih karakteristika, ove metale retko srećemo u aditivnoj proizvodnji.

Čelik je tipičan materijal u proizvodnji, a srećemo ga u različitom obliku u proizvodnim organizacijama koje rade različite proizvode:

• čelični profili - obično se koriste za konstruktivne sklopove kod svih vrsta proizvoda
• čelični limovi - proizvodnja limenih kućišta proizvoda, garderobnih i elektro ormara, itd.
• čelični paneli - obično se seku na CNC ruterima (plazma, testere, itd) i dalje zavaruju i spajaju zakivcima za dobijanje sklopova i konstrukcija
• čelični blokovi - obično se koriste kao obradci za CNC proizvodnju delova i alata za brizganje, kovanje i sl.

Pod legurama ubrajamo napredne kombinacije metala za dobijanje materijala posebnih karakteristika.

U aditivnoj proizvodnji često srećemo legure Hroma, Mangana, Titanijuma, itd.

• POM - polioksimetilen - često se obrađuje na CNC mašinama i koristi u proizvodnji za različite pozicije na proizvodnim linijama - usmerivači, nosači, kalupi, itd.
• PVC - polivinil hlorid - tipična plastika koja se najčešće koristi u izradi amabalaža, folija, kesa
• ABS - akrilonitril butadien stiren - kvalitetnija kruta plastika koja se često koristi u procesu brizganja i 3D štampe
• PLA - poliaktinska kiselina - plastika koju obično srećemo samo u 3D štampi
• PET - polietilen tereftalat - plastika koja se najčešće koristi za izradu ambalaže i to procesom duvanja plastike
• PE - polietilen - kvalitetna plastika od koje se izrađuju fleksibilna creva i sl.
• PP - polipropilen - kvalitetna plastika od koje se često izrađuju krute cevi.

Neki tipovi plastike uobičajeni su i u aditivnoj proizvodnji poput ABS i PLA.

Guma takođe spada u polimere ali su proizvodne organizacije često fokusirane samo na proizvode od gume zbog specifičnosti u proizvodnji od ovog materijala.

Proizvodi od gume se često nakon procesa brizganja i "zavarivanja" dodatno postprocesiraju u procesu vulkanizacije.

Silikon (LSR - tečna silikonska guma) je popularan industrijski materijal zbog svojih izuzetnih svojstava, naročito otpornosti na visoke temperature, habanje, itd.

Silikonski proizvodi se obično brizgaju pod veoma visokim pritiskom u alatima.

U hobi proizvodnji jednostavnijih delova popularni su i visokotečni silikoni koji se mogu prosto ulivati u kalupe.

Glina se koristi u proizvodnji opeke (cikle), blokova, crepa, fasadnih ploča, kupatilskih sanitarija, pločica, itd.

Keramika se u industriji prvenstveno koristi zbog kombinacije neprovodivosti i otpornosti na visoke temperature. 

Koristi se u proizvodnji vatrostalnih i izolatorskih proizvoda, medicinskih uređaja, PCB-ja, u atomobilskoj industriji, itd.

Poliamid je tip polimera koji je naročito popularan u industriji zbog svoje fleksibilnosti, izdržljivosti, transprentnosti.

Poliamid srećemo i u aditivnoj proizvodnji, ali najčešće u obliku kompozita sa drugim materijalima.

Kompozitima nazivamo materijale koji se sastoje iz jednog više materijala ali koji ne prave novo jedinjenje već kompozitni materijal zadržava istovremeno karakteristike svih pojedinačnih materijala.

Kompoziti od jednog materijala najčešće se razlikuju po tome što se materijal u svakom sloju drugačije usmerava (primeri su OSB ploče, karbonski i fiberglas kompoziti u vidu "tkanina" i sl.

Kompozite srećemo najčešće u dva oblika:

• lamelirani kompoziti - gde se materijali kombinuju po slojevima jedan na drugi
• granulirani kompoziti - gde se dodatni materijal dodaje u vidu granulata, seckanih ili kontinuiranih vlakana u masi drugog materijala.

U 3D štampi najčešće srećemo drugi primer i to u SLS i CFF tehnologiji.

Praškasti materijali, bez obzira na tip materijala, predstavljaju poseban izazov u proizvodnji jer obično predstavljaju i zdravstveni rizik za radnike.

Koriste se prvenstveno u procesnoj industriji, ili kao dodaci alatima i materijalima u različitim industrijskim procesima.

Praškasti materijali koriste se i u aditivnoj proizvodnji u SLS tehnologiji (uglavnom poliamid u prahu) ili DMP (titanijum i legure).

Titanijum - zbog široke primene u namenskoj i kosmičkoj industriji mnoge države strogo kontrolišu izvoz/uvoz titaniju i titanijumskih proizvoda.

Bakelit je tip keramike koji se široko koristio u procesima brizganja različitih proizvoda, ali je tokom druge polovine 20. veka potisnut širom primenom polimera / plastičnih masa.

U industrijskoj proizvodnji tkanine i koža najčešće se sreću za izradu tapaciranog nameštaja i sedišta za vozila (automobile, avione).

Korišćenje ovih materijala u proizvodnji obično podrazumeva da je ljudski rad nezamenjiv zbog procesa šivenja i tapaciranja, ali se mogu automatizovati procesi kreiranja krojnih lista i sečenja.

Papir i karton u proizvodnji najčešće koristimo za ambalažu i pakovanje proizvoda. 

Sa druge strane, proizvodnja "jednostavnih" proizvoda od papira poput maramica, salveta i sl, zapravo je izrazito zahtevna i podrazumeva visokoefikasne proizvodne linije sa neprekidnim održavanjem i kontrolom procesa.

Drvo i materijale na bazi drveta najčešće srećemo u proizvodnji enterijera i nameštaja, ali i kao deo drugih proizvoda (paneli na kućištima elektronike, enterijer luksuznih automobila, itd).

Završni proces u proizvodnji (ili fazi proizvodnje) gde se delovi, komponente, podsklopovi, spajaju u konačan proizvod (ili deo proizvoda za isporuku). 

Bez obzira da li je montaža automatska, poluautomatska ili ručna, za efikasnost ovog procesa pripremamo i montažnu sastavnicu (MBOM).

Kod određenih proizvoda montaža se može obavljavljati i na lokaciji koju određuje kupac, naročito kod isporuke mašina, objekata i delova objekata, procesnih postrojenja, itd.

Tada je uglavnom u vezi sa tzv. puštanjem u rad, odnosno pokretanjem mašine, proizvodne linije, u radno stanje kao vid provere pred zaključivanje isporuke.

Sečenje na testeri uobičajeno je kod 1D nestinga gde profile, cevi, šipke sečemo na željenu dužinu, pojedinačno ili zbirno. 

U nekim industrijama sečenje na testeri omogućava i značajno povećanje efikasnosti procesa sečenja ploča i panela za 2D nesting u odnosu na sečenje na ruterima jer možemo istovremeno seći nekoliko napakovanih materijala bez gubitka u pogledu škarta i kvaliteta.

Testeru zato često srećemo u industrijama gde se obrađuje i šije tkanina, koža, pločevina na bazi drveta, ali i cevi, profili, limovi, kamen, itd.

Prema tipu geometrije imamo i više tipova krojnih lista, odnosno "gnežđenja" (nesting):

• 1D nesting - cevi, šipke, profili, gde je krojna lista praktično informacija o dužinama za sečenje
• 2D nesting - ukrajanje delova na ravni za sečenje materijala gde je jedna dimenzija standardna, obično "debljina" i najčešće se izražava u metrima dužnim ili komadima tabli lima, pločevine (MDF, iverica, šperploča), panela (cementni, kompozitni)
• 3D nesting - ukrajanje trodimenzionalnih elementa u zadati prostor, na primer, prilikom transporta (palete ili paketi u zapremini kombija, kamiona, prikolice šlepera, kontejnera), ili 3D štampa (naročito u SLS tehnologiji).

Sečenje lima tradicionalno se obavlja specijalnim makazama koje su i danas prisutne kod nekih radova (npr. krovopokrivački zanat podrazumeva ovakvo sečenje kod postavljanja limenih krovova, opšivki, okapnica). Ovaj način sečenja lima retko srećemo u ostaloj proizvodnji zbog neophodne brzine i preciznosti sečenja.

Mašinsko sečenje lima obično se odvija prema krojnim listama (2D nesting) koje dobijamo ručno ili proračunom i optimizacijom uklapanja delova na tabli lima kako bismo skratili ciklusna vremena sečenja, smanjili otpad i potrošnju materijala.

Za ovu operaciju najčešće se koriste CNC ruteri za sečenje lima i ploča.

Pod sečenjem panela podrazumevamo table od drugih materijala osim lima - kompoziti, plastika, drvo, materijali na bazi drveta (MDF, iverica, HDF, itd).

Priroda nemetala uslovljava da ne možemo koristiti neke stanardne tehnologije sečenja na CNC ruterima koje koristimo kod metala.

Sečenje materijala bilo kojom tehnologijom za dobijanje trakaste geometrije. 

Zavisno od tipa proizvoda i proizvodnog procesa savijanje lima vrši se:

• apkant presama sa podesivim alatima za svaki oblik lima
• koračnim alatima gde komad lima prolazi automatski kroz niz alata koji ga savijaju u koracima u kompleksnije forme koje često i nije moguće napraviti na apkant presama..

Kod savijanja limova jedan od bitnih parametara je i proračun k-faktora, odnosno oblik i stepen deformacije lima u tački savijanja tako da ne ugrozi funkcionalnost dela nakon savijanja. 

SolidWorks i CATIA Sheetmetal alati uključuju i proračun k-faktora, a CATIA se naročito izdvaja za projektovanje proizvoda od lima koji imaju više kompleksnih savijanja na jednom komadu, kao i za projektovanje koračnih alata.

Pod deformacijom lima podrazumevamo operacije koje menjaju oblik ravne limene table, odnosno isečenog komada lima, u trodimenzionalni objekat pod silom pritiska.

Tehnologije kojima postižemo deformaciju lima su štancovanje, kovanje ili deformacija na kalupu pod hidrauličnom presom.

Prilikom deformacije lima komad dobija značajne promene dimenzija preseka (debljine lima) usled istovremenog istezanja, savijanja, presovanja, probijanja na alatu.

Tehnologija dubokog izvlačenja koristi se tamo gde želimo da napravimo proizvod deformacijom iz table lima ali gde su dimenzije geometrije takve da ne dozvoljavaju kovanje i slične metode.

Primer dubokog izvlačenja jeste proizvodnja kuhinjskog posuđa od metala (tiganja, šerpi, kanti). 

Operacije bušenja, razbušivanja i urezivanja navoja predstavljaju jedne od najčešćih tehnologija u mašinskoj obradi metala:

• bušenje - dodavanje rupe ili otvora u komadima za pozicioniranje pinova, umetanje osovina, urezivanje navoja
• razbušivanje - precizno formatiranje rupe ili otvora u komadu koje se primenjuje npr kod livenih ili zavarenih delova gde ne možemo dobiti željenu preciznost i tačnu geometriju prečnika otvora ili rupe u prethodnim postupcima proizvodnje
• urezivanje navoja - operacija dodavanja navoja u rupu ili otvor komada gde će biti pozicioniran odgovarajući vijak.

Prema potrebi, ove tri operacije mogu slediti na istom komadu jedna za drugom, a nekada možemo istovremeno bušiti i urezivati navoj.

Obaranje ivica, npr pod uglom od 45 stepeni - kod pločastog nameštaja, keramičkih ploča, metalnih ploča, itd.

Skidanje materijala za dobijanje željene geometrije brusnim trakama ili brusnim "kamenom" / diskovima.

U nekim industrijama koristimo CNC brusilice za izuzetno precizno bruženje kao alternativu struganju zbog kraćih ciklusnih vremena i karakteristika obrađene površine.

Uklanjanje materijala reznim alatom sa komada koji rotira oko jedne ose.

Mašinska obrada struganjem najčešće se sreće, još od klasičnih ručnih strugova i strugova sa gonjenim alatima, pa sve do savremenih složenih strugova sa dodatnim operacijama glodanja i Swiss-Type obrade.

Pogledajte više u sekciji CNC MAŠINE.

Glodanje je mašinska operacija uklanjanja materijala kretanjem alata (obično oblika burgije) kroz obradak. 

Obradak kod jednostavnijih operacija glodanja ostaje statičan a alat se kreće po 2 ili 3 ose, dok tek kod simultane 4 i 5-osne obrade i sam obradak dobija svoju putanju kretanja pokretanjem radnog stola na koji je montiran.

Pogledajte više u sekciji CNC MAŠINE.

Kombinaciju struganja sa glodanjem možemo sresti i kod klasičnih strugova sa dodatnim alatom za glodanje (obično u tom slučaju služi za bušenje rupa).

Međutim tek razvojem mašina sa računarskim upravljanjem koje imaju kombinaciju struganja i glodanja, došli smo na izuzetan stepen efikasnosti proizvodnje.

Takozvane Mill-Turn (Turn-Mill)  ili Swiss-Type mašine imaju više prednosti:

• često mogu automatski da prihvate komad kako bi ga obradili sa drugog kraja
• pored strugarske obrade cilindra po spoljašnjoj konturi i bušenja u glavnoj osi, dodatna glava sa glodalima omogućava bočno bušenje i doradu konture komada
• na ove mašine često je dodata i "hranilica" niz koju ulaze šipke u mašinu gde postaju gotovi delovi
• ciklusna vremena se mere u sekundama, itd.

Specifičan tip strugarske obrade i kombinovane strugarske obrade sa glodanjem kod koje se obradak "navlači na alat".

Pogledati više u sekciji CNC MAŠINE.

Proces brizganja podrazumeva ulivanje, ubrizgavanje materijala u alat koji je pozicioniran u mašini za automatizaciju ovog procesa (brizgalica).

Alat za brizganje je precizni sklop od najmanje dva elementa u koji se uliva plastična ili gumena masa za dobijanje delova.

Alaz za brizganje izrađuje se od različitih materijala poput aluminijuma, durala, alatnih čelika visoke tvrdoće, itd. Može imati integrisane kanale za hlađenje i pravilno ulivanje mase bez zagušenja, prebrzog hlađenja, itd - tzv "cavity". 

Mašina za brizganje treba da omogući maksimalno kratko vreme jednog "udara", odnosno jednog ciklusa:

1. sklapanje alata u zatvoren kalup
2. ubrizgavanje materijala
3. otvaranje alata
4. izbacivanje gotovog proizvoda (tzv. ejektorima, iglama, pinovima koji izguravaju komad).

Kod alata za brizganje kritično je nekoliko važnih tema:

• kvalitet i izgled obrađenih površina (često se alati i nakon precizne CNC obrade dodatno i ručno poliraju, ili se hemijski tretiraju kako bi se dobila karakteristična "hrapavost" brizganih površina - kakvu često srećemo kod enterijera automobila)
• preciznost uklapanja sklopa alata da se na komadu ne poznaju linije gde je alat sastavljen
• radna temperatura alata kako bi obezbedio da se u najkraćem mogućem ciklusnom vremenu jednog "udara" mašine uliveni materijal rasporedi u celom kalupu, itd.

Delovi koji se brizgaju moraju biti posebno projektovani u skladu sa ovom tehnologijom proizvodnje, to jest, mora se voditi računa o debljinama zidova, orebrenjima za ukrućenje komada nakon izlaska iz alata, itd.

Napredni 3D CAD softveri poput SolidWorks i CATIA podrazumevaju:

• jednostavno kreiranje "negativne" geometrije komada na osnovu kog projektujemo alat
• automatsko segmentiranje kalupa / alata tako da se obezbedi i proveri tehnologičnost proizvodnje (negativni uglovi i sl)
• jednostavno dodavanje karakteristističnih elemenata alata (ejektori u alatu, nastavci za priključivanje cevi i creva za hlađenje i sl).

Standardna tehnologija proizvodnje velikih serija proizvoda najrazličitije namene gde se plastična masa iz otopljenih granulata uliva u kalupe.

Briganje gume se izdvaja u onosu na brizganje plastičnih masa zbog izrazito visokom pritisku, obično oko 150bara, a u ekstremnim slučajevima i do 80MPa / 800 bara.

Zato ovaj proces podrazumeva alate u materijalima posebne tvrdoće.

Briganje proizvoda od silikona je, poput gume, proces koji se odvija pod visokim pritiskom u kom tzv. tečnu silikonsku gumu injektiramo u alat za dobijanje preciznih delova izuzetnih karakteristika za različite primene.

Proces tretiranja proizvoda od gume na temperaturama od 130 do 150 stepeni Celzijusa zarad poboljšanja karakteristika proizvoda, odnosno veće otpornosti na habanje, temperaturne i hemijske uticaje.

Tehnologija u kojoj se metalni prah pomešan sa binderima uliva u kalupe nakon čega se dobijaju tzv "zeleni" delovi koje je potrebno dodatno sinterovati da se dobije čist metal željene tvrdoće.

Ovaj koncept primenjuje se i u Markforged ADAM tehnologiji 3D štampe metala.

Tehnologija livenja koju obično koristimo za proizvodnju kvalitetnih delova od obojenih metala dok same kokile mogu biti od tvrdih čelika, sivog liva, pa i aluminijuma.

Ovu tehnologiju najčešće srećemo kod livenje fitinga, slavina, česmi od mesinga i sl.

Proces livenja u kom se kalup dobija utiskivanjem prototipa ili postojećeg modela u peščanu smesu, ili gradnjom kalupa od pojedinačnih "kockica" od peska dok se ne dobije željena geometrija kalupa, odnosno kako bi se dobio alat za ulivanje metala i legura.

Livenje u pesku često koristimo za proizvode od "sivog liva" koji se standardno koristi u teškoj industriji.

Kovanje spada u tehnologiju deformacije metala gde se oblikovanje metala dobija udarnom silom.

Kovanje koristimo i za dobijanje čelika veće gustine / čvrstoće boljih karakteristika.

Tehnologija proizvodnje koja koristi alate da formira proizvode probijanjem posebno izrađenim alatom, i to najčešće od metala / lima, ali može se koristiti i za kožu, tkanine, papir / karton.

Štancovanje obično podrazumeva i izrazito kratka ciklusna vremena, te ovu tehnologiju koristimo u velikoserijskoj proizvodnji.

Zbog odlike velike brzine, štancovanje se nekad u proizvodnji naziva i štampom proizvoda.

Proces spajanja metala toplotom i/ili pritiskom i to električnim lukom, otvorenim plamenom, rotacijom sa velikim brojem obrtaja, itd.

Zavisno od primene koristimo više tipova zavarivanja:

• robotsko - gde programiramo robote da zavaraju delove po definisanoj putanji
• ručno - gde varilac upravlja alatom tokom procesa zavarivanja
• REL - ručno elektrolučno zavarivanje gde se električni luk kreće sa obložene elektrode dalje kroz metale koje zavarujemo
• MIG - Metal Inert Gas / MAG - Metal Active Gas - zavarivanje koje koristi žicu i zaštitni gas (pasivni ili aktivni) koji sprečava oksidaciju na mestu vara.
• TIG - zavarivanje netopljivom elektrodom uz inertni gas za zaštitu vara
• autogeno (gasno) - zavarivanje plamenom kiseonika i još jednog gasa (npr. acetilena).

Ultrazvučno zavarivanje koristi se obično za spajanje više plastičnih / gumenih delova u jedan proizvod.

Za ovaj proces koristimo sonotrode koje se umeću u alat i preko kojih se emituje frenkvencija za zavarivanje.

Plastifikacija je, tehnički, priprema materijala za plastične deformacije (najčešće na višoj temperaturi), međutim u proizvodnim procesima ovako nazivamo i proces nanošenja sloja plastike na metalne proizvode. 

Valjanje je proces proizvodnje u kom koristimo pritisak valjaka za hladno, i pritisak i temperaturu za toplo valjanje, kroz koje prolazi materijal da bismo ga oblikovali u željenu geometriju.

Valjanjem dobijamo ploče, trake, cevi, šipke, limove željih dimenzija.

d

d

Tehnologija u kojoj primarnu ulogu oblikovanja i postizanja željenih karakteristika proizvoda ima temperatura (uz ostale tehnologije).

Većina proizvodnih tehnologija podrazumeva i neki vid pojave više temperature zbog primenjenih sila i potrebe za plastifikacijom materijala da bi se mogao lakše oblikovati.

Međutim pod termičkom obradom obično podrazumevamo ciljano izlaganje proizvoda višim temperaturama kako bi se promenile i njegove specifične karakteristike. 

Tipičan primer termičke obrade je kaljenje delova.

Tehnologija presvlačena metala drugim metalom kroz elektrohemijski proces u cilju zaštite proizvoda od korozije i hemijskih uticaja.

Tipični primeri su cinkovanje i niklovanje.

Elektrohemijski proces poput galvanizacije ali se proizvodi presvlače oksidima, obično od aluminijuma i titanijuma.

Proces termičke obrade koja u površinski sloj metala dodaje atome azota poboljšavajući tvrdoću površinskog sloja. Najčešće se koristi da poveća otpornost čeličnih delova na habanje.

Dodavanje plastičnih traka na pločaste materijale u industriji nameštaja i enterijera.

Kantovanje se u industrijskoj proizvodnji vrši mašinski, a tip i dizajn trake za kantovanje definiše se već u projektu.

Spajanje slojeva istih ili različitih materijala u slojevima kako bismo dobili jedan materijal (obično tablu) unapređenih karakteristika.

Tipični primeri lameliranih materijala su šper-ploča, razni kompoziti i sl.

Lameliranje se može obavljati:

• ručno ili mašinski (slično kao kod FDM 3D štampe), lepljenjem slojeva na ravnoj površini ili u/na kalupima
• presom, i to sa ili bez lepljenja između slojeva.

Tehnologija koju najčešće srećemo u proizvodnji tapaciranog nameštaja.

Obično se ne može naročito automatizovati i podrazumeva ljudski rad veštih radnika.

Proces proizvodnje koji se još uvek ne može automatizovati i još uvek uključuje intezivan angažman radne snage.

Najčešće ga srećemo u proizvodnji tapaciranog nameštaja, sedišta za vozila, i naravno, obuće, odeće i drugih maloprodajnih proizvoda.

Mnogi proizvodi uposlednjoj fazi podrazumevaju neophodnost montaže na terenu i puštanje u rad. Operacije koje se izvode u toj završnoj fazi mogu biti različite a izdvajamo ih zbirno ovde zbog nekoliko važnih napomena:

• rad van fabričkih uslova nosi sa sobom brojne rizike a kontrola kvaliteta bez svih resursa koje imamo na svojoj lokaciji otežava potvrdu kvaliteta proizvoda koji je kompletiran na terenu
• lokacija može ima značajno različite uslove rada, pa i ekstremne (vlažnost, temperatura, sastav vazduha), i to može biti dodatni izvor rizika za isporuku kvalitetnog proizvoda u predviđenom roku
• lokacija može nositi i "fizička" iznenađenja - stub ili cev, uski prolaz, manjak prostora za standardnu montažu, itd.

Zato su plan montaže, sastavnica za montažu, uputstva za montažu i drugi povezani dokumenti naročito važni kod montaže na terenu.

Servis i održavanje na terenu, kao i kod montaže na terenu, podrazumeva niz rizika koji nastaju usled nepredvidljivih uslova rada i manjka resusa u odnosu na one koje imamo u sopstvenom pogonu.

Zato sve operacije koje izvodimo na terenu treba da prati i odgovarajuća dokumentacija: uputstva za održavanje i servis, katalozi rezervnih delova, itd.

Profilisanjem nekad nazivamo i mašinsku obradu poput glodanja, struganja i brušenja naročito u operacijama kada želimo postići visoku preciznost dodatnom obradom.

Proizvodnja u kojoj se masa sirovine pod visokim pritiskom istiskuje kroz alat u "beskonačnom" nizu i zatim se seče u željene dužine proizvoda istog preseka.

Koristi se u različitim industrijama, za različite proizvode u različitim materijalima. Neki od primera:

• glinarska industrija za proizvodnju giter-blokova za zidanje
• proizvodnja plastičnih i aluminijumskih profila (za izradu stolarije i sl), itd.

Provlačenje je slična tehnologija samo što sila koja pokreće materijal može biti na suprotnom kraju, npr. kod proizvodnje žice gde žicu oblikujemo izvlačenjem iz alata silom rotacije kotura uz istovremeno navijanje žice. Sila i brzina navijanja takođe definišu i dimenziju preseka žice.

Termoformiranje srećemo uglavnom kod oblikovanja plastičnih folija na sličan način kao što je to kovanje limova. Razlika je u tome što silu za prilagođavanje plastične folije nanosimo vakuumiranjem sa donje strane kalupa prema kom se folija ili plastični panel oblikuju.

Tipični primeri termoformiranih proizvoda su profilisani natpisi za 3D reklame, prozirna ambalaža u obliku proizvoda (npr dečje igračke, auto delovi i sl).

Duvanje plastike podrazumeva formiranje proizvoda u alatu koji ima samo spoljašnju konturu proizvoda a unutrašnja geometrija se praktično dobija pritiskom komprimovanog vazduha koji nanosi plastičnu masu na zidove alata - poput naduvavanja balona u neki kalup.

Ova tehnologija se standardno primenjuje za proizvodnju PET ambalaže (flaše, baloni za tečnosti i sl), ali i za velike objekte poput proizvodnje kajaka, plastičnih buradi i kaca, itd.

Oblikovanje delova udarnom silom u svrhu pravljenja rupe, dok pod procesanjem nazivamo operaciju sečenja, običn ona CNC ruterima (u limu, koži, plastici, drvenim panelima). 

Vrsta mašinske obrade koja umesto klasičnog reznog i drugog alata koristi elektroeroziju za sečenje, bušenje i obradu metala.

Elektroerozija obično uvek podrazumeva izuzetno visoku preciznost obrade sa minimalnim tolerancijama.

Zavisno od alata koji koristi, razlikujemo:

• erozimati sa žicom
• erozimati sa elektrodom.

Više detalja o CNC erozimatima pogledajte u sekciji CNC MAŠINE.

Tehnika štampanja preciznih slika na proizvodima pomoću fleksibilnog "pečata" u obliku balona na koji se nanosi boja i zatim se prislanja na proizvod čak i složenije geometrije. 

Tipičan primer srećemo kod proizvodnje posuđa - činija, šerpi i sl, gde se pečat zahvaljujući fleksbilnosti prilagođava površini ostavljajući precizan potpun trag.

d

d

Proizvodnja u oblasti hemijske, farmaceutske, prehrambene i sl. industrija obično podrazumeva i pravljenje novih smeša od sirovina i materijala koji stižu do proizvodnje preko ulaznog magacina. Ti materijali mogu biti u obliku praha, granula, tečnosti, gasova, a izlazna smeša takođe može imati sva agregatna stanja i pojavne forme.

Ovo podrazumeva proizvodnju uz pomoć procesne opreme u procesnim postrojenjima, često i u okruženju inertnih gasova.

Farbanje i lakiranje često završna faza neke proizvodnje i podrazumeva zahtevan proces koji istovremeno daje proizvodu prepoznatljiv dizajn i kvalitet, ali može i upropastiti prethodno kvalitetan deo i vratiti ga na doradu upitne isplativosti.

Farbanje se obično obavlja u specijalnim komorama ručno ili uz pomoć programiranih robota koji nanose slojeve boje i lakova, a ponekad i potpunim potapanjem proizvoda u boju. 

Farbanje obično podrazumeva više slojeva prajmera i iste ili različite farbe i lakova, gde svaki sloj mora imati određenu debljinu, a kvalitet svakog narednog sloja i kompletnog završenog komada u velikoj meri zavisi od kvaliteta nanešenog (i osušenog) prethodnog sloja.

Pogledatje sekciju 3D ŠTAMPA.

Proizvodnja je srce proizvodnih kompanija ali u praksi najčešće nije bila predmet uvođenja ERP sistema:

• ERP sistemi su većinom razvijani sa fokusom na finansije, računovodstvo, nabavku, itd, i danas nemamo previše izbora ERP softvera koji mogu da se "spuste" u proizvodnju
• ERP implementatori rade integracije u kompanijama bilo kog tipa, a s obzirom da "svi beže iz proizvodnje", da su "najslađe pare trange-frange kupi-prodaj idi dalje", daleko manje iskustva imaju sa proizvodnim kompanijama i proizvodnjom
• čak i ako su ERP implementatori u jednoj proizvodnji uspeli da integrišu njene ulazne i izlazne informacije sa ERP-om, ovo iskustvo u najvećoj meri nije primenjivo u nekom drugom tipu proizvodnje, čak ni kad dolazi iz iste industrije (ni mnogo veća tržišta od nas nemaju bar tri jake firme koje rade istovetne proizvode prema jedinstvenom industrijskom standardu koristeći isti know-how pa da jedna ERP implementacija može da se preslikava na više mesta)

Za jednu organizaciju proizvod je ono što ona pravi.

U široj slici tržišta to ne moraju istovremeno biti i konačni proizvodi. Takođe, ne postoji pravilo po kom je nešto deo, komponenta ili proizvod.

Gledano iz ugla "šire slike" Organizacija može proizvoditi:

• deo - tipičan primer je CNC proizvodnja delova
• komponenta - može biti i deo, ali može biti i sklop koji se radi prema opšteprihvaćenim standardima (npr. elektromotor)
• podsklop - sklop koji se ugrađuje u "veći" sklop ali mu dodeljujemo ovaj naziv obično onda kada je u međuzavisnoj vezi sa većim sklopom (npr. jedan kablovski set odgovara samo jednom modelu automobila dok se unutrašnji retrovizor može ugrađivati u više modela pa bismo pre mogli da ga smatramo zaokruženim samostalnim sklopom iako ima daleko manje sastavnih delova)
• sklop - zaokružena celina nekog nivoa, ponekad i drugi naziv za konačni proizvod
• poluproizvod - namerno nezavršen proizvod koji se može isporučiti u trenutnom obliku, ili se završava tek pred isporuku, koji nekad može biti i istovetan konačnom proizvodu ali uz neku minimalnu izmenu ili dodatak (npr. "whitelabeling" proizvodnja gde isti proizvod različiti kupci prodaju pod svojim brendom u svojim bojama ili prosto sa nalepnicom svog logoa)
• proizvod - zaokružena celina sa dizajnom, funkcijom i definisanom cenom za isporuku na tržište.

Nekada proizvodi čak mogu biti istovremeno i sklopovi i konačni proizvodi za kupca (brisač vetrobrana automobila je sklop kad se isporučuje proizvođaču automobila za ugradnju ali isti brisač je i proizvod sa svojom ambalažom kad se isporučuje maloprodaji).

MTS je proizvodnja za sopstveni magacin i to:

• proizvodnja za sopstvenu proizvodnju većih količina materijala / delova koji će biti potrebni i iskorišćeni u neodređenom vremenskom periodu
• proizvodnja za nepoznatog kupca - odnosno obezbeđivanje pretpostavljenih količina za kojima će biti potražnje u narednom vremenskom periodu
• proizvodnja za poznatog kupca - u želji da obezbede vernost redovnih kupaca neke organizacije mogu preventivno proizvoditi dodatne određene količine i bez prethodne narudžbenice koja bi pokrenula radne naloge, zato da prilikom svake sledeće porubžbine mogu odmah da isporuče tražene proizvode direktno sa svog magacina.

Proizvodnja postojećih proizvoda po porudžbini kupca

Konfiguracija proizvoda po zahtevu kupca.

Kompletan razvoj i proizvodnja po zahtevu kupca.

Proizvodnja delova, sklopova i celih proizvoda u ulozi podizvođača ili dobavljača.

Proizvodnja (i) za druge organizacije koje proizvod plasiraju na tržište pod svojim brendom.

Ovaj tip proizvodnje može uključivati i istovetni proizvod za sopstvenu proizvodnju i za rebrendiranje, ali i proizvodnju za više kupaca od kojih svaki "lepi" svoj brend na proizvod.

Whitelabeling može uključivati promenu nekih komponenti da odgovaraju standardima koje traži jedan od kupaca, promenu boje (obično u skladu sa bojama brenda kupca), ili se proces rebrendiranja vrši prostim lepljenjem logoa kupca (za dalju prodaju na tržištu).

Važan deo proizvodnje jeste i proizvodnja samih alata i pribora koje ćemo koristiti u proizvodnji.

Alati i pribori su ključni da obezbede željeni kvalitet proizvoda, kapacitet proizvodnje, predvidljivo planiranje njihovog servisiranja i zamene, itd.

Pored proizvodnje alata, važna tema jeste i montiranje alata.

Pored proizvodnje alata, važna tema jeste i montiranje alata koji nam je potreban da napravimo neki proizvod, odnosno investirano vreme i aktivnosti za montažu alata koji ulaze u troškove svakog proizvoda. 

Ovo je izuzetno važno kod pojedinačne proizvodnje i malih serija jer ovo vreme često može biti i duže od vremena same proizvodnje.

Radni centri jedne organizacije mogu biti celi sektori ili delovi proizvodnje direktno uključeni u proces proizvodnje (gde se obavljaju proizvodne operacije) ali i ostale "neproizvodne" operacije (pakovanje, montaža, ispitivanje).

Radni centri su i grupe radnih mesta i/ili grupe mašina koje povezuje jedan određeni zadatak ili tip zadataka u procesu proizvodnje (npr. livnica, kovačnica, itd)

Grafički prikaz proizvodnih pogona (i drugih pratećih sektora i objekata poput upravne zgrade, magacina, projektnog biroa) može biti na različitom nivou detalja:

• šematski plan - jednostavan načelni prikaz objakata, zona, linija komunikacije i proizvodnih procesa
• 2D crtež - tehnički crtež osnove (i preseka) lokacije i objekata
• 3D model - skenirani 3D model postrojenja, 3D CAD model postrojenja, svih mašina, proizvodnih linija, instalacija, itd.
• hibridni model - obično 3D model koji objedinjuje u jednom prikazu modele (2D i 3D - CAD, STL, oblak tačaka), "office" dokumente (Word, Excel), slike (JPG, PNG), itd.
• digitalni blizanac - komplenta digitalizacija proizvodnog pogona u virtuelni 3D model koji u dimenzionom, funkcionalnom i svakom drugom smislu odražava realno stanje, procese i kapacitete proizvodnje prema promenljivim ulaznim parametrima (od rada mašina i robota do simulacije ergonomije i bezbednosti radnih mesta).

Pod proizvodnom linijom u praksi različitih organizacija srećemo dva koncepta:

• "fizička" proizvodna linija gde proizvod nastaje u jednom neprekinutom nizu često potpuno automatizovanih operacija - npr. u prehrambenoj industriji imamo punjenje ambalaže, zatvaranje, štampu, pakovanje na palete, obeležavanje
• "procesna" proizvodna linija gde proizvod ide po jednoj zamišljenoj liniji kroz faze proizvodnje - sa livenja na CNC obradu pa na poliranje pa na farbanje, itd.

Ugovoreni rok isporuke je ključni parametar za planiranje proizvodnje i prema njemu određujemo raspored poslova, potrebe za povećanjem kapaciteta, dodatne investicije u proizvodne kapacitete i sl.

Opšti trend jeste skraćenje rokova isporuke zahvaljujući napretku tehnologija, naprednijim mašinama, primenjenim softverskim rešenjima. 

Planiranje proizvodnje vrši svaka proizvodna organizacija na izvesnom nivou ali one najuspešnije kontinuirano ulažu upravo u ovaj proces. 

Planiranje proizvodnje zasniva se na prikupljanju i analizi niza parametara za šta su potrebna savremena softverska rešenja - ERP sa modulom za proizvodnju, MES, APS, itd.

Tipični primeri iz prakse kada rastuće proizvodne organizacije usvaju i integrišu napredna softverska rešenja za planiranje proizvodnje:

• "Lavirint" - mnoge uspešne organizacije, sa značajnim proizvodnim kapacitetima, akumuliranim iskustvom i veštinama, često udare u "stakleni plafon" - nevidiljivu prepreku koja ih sputava da rastu dalje. Mašinski park je savremen, procesi su definisani, osnovna i srednje složena softverska rešenja su implementirana i nije lako razumeti šta je sledeći korak, gde nestaje profit, zašto se neke greške ponavljaju, itd. Tada je obično rešenje angažman spoljneg konsultanta koji će "novim očima" sagledati poslovanje i procese i predložiti koncept integracije i mapu puta njene implementacije. U ovakvim firmama takav jedan projekat obično nema za rezultat prosto unapređenje i dalji postepen rast već brzo postane kvantni skok u odnosu na prethodno stanje i ogranizacija ulazi u najzreliju fazu kada se efikasnost unapređuje u malim koracima.
• "Velika alatnica" - Kako organizacije rastu tako uviđaju da se u nekom trenutku pojavljuje jaz između realnih kapaciteta proizvodnje i realne proizvodnje odnosno prihoda. Ovo je uobičajeno jer se kapacitet u prvoj fazi razvoja organizacije mahom zasniva na nabavci novih mašina. Međutim, ova faza brzo prođe, organizacije narastu, ali dobijanje novih poslova ne prati tempo kojim su išle investicije u mašine, postojeći procesi nisu spremni da operativno postignu maksimalni kapacitet, a često i veliki deo mašinskog parka zauzimaju jednostavne mašine sa ručnim programiranjem koje zajedno mogu da isporuče kao jedan savremeni obradni centar. Tek tada organizacija postaje zrela da vrednost investicija posmatra šire od ulaganja samo u mašine.

Neke organizacije mogu planiraju kapacitete proizvodnje i potrošnju materijala na bazi pretpostavke o poslovima koji će možda biti realizovani u određenom vremenskom intervalu.

Terminiranje nabavke materijala, alata i delova sastavni je deo planiranja i terminiranja proizvodnje, kao i plana magacinskog poslovanja i same nabavke.

Terminiranje nabavke za standardne alate, potrošne materijale, alate i pribore može biti i automatizovano prema predefinisanim ciklusima tako se magacin ove robe redovno održava na zadatom minimumu.

Terminiranje nabavke materijala, alata i delova sastavni je deo planiranja i terminiranja proizvodnje, kao i plana magacinskog poslovanja i same nabavke.

Terminiranje nabavke za standardne alate, potrošne materijale, alate i pribore može biti i automatizovano prema predefinisanim ciklusima tako se magacin ove robe redovno održava na zadatom minimumu.

Planiranje kapaciteta mora da obuhvati kapacitete svih resursa - ljudskih i materijalnih.

Kapacitet ljudskih resursa (radne snage u proizvodnji) naročito zavisi od kvalifikacija, treninga i iskustva zaposlenih, ali i od pravilnog rasporeda opterećenja, upravljanja ergonomijom radnog mesta, upravljanja bezbednošću i zdravstvenim uslovima na radu.

Kapacitet radne snage određuje prema istorijskim podacima organizacije za iste ili slične operacije i radna mesta, ali i prema industrijskim standardima i normama.

Kapacitet hardvera koji koristimo u proizvodnji određen je specifikacijama, uslovima rada, opterećenja, specifikacija tehnoloških operacija, itd.

Kapacitet održavamo i planiramo u komunikaciji proizvodnje sa nabavkom, magacinom, sektorom održavanja, finansijama, itd. 

Kapacitet se planira na bazi dugoročno posmatranih faktora kako bi se izbeglo preopterećenje kapaciteta i izbegli havarijski incidenti.

Hardver za praćenje proizvodnje ima zadatak da preuzme informacije iz proizvodnih procesa i da ih prenese u sebi nadređeni sistem za upravljanje (MES, APS, ERP, itd).

Ovo preuzimanje informacija može biti ručno (npr. bar-kod čitačem) ili automatsko (npr. preko senzora na konvejerima ili direktno iz upravljačkih jedinica CNC mašina).

Kao što vidimo, pored opšteg hardvera koji koristimo i za proizvodnju, tu se može naći i niz specifičnih uređaja - senzori vlage i temperature, kamere, bar-kod čitači, PLC, MTU, RTU, itd.

Više o hardverskim uređajima koje koristimo za praćenje proizvodnje pogledajte u sekciji HARDVER.

Pod škartom obično podrazumevamo dve vrste otpadaka koji nastaju u proizvodnji:

• viškovi materijala nastali u proizvodnim procesima (piljevina, špon, neiskorišćeni ostaci limova, ploča, tabli, itd)
• gotovi delovi i proizvodi koji nisu ispunili zahtevane specifikacije, nisu prošli proces kontrole kvaliteta, itd.

Naravno, ovi procesi su u direktnoj vezi sa kvalitetom i više na tu temu pogledajte u zasebnoj sekciji KVALITET.

Defekti u toku proizvodnje i oštećenja nastala nakon proizvodnje (u toku montaže, skladištenja i sl) ne moraju uvek biti proglašeni škartom iako i dalje predstavljaju dodatni (nepotrebni) trošak poslovanja.

Ovde i dalje postoji mogućnost popravke, zamene oštećenog dela ili prodaja po povoljnijoj ceni u odnosu cenu koja je definisana za proizvod u punom kvalitetu.

Stvarna potrošnja materijala u proizvodnom procesu prati se i izveštava u odnosu na normativ Organizacije.

Skup materijala/proizvoda koji su povezani vremenom pristizanja u magacin ili nastankom u sličnim proizvodnim uslovima (vremenski interval, smena, itd).

Organizacije nekad zahtevaju dodatne atribute na jedinstvenim identifikatorima artikala koji služe kao informacija o lotu zbog daljeg praćenja, pre svega u svrhu kontrole kvaliteta - npr. identifikacija veće pojave škarta sa nekim ulaznim lotom materijala.

Lot se može pratiti i zato da bi se povezao sa dobavljačem i da bi se reagovalo ukoliko parametri u proizvodnji ukažu na odstupanje od normi lotova iz drugih izvora (veća potrošnja materijala zbog neidentifikovanog problema u procesu prijemne kontrole, itd).

Proizvodi često imaju jedinstvene serijske brojeve za svaki komad koji ide ka kupcu. Ovaj koncept i proces obeležavanja obično se naziva serizacija.

Međutim serizacija se može pojaviti i pre konačnog proiuzvoda - vođenjem nekog dela ili komponente na nivou artikla, to jest prema serijskom broju na stanju za svaki pojedinačni komad.

Proizvodi se često obeležavaju direktno na proizvodu (pored obeležavanja na ambalaži), i to:

• lepljenjem etiketa na sam proizvod
• graviranje na proizvodu
• ink-jet obeležavanje na proizvodu, itd.

Organizacije mogu markirati proizvode iz sopstvene proizvodnje, iz uslužne proizvodnje za svoje potrebe pa i kupovne komponente.

Obeležavanje takođe može da se sprovodi na svakom pojedinačnom delu sklopa, i posebno za ceo sklop / proizvod.

Etiketana obično nazivamo nalepnice koje sadrže informacije o proizvodu - serijski broj, tip, proizvođač, zemlja porekla, primenjeni standardi, usaglašenost sa standardima, naročite bezbednosne napomene, itd.

Štampa etiketa može biti:

• za gotovu robu - na nivou konačnog proizvoda
• za delove - koji se ugrađuju u sklopove.

Proces štampe i lepljenja etiketa na proizvode i/ili komponente automatizovan je u proizvodnji velikih serija, ali u pojedinačnoj ili proizvodnji manjih i srednjih serija različitih proizvoda obično se obavlja većim delom ručno.

Utrošak vremena podrazumeva minimalno ili prosečno neophodno vreme za izvršavanje neke operacije. Utrošak vremena treba uračunati za sve operacije koje su neophodne da jedan artikal prođe sve faze proizvodnje.

Kvantifikacija ostvarene proizvodnje može biti određena u komadima, lotovima, metrima kubnim, tonama, (hekto)litrima, kontejnerima, kamionima, itd.

Zahtev nabavci za dobavljanje robe koji dolazi iz proizvodnje.

Neke organizacije razlikuju fazne artikle za proizvodnju koja je u toku tako da mogu da prate status završenosti proizvoda i stanje na zalihama kroz centralni informacioni sistem. 

Možemo reći i da fazni artikal definiše stanje dela u toku proizvodnog procesa. Na primer, za limove fazni artikli se mogu definisati prema obavljenoj operaciji iza koje sledi sledeća > isečen lim, savijen lim, probušen lim, ofarban lim, limeni deo za isporuku/ugradnju, itd.

Kod malih i srednjih organizacija magacinsko poslovanje često se sprovodi iz sektora nabavke i sektora proizvodnje koja preuzima ulogu upravljanja magacinom - prati stanje i traži nabavku.

Organizacije mogu da vrše praćenje svih resursa (ljudskih i materijalnih, proizvodnih i ne-proizvodnih) ali mogu pratiti i samo one resurse koji su kritični za uspešno poslovanje:

• u razvojim organizacijama ili sektoru projektovanja to znači praćenje ljudskih resursa, potrošnje radnih sati, utrošenog vremena na određene projekte, itd.
• u proizvodnim organizacijama prate se paralelno i ljudski resursi proizvodnih radnika, ali i ostvareni kapaciteti proizvodnje, potrošnja sirovina i robe sa magacina, itd.

Proizvodnja u svakom trenutku (može da) generiše veliku količinu parametara značajnih za sve od bezbednosti na radu, preko optimizacije kvaliteta i kapaciteta, ali i do smanjenja troškova:

• brzina mašina - obrtaji CNC alata, brzina ulivanja plastike, brzina konvejera, itd.
• pritisak u instalacijama (pogona, proizvodne linije ili same mašine)
• temperature na svim kritičnim tačkama proizvodnje - u alatima, na komadima koji su trenutno u procesu izrade, na radnom mestu, itd.

U proizvodnji se pod monitoringom najčešće misli na praćenje rada mašina:

• u kvalitativnom smislu - brzina rada, temperature, opterećenje)
• u kvantitativnom smislu - brojanje ciklusa, proizvedenih komada, itd.

.

Uslužno napravljeni ili obrađeni proizvodi koji se vraćaju u sopstvenu proizvodnju (npr delovi koji dolaze sa farbanja ili cinkovanja) mogu proći relativno jednostavan proces provere kvaliteta na samom prijemu robe koja stigne iz ovog izvora.

Međutim, praćenje uslužne proizvodnje jeste kritičan proces naročito u slučajevima kada usluge podrazumevaju direktnu isporuku kupcima - kada organizacija najčešće "ne vidi" gotov proizvod pre svog kupca, ne može da proveri svaku isporuku, itd.

Dodatni problem predstavlja komunikacija između dva sistema. Direktna integracija ERP-ova (organizacije i dobavljača) i drugih softvera i njihovih izveštaja (npr kontrola kvaliteta), u praksi se obično naziva: "nemoguće". 

Nemoguće obično i jeste standardnom infrastrukturom, pa se okrećemo cloud rešenjima poput 3DEXPERIENCE platforme preko koje proces praćenja uslužne proizvodnje može teći dvosmerno.

Bitan faktor uslužne proizvodnje može biti i definisanje procesa obuke, usavršavanja i provere znanja zaposlenih kod dobavljača koji su angažovani na projektima organizacije.

Postoji neograničen broj varijanti kanala komunikacije i tipa informacija na osnovu kojih teče saradnja organizacije sa dobavljačima za proizvodnju.

Dostavljanje informacija:

• dostavlja se tehnički crtež iz 2D ili 3D CAD softvera po kom se radi uslužna proizvodnja
• dostavlja se 3D model po kom se radi uslužna proizvodnja (u neutralnom formatu kao što je STEP, ili u izvornom SolidWorks ili CATIA fajlu)
• dostavlja se i materijal koji se koristi, itd.

Preuzimanje iz uslužne proizvodnje može podrazumevati:

• uslužna proizvodnja obavlja samo neke proizvodne operacije na početku, u sredini ili na kraju procesa proizvodnje
• proizvodi samo neke delove ili komponente za vaš sklop
• proizvodi cele podsklopove
• proizvodi ceo vaš proizvod po vašoj tehnologiji i proceduri kontrole kvaliteta ali sa svojim ljudskim i mašinskim kapacitetima.

NC (Numeric Control) mašine su prelazni koncept sa klasičnih mašina kojima se upravljalo ručno na CNC mašine kojima se upravlja preko računara.

NC mašina koristi numeričko upravljanje gde se koordinate (tačke i putanje alata) unose ručno direktno u mašinu.

CNC (Computer Numeric Control) nazivamo mašine koje programiramo putem računara.

Upravljanje na CNC mašni je obično eksterni računar (konzolno montiran na CNC mašinu) koji koristimo za programiranje, podešavanje i praćenje rada CNC mašine.

Kada radimo računarsko programiranje CNC mašine potrebno je da pored CAM softvera imamo i postprocesor.

Postprocesor, često nazvan i samo "post", "postovi", zapravo je prevodilac između CAM softvera i upravljanja na CNC mašini - služi da jezik CAM softvera, odnosno sve zadate informacije, prevede na jezik CNC mašine.

CNC ruter koji koristi laserski zrak za graviranje, bušenje i sečenje limova.

Takođe se često koristi i za sečenje i graviranje šperploče, uglavnom u proizvodnji igračaka, suvenira, reklamnih materijala, pri čemu na drvetu ostavlja prepoznatljiv trag paljevine po ivicama gde je prošao laser.

CNC ruter koji koristi vodeni snop malog preseka za bušenje i sečenje limova i ploča.

CNC ruter koji koristi strujni snop velike energije za kreiranje plazme za bušenje i sečenje limova.

CNC mašina koja je prvenstveno namenjena graviranju laserom ili standardnim CNC alatom.

Dvoipoosna CNC glodalica je prelazni koncept sa rutera koji radi u XY osama i punog troosnog glodanja. 

Alat se može pomerati po visini (po Z osi), ali samo u po koracima u jednom horizontalnom preseku, ne i kontinuirano po visini.

Mašine sa slobodnim kretanjem alata u tri ose kod kog alat stoji u jednom fiksnom položaju. Razlika u odnosu na 2.5D obradu jeste u tome što se mašina može programirati za slobodno kretanje i po Z osi.

3-osna glodalica sa "ljuljaškom", tj. radna ploča za montažu obratka koja ima jednu osu rotacije (četvrtu osu gledano ukupno na mašini).

4-osna obrada može biti i primarno strugarska sa dodatnom glodačkim osama uz jednu osu na strugu.

Tip obrade kod kog koristimo fiksno pomeranje ugla alata / vretena na glavi mašine kojim dobijamo efekat obrade po dodatnim osama. 

Najnaprednija tehnologija mašinske obrade glodanjem koja se koristi za izradu delova najsloženije geometrije (npr. turbine i sl) i obično se govori o kombinaciji rotacionog "stola" sa 3-osnom glodalicom ili glave koja vodi alat u tri glavne ose uz "zalamanje" ugla alata za kontinuriranu obradu u kojoj se komad "napada" iz svakog pravca.

Za razliku od programiranja drugih tipova CNC mašina, kod 5-osnog simultanog glodanja skoro je nemoguće naći primer iz prakse gde je moguće ovaj tip obrade programirati "ručno" te nam je CAM softver u ovom slučaju ne samo prednost u radu već i osnovna potreba.

Strug sa gonjenim alatom podrazumeva "šinu" paralelno sa osom rotacije komada na stugu po kojoj se kreće nosač reznog alata i njen profil prenosi na komad. 

Kombinovana mašinska obrada struganjem i glodanjem. Kod ovakvih mašina obično govorimo o strugu koji ima dodatnu glavu za glodanje u više osa.

CNC mašine sa najvećom fleksibilnošću operacija koje mogu da izvedu obično imaju radni prostor sa nekoliko vretena (u jednoj poziciji ili na pokretnim i revolver glavama), uz dodatne magazine alata. 

U praksi često srećemo ovakve mašine u vidu unikata koje su pravljene po porudžbini za proizvođača koji je tražio rešenje za skraćenje ciklusnih vremena kroz više opcija na jednoj mašini, u jednom pozicioniranju komada.

CNC mašine koje se ponašaju kao kompletni obradni centri gde uz automatsko dodavanje materijala izlaze gotovi delovi.

Naročito se koriste kod kontinurirane proizvodnje velikih serija i često veći deo svog radnog veka proizvode jedan isti proizvod ili njegove varijante.

Automati su obično kompleksni strugovi sa dodatnom obradom glodanjem.

Strugovi sa posebnim konceptom obrade gde se obradak kreće niz alat čime se obezbeđuje veća preciznost izrade. 

Savremene Swiss-Type mašine mahom mogu da rade i kao automati, imaju više glava i vretena, same rade novi prihvat komada za obadu sa svake strane i može im se dodati kontinuirano hranjenje materijalom.

CNC mašina koja obično koristi više tipova mašinskih operacija i zaokružuje kompletnu tehnologiju izrade nekog dela.

Obradni centar može biti i druga specijalizovana mašina (osim CNC) koja je preprogramirana za obavljanje jedne ili jednog niza operacija za dobijanje standardnih delova u velikim serijama.

Erozimati sa žicom koriste se za izuzetno preciznu mašinsku obradu delova na specijalnim CNC mašinama koje mogu biti 3-osne ili 5-osne. 

Žica razapeta između dve tačke mašine obilazi oko dela po predviđenoj putanji, ili se postavlja kroz sam deo zarad unutrašnje obrade komada (buši se prethodno rupa u komadu kroz koju se provlači žica).

EDM (Electrical Discharge Machining) jeste tehnologija mašinske obrade koja koristi snop iz elektrode da veoma precizno uklanja materijal u toku obrade.

Elektroda se obično izrađuje od bakra (zbog visoke provodljivosti) i to u vidu alata željene geometrije za svaki tip komada, odnosno operacije koju treba da obavi.

Podvrsta prese, odnosno mašina za brzu proizvodnju velikih serija delova, obično iz limova.

CNC apkant presa je mašina za savijanje lima koja automatski manipuliše materijalom i samostalno obavlja niz operacija savijanja kako bismo dobili željeni deo.

Obradak je blok ili ploča od koje proizvodimo deo na CNC mašini (u metalu, drvetu, plastici). 

Obradak se pozicionira uz pomoć posebnog pribora na radni sto / radnu ploču mašine.

Na CNC mašine montiramo rezne alate / noževe, burgije, brusne alate, alate za proveru dimenzija / pipalice, itd.

Alati za mašine često imaju posebno telo a posebno specijalno izrađenje dodatne noževe u određenom rasporedu koji se mogu menjati, oštriti, itd.

Glava mašine sadrži vreteno koje drži i rotira alat a kompletna mehatronika glave mašine upravlja pozicioniranjem i kretanjem alata u svim pravcima..

Kod kompleksnih mašinskih obrada radimo mašinske simulacije obrade i zato da utvrdimo da nijednog trenutka ne dolazi do kolizije cele glave mašine sa samom mašinom ili obratkom.

Vreteno je rotacioni cilindar koji drži i rotira alat u CNC mašini. U užem smislu razlikuje se od kompletne glave mašine ali u praksi se često koristi kao sinonim za glavu mašine.

CNC mašine mogu imati jedno ili više vretena ili dodatnih revolvera sa magazinom više alata koje naizmenično koriste, itd.

Pod magazinom alata obično nazivamo integralni deo CNC mašine u kom su smešteni različiti alati koje mašina sama preuzima u različitim koracima mašinske obrade.

Magazin alata može biti statičan za prihvat i odlaganje direktno glavom alata, ali može biti montiran i na samu glavu alata kao kod "revolver" glave.

CNC mašine sa magazinom alata omogućavaju automatizovanu obradu i često ih srećemo kod kombinovane obrade struganjem i glodanjem, Swiss-Type obrade, CNC automata, itd.

Revolverom nazivamo glavu CNC mašine koja ima više alata koji se naizmenično koriste tokom obrade.

Revolver može biti "statičan" sa reznim alatima ili burgijama koje se samo prislanjaju na komad koji rotira, ali može automatski menjati montirane alate na svom vretenu.

Senzor, obično u obliku lilihipa, koji se montira na glavu CNC mašine za precizno umeravanje nula obratka i komada, kao i za proveru ostvarenih dimenzija i tolerancija komada.

Obrtaji su jedan od osnovnih parametara CNC mašinske proizvodnje i predstavljaju broj obrtaja vretena u glavi mašine, odnosno broj obrtaja alata. Kod CNC struganja obrtaji se definišu i za osu koja drži sam komad i rotira ga ka reznom alatu.

Stezanje obratka na CNC mašini posebna je operacija koja obezbeđuje da dobijemo precizan kvalitetan komad u željenim tolerancijama nakon kompletne mašinske obrade.

Stezanje se mora planirati prema operacijama same obrade, naročito u slučajevima kada je neophodno promeniti orjentaciju komada između dva intervala obrade ili ga premestiti na drugu mašinu zbog dodatne obrade.

Kod stezanja komada u mašinskog obradi uopšte, meke paknove koristimo kada treba stegnuti komad za dalju obradu ali tako da ne oštećujemo površine preko kojih ide stezanje.

Za ovo se često koristi 3D štampa od kopozitnih materijala jer možemo lako odštampati meke paknove izuzetnog kvaliteta koji se pozicioniraju između komada i steznog pribora.

Uređaj / mašina za proizvodnju aditivnom tehnologijom.

Tipska podela može biti po tehnologiji koju koristi (FDM, SLA, MJP, SLS, DMP), po kvalietu mašine, materijala koje koristi i delova koje pravi (hobi, profesionalni, industrijski), po specijalnoj nameni (dental, juvelirski, metal, kompozit).

Mašine za 3D štampu možemo podeliti i prema kvalitetu hardvera, materijala koji su dostupni za datu mašinu i konzistentnosti dobijenih delova:

• hobi povoljni štampači koji ne mogu da isporuče kvalitet i konzistentnost delova, ali ni dugotrajnost hardvera kakva se očekuje u industriji
• profesionalni štampači - mašine koje će zadovoljiti najveći broj korisnika i omogućiti organizacijama iz oblasti razvoja i proizvodnje da zaista testiraju aditivne tehnologije u svojim procesima i odrede rešenja koja im najviše odgovaraju za širu primenu
• industrijski štampači - namenjeni za proizvodnju serija, specifičnih vrsta delova, robusne materijale koji ispunjavaju industrijske standarde, itd.

Radna ploča ili radna površina je deo 3D štampača na kom se neposredno odvija proces 3D štampe. Ovaj pojam srećemo u svim tehnologijama štampe osim što je kod SLS štampe obično to "radna zapremina" jer materijal iz kog štampamo po celoj zapremini ima kontakt sa radnim prostorom.

Radni prostor 3D štampača podrazumeva njegovu korisnu zapreminu, odnosno maksimalne dimenzije u kojima možemo proizvoditi deo u jednom 3D štampaču u jednom procesu štampe.

Vođice kao kod rutera za upravljanje putanjom i pozicijom glave mašine.

Glava štampača je podsklop koji direktno učestvuje u procesu štampe (ekstruder i dizna kod FDM štampe, niz dizni u MJP štampi, laser kod SLA štampe, itd).

Misli se na komad / pakovanje materijala za 3D štampu u tehnologijama 3D štampe gde se materijal koristi u obliku niti, žice na koturu - FDM, CFF, neke metal štampe, itd.

Tečni fotoosetljivi* materijali za štampu u SLA i sličnim tehnologijama poput DLP, LCD, itd.

Obično se pakuju u boce (ili kanistere) koje se direktno pozicioniraju u 3D štampač za automatsko dopunjavanje materijala u štampač, ili se materijal ručno doliva u posudu štampača prema potrebi.

Karakteristika ovih materijala jeste da je nakon štampe obavezno postprocesiranje.

U 3D štampi misli se na, obično rešetkastu, noseću konstrukciju dela u toku procesa 3D štampe, koja se mehanički ili hemijski uklanja nakon procesa štampe.

Potkonstrukciju srećemo u nekom obliku u svim tehnologijama 3D štampe osim u standardnoj SLS štampi gde sam slobodni prah drži deo u željenom položaju do kraja procesa štampe.

Kod DMP metal štampe, iako se takođe zasniva na prahu, obično imamo potkonstrukciju jer odštampani deo ima veliku masu i može da "propada" kroz prah što onemogućava pravilno štampanje gornjih slojeva komada.

Postprocesiranje 3D štampanih delova najčešće je kod štampe iz smola (rezina), ali može biti i kod svih drugih tipova 3D štampe. Ovde ćemo se fokusirati samo na tipične operacije postprocesiranja bez ulaženja u opšte operacije poput farbanja koje se podrazumevaju kao mogućnost u svakoj tehnologiji proizvodnje.

Postprocesiranje delova u SLA, DLP, LCD tehnologijama:

• pranje štampanih delova - jer na njima ostaje sloj materijala koji nije aktiviran svetlom (SLA laser, LCD ekran, DLP projektor) i koji je neophodno oprati (obično u alkoholnim rastvorima)
• UV procesiranje - sazrevanje štampanog dela pod ultraljubičastim svetlom gde poprima svoje konačne karakteristike
• uklanjanje potkonstrukcije - mehaničko skidanje potkonstrukcije sa komada.

Postprocesiranje delova u FDM/FFF, CFF tehnologijama:

• uklanjanje potkonstrukcije - za razliku od štampe iz rezina, kod štampe iz filamenata, mehaničko uklanjanje potkonstrukcije obično je prvi korak postprocesiranja delova, osim u slučajevima kada za potkonstrukciju koristimo poseban materijal (kod štampača sa dve glave odnosno dve dizne) koji se rastvara u vodi umesto mehanički
• mehaničko postprocesiranje FDM delova podrazumeva sve operacije koje imamo i u mnogim drugim tehnologijama proizvodnje - šmirglanje, gitovanje, razbušivanje, umetanje (npr navoja), itd.
• hemijsko postprocesiranje FDM delova primenjuje se u izuzetnim slučajevima kada želimo da dobijemo glatke površine uz rizike po dimenzionu preciznost delova (obično je to izlaganje delova od ABS plastike alkoholnim smolama u teško kontrolisanom procesu kada dolazi do "otapanja" spoljašnjeg sloja komada i dobijaju se glatke površine).

Postprocesiranje delova u SLS tehnologiji:

• uklanjanje praha - nakon štampe potrebno je izvdojiti delove iz tzv. "kolača" (eng. cake) odnosno cele zapremine praha u kom se nalaze i štampani delovi; za ovaj proces koristimo radnu komoru sa podpritiskom i usisivačem, četkice i sl.
• detaljno uklanjanje praha - obično izlaganju vazdušnom mlazu pod visokim pritiskom (uz rad kompresora) kako bi se istisnuo prah iz pora po površini štampanih delova
• peskiranje - obično u komori za peskarenje gde se uz uklanjanje i poslednjih slobodnih čestica praha odvija i proces "poliranja" površina (koliko je to moguće kod SLS delova); ovaj proces se obavlja ručno ili automatizovano u tipičnim ili specijalnim uređajima (bubanj sa kuglicama peska ili stakla različite veličine, izlaganje mlazu kuglica pod visokim pritiskom, itd)

Postprocesiranje u štampi metala - DMP tehnologiji:

• skidanje komada sa radne ploče - zbog karakteristike metal štampe gde se delovi, odnosno potkonstrukcija, praktično laserom zavaruju iz metalnog praha i za podlogu, potrebno me mehanički skinuti delove (obično brusilicom)
• dalja obrada metalnih štampanih delova odvija se isto kao i kod svih drugih metalnih delova po potrebi - dodatna CNC obrada, poliranje, bušenje, brušenje, izrada navoja, itd.

Postprocesiranje u štampi metala - ADAM tehnologijom:

• ispiranje dela - zbog velikog sadržaja veznog materijala (bindera) potrebno ga je "isprati" iz komada kako ne bi komplikovao proces sinterovanja
• sinterovanje - pečenje komada u peći gde dolazi do skupljanja (oko 20%) i vraćanja dela u početno zadate dimenzije (softver štampača pre štampe uvećao je deo aproksimacijom zbog očekivanog skupljanja nakon sinterovanja)
• dalja obrada metalnih štampanih delova odvija se isto kao i kod svih drugih metalnih delova po potrebi - dodatna CNC obrada, poliranje, bušenje, brušenje, izrada navoja, itd.

U 3D štampi pod armiranim delovima najčešće srećemo tri opcije:

• kvazi-armiranje - filamenti (ponekad i polimeri i rezini) koji u sebi imaju čestice ili sitno iseckana armaturna vlakna
• armiranje kontinuiranim armaturnim vlaknima - vidi CFF tehnologiju
• mikroarmiranje - naročito u SLS tehnologiji gde se u prah za štampu dodaju mikrostrukture fiberglasa ili aluminijuma za armiranje delova kao što se radi armiranje u izradi mikrofiber betona (SLS industrijski sistemi kompanije 3D Systems poznati su izboru odličnih materijala za mikroarmiranje poliamida).

Najrasprostranjenija tehnologija 3D štampe jednostavnim ređanjem slojeva materijala koji dobijamo topljenjem plastične niti/žice (filamenta). Ova tehnologija poznata je pod dve skraćenice istog značenja:

• FDM - Fused Deposition Modeling
• FFF - Fused Filament Fabrication

Posebna tehnologija je CFF kada delovima dodajemo kontinuirana vlakna za armiranje.

CFF (Continuous Fiber Filament) jeste podvrsta FDM/FFF aditivne tehnologije gde se koja podrazumeva dodavanje kontinuiranih vlakana u "međuslojeve" štampe koja značajno poboljšavaju karakteristike dela ili sklopa.

U aditivnoj proizvodnji kontinuirana vlakna dodaju se kroz posebnu diznu koja "upeglava" vlakna u tek odštampane, još uvek "vruće" slojeve, i zatim ih standardna dizna prekriva novim slojem osnovnog materijala iz standardnog filamenta.

Ograničenja i korisne informacije CFF tehnologije:

• kao što je to slučaj kod betona, i ovde armatura mora imati "zaštitnu zonu" kako ne bi došlo do "virenja" vlakna i raslojavanja komada - tj. armatura može da se postavlja u minimalno 3-5mm preseka kako bi sa svake strane bila zaštićena
• potrebno je izabrati i odgovarajuće vlakno zavisno od željenih karakteristika dela - npr. kevlar će bolje trpeti udarne sile od karbona, fiberglas će nam dati približno slične karakteristike karbonu ali uz značajno veću masu dela, itd.

U praksi se armiranje 3D štampanih delova često koristi, ne samo za mehaničku otpornost komada već i za:

• temperaturnu stabilnost - armirani štampani komadi zadržavaju mehaničke i dimenzione karakteristike na temperaturama koje su veće ili manje i za 10-30% od istih takvih nearmiranih delova (zavisno od geometrije, preseka, oblika, itd)
• radi smanjenja vibracija u komadima koji su izloženi trenju (na primer štampani deo koji se montira na proizvodnoj liniji gde je velika frekvencija proizvoda)
• radi ukrućenja pločastih komada - armiranje može smanjiti izvijanje tanke pločaste geometrije kod kućišta elektronike i sl.

U oblasti 3D štampe ovu tehnologiju razvila je u usavršila kompanija Markforged. U svim klasama svojih štampača korisnicima nudi ovu opciju, a zavisno od mašine možemo delove armirati:

• fiberglasom
• karbonom
• kevlarom
• specijalnim vlaknima (HSHT fiberglas, FR fiberglas, itd).

SLA (Stereolitography), stereolitografija - tehnologija 3D štampe kod kojih tečni rezin očvršćuje u željenim presecima pod uticajem svetla (lasera, ekrana, itd).

Karakteristike ove tehnologije i razlozi zašto neko bira baš SLA štampu:

• visoka preciznost detalja
• neophodno postprocesiranje za sve proizvedene delove
• glatke površine (osim u zonama gde mogu ostati tragovai potkonstrukcije)
• veliki izbor različitih materijala koji se mogu koristiti naizmenično na istom štampaču (fleksibilni, transparentni, kruti, termootporni, itd).

Zbog specifičnosti tehnologije ovde nemamo materijale zasnovane na standardnim plastikama kakve imamo u FDM 3D štampi (poliamid, ABS), već imamo kompleksna hemijska jedinjenja koja nakon postprocesiranja mogu imati karakteristike željenih materijala.

Ovo je prva patentirana tehnologija 3D štampe (od strane kompanije 3D Systems još 1984. godine) i najčešće podrazumeva laser kao izvor svetlosti, ali razvojem alternativnih varijanti tehnologije danas je često i opšti naziv za štampu rezina.

Ovu štampu najviše je proslavila kompanija Formlabs koja od 2014. godine razvija svoj čuveni brend SLA štampača "Form" (trenutno aktuelna četvrta Form 4 verzija).

DLP (Direct Light Printing) - podvrsta tehnologija fotosenzitivne 3D štampe gde se tečna smola/rezin učvršćuju pod uticajem svetla. 

Kod DLP tehnologije izvor svetla je projektor. Prednost ove štampe jeste brzina jer projektor osvetljava ceo presek iz jednog snopa, ali mana je relativno mala površina (~70x120mm) u kojoj se na ovaj način može dobiti preciznost.

Pod LCD (Liquid Crystal Display) tehnologijom 3D štampe obično se misli na podvarijantu SLA 3D štampe gde ekran visoke rezolucije osvetljava sloj po sloj rezina dobijajući tako na brzini štampe u odnosu na tačkasko lasersko osvetljavanje.

LCD štampa omogućava veće dimenzije SLA štampe - u skladu sa veličinom ekrana, uz ravnomerniji kvalitet po celoj površini jer nema efekta rada lasera pod različitim uglom kao kod klasične SLA štampe.

Sa druge strane, LCD štampa ograničena je kvalitetom projekcije, odnosno rezolucijom lasera, i putanje konture objekata koje štampa mora da rešava osvetljavanjem pomoću kvadratnih piksela.

Drugi problem može predstavljati difuzno svetlo LCD ekrana pa se obično ne može primenjivati u aditivnoj proizvodnji gde je potrebna veća preciznost komada.

Tehnologija 3D štampe koja kao materijal koristi polimere ili vosak. Veoma je slična 2D štampi, koristi i sličnu glavu velikog štampača sa više stotina dizni koje ispuštaju gradivni i materijal potkonstrukcije.

Ubraja se u najpreciznije tehnologije 3D štampe i koristi za prototipove kućišta ili proizvodnju voštanih modela za livenje u juvelirstvu ili preciznom livu za potrebe industrije.

Dostupan je veliki izbor materijala - plastike različitih karakteristika, fleksibilni materijali, transparentni materijali, itd.

Karakteristično za ovu tehnologiju jeste što potkonstrukcija nije od istog materijala i nema mehaničku vezu za odštampanim komadom te se uklanja rastvaranjem.

3D štampa metala iz metalnog praka kao kod SLS štampe.

Ova tehnologija ističe se značajnom preciznošću i mogućnosti štampe složenih delova koji bi inače morali da se proizvode kao sklopovi u nizu desetina tehnoloških operacija u klasičnoj proizvodnji.

ADAM (Atomic Diffusion Additive Manufactoring) jeste tehnologija na raskrsnici 3D štampe i injekcionog brizganja metala (MIM).

Ovu tehnologiju razvoja je kompanije Markforged i sastoji se više koraka štampe i postprocesiranja: 

• dizajn i softverska priprema za štampu - aproksimaciono povećanje delova oko 20%
• proces 3D štampe - metal se topi iz filamenta ispunjenog česticama metala
• "pranje" bindera iz filamenta i sinterovanje u kom se komad skalira za 20% u predviđenu meru
• gotov komad uz opciju dodatne obrade standardnim operacijama mašinske obrade metala).

Ova tehnologija je značajno robusnija i povoljnija u odnosu na DMP štampu uz određena ograničenja u pogledu tipa komada i preciznosti koju pruža.

3DZ je jedan od najvećih distributera rešenja za 3D štampu u Evropi i na Bliskom Istoku. 

Solfins je deo partnerske mreže 3DZ od 2015. godine.

Kompanija koja je osmislila i patentirala prvu tehnologiju 3D štampe (SLA) još 1984. godine.

Danas u ponudi imaju više tehnologija 3D štampe (FDM, SLA, SLS, MJP, DMP) i fokusirani su na industrijska rešenja poput štampe livačkog voska, mašina velike zapremine i kapaciteta proizvodnje, specijalne materijale za napredno prototipovanje (transparetni, fleksibilni, itd) i za serijsku proizvodnju (kompozitni SLS, specijalne legure, itd).

3D Systems mašine koriste originalne softvere istog proizvođača:

• 3D Sprint za SLA, MJP, SLS tehnologiju
• 3DXpert za DMP štampu metala.

Geomagic rešenja za reverzni inženjering i kontrolu kvaliteta takođe su jedan od brendova kompanije 3D Systems.

Solfins zastupa 3D Systemes od 2016. godine.

Kompanija koja je iskoristila istek patenta SLA štampe 2014. godine i pokrenula jedan od najpoznatijih brendova 3D štampe - SLA desktop štampače rezina FORM koji se proizvodi i danas u već četvrtoj generaciji.

Pored SLA tehnologije Formlabs je istovremeno razvijao i povoljnu SLS štampu i danas u svojoj ponudi ima jedini funkcionalni povoljni SLS sistem za aditivnu proizvodnju - Fuse sa pratećim uređajima za postprocesiranje.

Formlabs mašine koriste originalni softver istog proizvođača - Preform.

Solfins je Formlabs partner od 2015. godine i njihova rešenja možete pogledati u Solfins Laboratoriji za 3D štampu.

Markforged je jedan od najpoznatijih brendova 3D štampe uopšte. Fokusiran je na razvoj tehnologija štampe i materijala koji zadovoljavaju industrijske standarde.

U ponudi imaju štampu poliamida, karbonskih kompozita i rešenja za armiranje delova kontinuiranim vlaknima karbona, kevlara i fiberglasa.

Takođe na istoj svojoj platformi razvijaju i rešenja za štampu metala pa i kombinovanu štampu kompozita i metala na istoj mašini.

Markforged mašine koriste originalni softver istog proizvođača - Eiger.

Solfins zastupa Markforged od 2017. godine.

Kineski proizvođač hobi, profesionalnih i industrijskih 3D štampača u FDM i SLA tehnologijama.

Flashforged mašine koriste Flashprint softver istog proizvođača ali kompatibilne su i sa standardnim open source softverima za pripremu 3D štampe.

Solfins zastupa Flashforge od 2022. godine.

Parametri kontrole mogu uključivati sve od provere dimenzija, preko kompletnog testiranja delova u specijalno opremljenim laboratorijama, pa do praćenja statistika kontrole kroz duži vremenski period.

Organizacije prema svojim potrebama kreiraju i sprovode plan kontrole koji je u skladu sa njihovim proizvodima, proizvodnim tehnologijama, standardima po kojima rade i zahtevima kupaca.

Statistička obrada informacija iz kontrole kvaliteta naročito je značajna u velikim serijama gde na velikom uzorku možemo definisati sa dobrom preciznošću učestalost pojave škarta i postupke čak i ako se neki problemi prepoznaju na svakom 100. ili 1000. proizvodu.

Čak i na serijama srednje veličine možemo uočiti trendove problema, uvesti korektivne  mere i optimizovati kontrolu kada potvrdimo da smo unapredili dobijeni kvalitet.

Kontrola kvaliteta uzima u obzir i izmene koje nastaju na tehničkoj, tehnološkoj i drugoj dokumentaciji, kao i izmenama koje se vraćaju direktno kontroli kvaliteta od strane kupaca.

U tom smislu, za proces upravljanja propagiranjem izmena iz zahteva kupaca, ili iz sopstvenog razvoja i tehnologije, neophodno je obezbediti proces i rešenje za ažuriranje i obaveštavanje o izmenama.

Ovaj proces može biti i automatizovan kroz implementirano softversko rešenje.

Kontrola kvaliteta definiše se i za varijante proizvoda. Ovo podrazumeva dodatnu aktivnost koja kontroliše poseban atribut varijante proizvoda (dodatnu opciju na proizvodu, promenu boje za drugog kupca, itd).

Upravljanje neusaglašenostima u pogledu kvaliteta poseban je proces u odnosu na upravljanje neusaglašenostima u razvoju. Ovde je fokus na pojavi nekonzistentnosti u kvalitetu proizvoda iz jednog procesa proizvodnje, uočavanje varijabli koje dovode do problema i uspostavljanje mera za njihovo otkanjanje.

Ovaj proces obično podrazumeva i uvođenje korektivnih i preventivnih mera.

Preventivne mere su skup aktivnosti, procedura i predostrožnosti koje definišemo iskustveno na bazi pretpostavki, a u cilju sprečavanja pojave škarta.

Ukoliko osnovne preventivne mere ne donesu očekivani rezultat radimo analizu koja treba da dovede do novih, korektivnih mera.

Uspostavljanje korektivnih mera nastupa kao rezultat procesa uočavanja i razrešavanja uzroka za pojavu škarta i drugih problema u proizvodnji koje osnovne preventivne mere nisu razrešile.

Za razliku od preventivnih mera koje mogu biti standardne u organizacijama, korektivne mere mogu biti dodatak koji važi samo za karakteristične operacije, delove i proizvode a nije ih potrebno uvoditi u listu preventivnih mera gde ne bi donele naročitu vrednost za sve proizvode.

Zavisno od tipa proizvodnje i faze u proizvodnji, za kontrolu kvaliteta koristi se niz pomoćne aparature, direktno u proizvodnji ili u izdvojenom sektoru kontrole kvaliteta:

• pipalica - "alat" za CNC mašinu kojim se umerava obradak ali se vrši i procedura dimenzione kontrole obrađenog komada
• ("šubler") za precizno merenje
• 3D skeneri za proveru geometrije
• laserski 3D skeneri za precizno umeravanje kompletne geometrije - metronomija
• kidalica za proveru zatezne čvrstoće ili elastomernosti
• presa za proveru čvrstoće na pritisak.

Kontrola kvaliteta obično koristi i bar-kod čitač kako bi unela u direkno u sistem informacije obavljene kontrole.

Procedura obaveštavanja i aktivnosti nakon utvrđenih problema u kontroli kvaliteta:

• izveštavanje i obaveštavanje drugih sektora
• izmena uzorkovanja - uvođenje učestalosti kontrole nekog lota ili serije
• zaustavljanje proizvodnje dok se ne utvrdi i eliminiše izvor poremećaja kvaliteta.

Uzorkovanje u kontroli kvaliteta primenjujemo kada nije neophodno ni racionalno proveravati svaki komad i obično se primenjuje u velikoserijskoj ili proizvodnji manjih i srednjih serija.

U pojedinačnoj proizvodnji obično se primenjuje i pojedinačna kontrola:

• pojedinačna kontrola - proces kontrole kvaliteta u kom se kontroliše svaki deo i/ili proizvod
• uzorkovanje - prosec kontrole u kom se proverava jedan od nekoliko komada delova ili proizvoda (svaki 10, 100 ili hiljaditi).

Kontrolnik je vrsta alata na koju se postavlja završen deo ili sklop za proveru geometrije ali i drugih svojstava proizvoda.

Jednostavni kontrolnici prosto treba da pokažu da li je komad u meri, da li sklop ima sve svoje elemente, dok npr. pin u kontrolniku proverava da li je rupa izbušena, odnosno da li je izbušena na tačnom mestu.

Zbog direktne interakcije kontrolnika sa komadom usled koje može doći i do oštećenja komada (grebanje, udar, lom), u praksi se često koriste i nemetali za izradu kontrolnika:

• materijali na bazi drveta (naprimer MDF - "medijapan")
• plastika - najčešće se ovakvi kontrolnici proizvode tehnologijama 3D štampe.

Najčešći sertifikati koji se koriste u kontroli kvaliteta:

• ISO
• VDE
• TUW

Kontrola se može sprovoditi i za samu kontrolu kvaliteta. Ovaj audit može biti:

• interni audit - nezavisni proces ili služba za internu proveru procesa i službe za kontrolu kvaliteta
• audit kupca 
• audit regulatornih organizacija 
• audit organizacija za standardizaciju.

Kontrola kvaliteta ulaznih materijala, alata, pribora, proizvoda pre uvođenja u magacin, odnosno u bazu raspoloživih sredstava. 

Prijemna kontrola ima svoj set informacija na osnovu kojih se sprovodi, na primer:

• rok trajanja
• dimenzione provere merenjem ili kontrolnicima

Proizvodne organizacije obično definišu od 4 do 6 potencijalnih uzroka problema koji nastaju u proizvodnji:

1. Machinery - Oprema
2. Manpower - Radna snaga
3. Method - Metod
4. Material - Materijal
5. Maintenance - Održavanje
6. Milieu = Environment - Okolina (okruženje organizacije)

U neproizvodnim organizacijama češće se koristi 4P grupisanje:

1. Policies - Politika (organizacije)
2. Procedures - Postupci, operacije
3. People - Ljudi
4. Plant - Radni prostor.

Ove uzroke koristimo kod kreiranja Išikava dijagrama.

Dijagram toka procesa na jednostavan, vizuelno jasan način, prikazuje tok procesa koje analiziramo i gde lako uočavamo tačke u procesu sa povećanim rizikom za pojavu greške ili sa tendencijom da usporavaju proces.

Kad kreiramo dijagram toka procesa vodimo se osnovnim parametrima:

• definisanje ulaza i izlaza, odnosno početka i kraja procesa
• definisanje svih aktivnosti u procesu
• grafički prikaz celog procesa
• uočavanje međuzavisnosti na dijagramu (u procesu)
• proveravamo ispravnost logike definisanog toga (i uvodimo korekcije).

Jednostavna tabela u koju unosimo (kvantitativne) podatke o parametrima procesa.

Tabela uglavnom definiše:

• parametre koji se analiziraju
• metode kojima su podaci prikupljeni
• vremenski period u kom su podaci prikupljani

Pored standardnih tabela koje organizacije koriste svakodnevno u procesu kontrole, mogu se uvoditi i vanredne za dublju analizu neke pojave, odnosno za utvrđivanje njenih uzroka i učestalosti.

Histogram je tip grafikona koji nam prikazuje jednostavno rezultate dobijene iz velikih uzoraka gde niz određenih vrednosti (ili grupa vrednosti) jasno pokazuje tendencije u procesima.

Vrednosti ili grupe vrednosti prikazane su u vidu stubića koji obično imaju eksponencijalni rast, ili "talasnu" formu gde vrh talasa ukazuje na momenat kada dolazi do najviše problema i sl.

Za pravljenje histograma obično nam treba:

• da znamo pojavu (i njene parametre) koje merimo
• da izvršimo merenja i sakupimo podatke
• da definišemo grupe/opseg podataka
• da definišemo broj i širinu intervala (na X osi)
• da definišemo učestalost (na Y osi).

Pareto grafikon je sortirani histogram koji sadrži vrednosti sortirane po opadajućem redosledu čime ističu najveće/najučestalije faktore u skupu podataka.

Zbog ovakvog prikaza Pareto grafikoni spadaju u jednu od sedam osnovnih alatki za kontrolu kvaliteta jer ističe najčešće probleme.

Dijagram uzroka i posledica, odnosno Išikava dijagram, ima formu ribljeg skeleta koja na prvi pogled jasno ukazuje na uzroke neke pojave u procesu.

Išikava dijagram:

• definiše pojavu koju obrađuje
• uspostavlja opšte kategorije mogućih uzroka
• mapira definisanu posledicu na početku dijagrama ("glava") i razvrstava moguće uzroke ("kičma i rebra")

Išikava dijagram obično ima grane sa 2-3 nivoa a često i više.

Dijagram rasipanja, odnosno korelacioni dijagram, služi nam za analizu međusobnog uticaja dva parametra.

Za ovaj dijagram potrebne su nam dve grupe podataka iz kojih izvodimo stepen korelacije.

Izrada korelacionog dijagrama podrazumeva:

• prikupljanje dve grupe podataka
• definisanje X i Y ose za date podatke
• markiranje tačaka korelacije
• uočavanje obrasca u dijagramu (u vidu linije ili prosto oblaka tačaka).

Kontrolne karte nam služe za praćenje procesa i oslanjaju se najviše na kontrolne dijagrame.

Kontrolna karta predviđa i definiše kontrolne granice u kojima se nalazi uprosečna greška i na osnovu nje detektujemo odstupanja.

FAI je formalni metod kontrole kvaliteta kojim potvrđujemo da delovi koje proizvodimo (ili uvodimo u magacin) ispunjavaju zahtevane specifikacije. Često se primenjuje sa fokusom na početne serije kako bismo jednostavno i brzo odredili da li izlazni proizvod ima zadovoljavajući kvalitet pre nego se lansira kontinuirana serijska proizvodnja. 

Kod organizacija čiji proizvodi ne moraju imati najviši stepen kontrole proizvoda, ili koje imaju mahom male i srednje serije, FAI metod može biti i jedini metod kontrole kvaliteta koji će ispuniti sve potrebe a da pritom neće značajno usporiti procese.

FAI metod omogućava da rešimo nekoliko važnih procesa:

• kontrola kvaliteta - identifikacija potencijalnih problema u proizvodnji radi smanjenja škarta i većeg zadovoljstva kupaca; takođe i optimizacija proizvodnog procesa tako da se dobiju serije zadovoljavajućeg kvaliteta uz što manje proizvodne troškove i što kraća ciklusna vremena proizvodnje
• potvrda dizajna - provera geometrije, tolerancija, sklopa, tehnologičnosti izrade kroz dokumentovan proces kako bi se mogli definisati zadaci i koraci za unapređenje koji će voditi željenom rezultatu
• uslađenost sa propisima i standardima - u industrijama koje primenjuju standarde u svakom koraku razvoja i proizvodnje, FAI metod je optimalno rešenje za praćenje i prilagođavanje proizvedenih delova zahtevanim parametrima.

Poznati FAI softver koji se često koristi u domaćoj praksi je i SolidWorks Inspection.

Napredno planiranje kvaliteta proizvoda obuhvata kompletan proces od razumevanja zahteva kupca do potvrđenog kvaliteta isporučene usluge odnosno proizvoda. APQP metodologija uključuje:

• Planiranje i definisanje - ova inicijalna faza fokusira se na razumevanje potreba kupaca i definisanje ciljeva projekta. Učesnici sarađuju kako bi uspostavili jasne ciljeve i ključne faktore uspeha.
• Dizajn i razvoj proizvoda - u ovoj fazi inženjeri prevode zahteve kupaca u specifične karakteristike proizvoda. Često se koristi analiza mogućih grešaka i efekata dizajna (DFMEA) kako bi se rano identifikovali potencijalni rizici.
• Dizajn i razvoj procesa - ova faza uključuje dizajniranje proizvodnog procesa, uključujući kreiranje dijagrama toka procesa i sprovođenje analize mogućih grešaka i efekata procesa (PFMEA) kako bi se osiguralo da proizvodni procesi dosledno proizvode proizvode visoke kvalitete.
• Validacija proizvoda i procesa - tokom ove faze, kako proizvod tako i proizvodni procesi se testiraju pod stvarnim ili simuliranim uslovima kako bi se verifikovala njihova sposobnost da dosledno isporučuju željenu kvalitetu.
• Pokretanje proizvodnje i povratne informacije - poslednja faza uključuje povećanje proizvodnje dok se prate procesi, prikupljaju povratne informacije i implementiraju mere za kontinuirano poboljšanje kako bi se rešili svi problemi koji se pojave.
  

Još jedna metodologija za upravljanje kvalitetom koja uključuje:

• Dizajnerska dokumentacija - uključuje tehničke crteže, specifikacije i sve relevantne inženjerske promene.
• Obaveštenje o inženjerskoj promeni (ECN) - dokumentacija svih promena napravljenih na postojećim dizajnom.
• Analiza mogućih grešaka i efekata Dizajna (DFMEA) - analiza koja identifikuje potencijalne greške u dizajnu i njihove posledice.
• Dijagram tokova procesa - vizuelna reprezentacija proizvodnog procesa.
• Analiza mogućih grešaka i efekata Procesa (PFMEA) - procena potencijalnih grešaka u proizvodnom procesu.
• Kontrolni plan - detaljan plan koji opisuje kako će se održavati kvalitet tokom proizvodnje.
• Analiza sistema merenja (MSA): Evaluacija sistema merenja koji se koriste za kontrolu kvaliteta.
• Dimenzionalni rezultati - verifikacija da delovi ispunjavaju specificirane dimenzije.

Analiza i evaluacija sistema merenja koji se koriste za kontrolu kvaliteta radi potrebe daljih unapređenja.

Six Sigma DMAIC metodologija koja se koristi za unapređenje postojećih procesa.

DMADV metodologija koristi se za stvaranje novih procesa ili proizvoda.

FMEA je metod koji se koristi i u Six Sigma metodologiji koji pomaže organizacijama da prepoznaju potencijalne lomne tačke unutar procesa, proizvoda ili usluge, kao i da analizira efekat incidenta na krajnje ishode.

Ovaj pristup organizacije koriste za prioritetizaciju rizika, unapređenje kvaliteta i implementaiciju preventivnih mera koje će zaustaviti neželjene scenarije.

FMEA analizira:

• scenariji u kojima dolazi do problema - prepoznavanje svih uslova okruženja i događaja u kojima može doći do otkazivanja funkcionalnosti, sistemske greške u projektu i sl.
• efekti problema - za svaki prepoznat scenario radi se analiza i procena mogućih posledica po sistem, klijenta, brend, troškove, bezbednosne rizike, itd.
• uzroci problema - zašto se problem javio i kako može da se predupredi
• ocena ozbiljnosti - svaki scenario obično se kvantifikuje brojevima na skali od 1 do 10
• verovatnoća i učestalost problema takođe se kvantifikuje na skali od 1 do 10
• verovatno uočavanja potencijalnog problema na vreme kvantifikovana na skali od 1 do 10 s tim da bi ovde skala trebalo da bude obrnutog smera od 10 do 1 zbog korišćenja i ovog broja u RPN proračunu
• RPN proračun.

Prema sektoru i temi koju procenjujemo FMEA ima nekoliko tipova:

• Design FMEA (DFMEA) - potencijalni problemi u dizajnu proizvoda, projektu, konstrukciji koje treba otkloniti pre proizvodnje
• Process FMEA (PFMEA) - fokusira se na prepoznavanje rizika u proizvodnji ali u poslovanju uopšte
• Functional FMEA (FFMEA) - procenjuje kako otkazivanje neke funkcije utiče na performanse celog sistema.

RPN je indeks koji označava koji scenario pojave problema u proizvodnji ili na projektu predstavlja glavni rizik koji se mora rešavati odmah.

RPN se računa po formuli koja uključuje prethodno ocenjene faktore:

• ozbiljnost rizika (od 1 do 10)
• učestalost rizika (od 1 do 10)
• mogućnost rane detekcije (od 10 do 1).

Mašine koje se koriste za merenje fizičkih karakteristika delova / objekata.

3D kontrola kvaliteta meri geometrijsku i dimenzionu preciznost fizičkih objekata - pojedinačne dimenzije, oblik, veličinu, karakteristike površina.

Za ove potrebe koristimo različite merne uređaje i softverske alate:

• 3D skenere
• CMM
• mape devijacije površina (specijalizovani softveri koji imaju funkcionalnost da istaknu razlike između originalne CAD geometrije i fizičke geometrije odnosno njenih devijacija zabeleženih 3D skenerom).

4D kontrola kvaliteta dodaje vremenski faktor u odnosu na 3D kontrolu, odnosno prati promene proizvoda ali i procesa tokom određenih vremenskih intervala.

U proizvodnim organizacijama 4D kontrolu koristimo za praćenje varijabli kvaliteta u odnosu na smenski rad, godišnja doba, uslove temperature i vlažnosti, itd).

Ako je kod 3D i 4D kontrole slovo D označavalo dimenziju, šta je onda D u 8D?! 8D kontrola kvaliteta zapravo je metodologija koja podrazumeva devet(!) "disciplina":

1. D0: Priprema i hitne akcije - uspostavljanje inicijalnih planova i hitnih mera za rešavanje trenutnih problema.
2. D1: Definisanje problema - jasno formulisanje problema, uključujući njegov obim i uticaj.
3. D2: Formiranje tima - skupljanje multidisciplinarnog i multifunkcionalnog tima sa svim potrebnim veštinama i znanjem za rešavanje problema.
4. D3: Opis problema - prikupljanje podataka kako bi se razumeo problem, uključujući gde, kada i kako se javlja.
5. D4: Identifikacija uzroka - korišćenje alata kao što su dijagrami riblje kosti ili Pareto grafikoni za analizu osnovnih uzroka problema.
6. D5: Uspostavljanje trajnih korektivnih aktivnosti - predlaganje rešenja za uzroke identifikovane u prethodnom koraku.
7. D6: Implementacija korektivnih mera - sprovođenje plana akcije uz praćenje njegove efikasnosti kako bi se osiguralo da rešava problem bez stvaranja novih problema.
8. D7: Sprečavanje ponovnog javljanja problema - dokumentovanje naučenih lekcija i uspostavljanje procedura za sprečavanje sličnih problema u budućnosti.
9. D8: Čestitati timu - prepoznati i proslaviti napore i uspehe tima u rešavanju problema

Zavisno od kompleksnosti, kapaciteta, robusnosti svoje proizvodnje, organizacije često imaju izdvojenu službu održavanja. U mnogim proizvodnim organizacijama u ovoj službi može da radi i većina inženjera, i to najčešće mašinskih, ali po potrebi i elektro i drugih inženjera.

Služba održavanja ima nekoliko zadataka:

• kreiranje i sprovođenje plana održavanja 
• komunikacija sa alatnicom, magacinom i nabavkom za sve delove i komponente koji su potrebni za planirane i havarijske intervencije
• inovativnost i fokus na uštede i efikasnost - na primer, danas mnoge službe održavanja imaju na raspolaganju 3D štampač za proizvodnju rezervnih delova, alata i mnogih drugih pozicija u proizvodnom procesu jeftino i brzo (danas za danas ili danas za sutra)
• plan obuke i usavršavanja kako bi se pratio razvoj novih tehnologija i kako bi se novi segmenti (mašine, uređaji) proizvodnog procesa odmah uključivali i u planove održavanja
• procedure u slučaju havarijskih zastoja - bezbednosna procedura, automatska odobrenja za kritične komponente, itd.

U nekim organizacijama aktivnosti iz oblasti održavanja i popravki mogu biti organizovane kroz procedure koje obavljaju drugi sektori po planu i potrebi (razvoj, alatnica, nabavka, itd).

Kao i drugi procesi u proizvodnji, i aktivnosti održavanja mogu imati svoje radne naloge.

Troškovi održavanja, pored očiglednih, mogu biti mnogi drugi "meki troškovi" (soft cost) koji nisu očigledni ali zbirno mogu uticati na profitabilnost i potrebno ih pratiti i uključiti dalje u troškove kod proračuna cene za davanje ponuda.

Troškovi održavanja prate se kroz normative za sve povezane aktivnosti i potrošnju:

• radno vreme - inženjera i radnika za izvršavanje naloga za održavanje, ali i za obuke za ove zadatke
• neproizvodni sati - utrošeno vreme neproizvodnih radnika poput nabavke i finansija vezano za njihov angažman vremena za izvršenje i procesiranje aktivnosti za sektor održavanja
• zauzetost mašina - zauzetost proizvodnih mašina za izradu rezervnih delova (npr. da li se delovi za održavanje proizvode na mašinama koje se svakodnevno koriste u proizvodnji i računaju u proizvodne kapacitete kod planiranja proizvodnje) 
• potrošnja materijala
• nabavka, eksploatacija i potrošnja pribora i opreme
• potrošnja alata alati
• potrošnja energije.

Zastoji u proizvodnji mogu se odvijati u određenim fazama (npr. čekanje na alat za neku operaciju) ili na kompletnoj proizvodnji (zastoj proizvodne linije).

Kako bi predupredile zastoje ali i amortizovale njihov efekat na poslovanje, organizacije koriste različite procese:

• detaljno definisani procesi i procedure održavanja
• plan preventivnog održavanja - u svakodnevnom životu ekvivalent je npr. redovan veliki servis automobila sa obaveznom zamenom kaiševa bez obzira na njihovo trenutno objektivno posmatrano stanje
• uvođenje strategije donošenja odluka u trenutku kada se dogodi zastoj (naročito važno u proizvodnim organizacijama koje imaju rad u "trećoj" smeni kad obično nije prisutan srednji i viši menadžment).

Proračun cene značajno se razlikuje u postupku i udelu različitih troškova između manjih i većih serija proizvoda. Slično tome, i proračun cena usluga razvoja i projektovanja može biti konačno definisan prema projektu ili u otvorenoj formi sa definisanim ranim satom i okvirnom procenom potrebnih sati (što se obično koristi kada se očekuju i česte iteracije sa kupcem i izmene na projektu koje bi se u prvom slučaju morale dodatno pregovarati).

Tip prodaje koji podrazumeva istovremenu prodaju veće količine / velike serije proizvoda. 

Ovaj tip prodaje obično ima manje prodajne troškove, manju postignutu cenu i manju marginu.

Veleprodaja se obično odvija u okviru koncepta B2B poslovanja.

Neke organizacije imaju samo ovaj tip prodaje zbog prirode svojih proizvoda, standarda industrije ali i fokusa sopstvene strategije poslovanja.

Maloprodaja podrazumeva prodaju bez obzira na količine - gde jedna ponuda/porudžbenica/račun neretko podrazumeva pojedinačni komada / pojedinačno pakovanje.

Karakteristike maloprodaje su učestali promet, niži prihodi pojedinačnih prodaja, veće margine ali i veći troškovi za izdavanje i procesiranje većeg broja ponuda.

Maloprodaja se može odvijati i u B2B i u B2C konceptu poslovanja. 

Onlajn prodaja je relativno savremen koncept prodaje nastao razvojem digitalnih tehnologija - interneta, sajtova, mobilnih telefona, ali i sve efikasnije logistike.

Ovaj kanal prodaje takođe treba da bude integrisan u ERP, ali u slučaju razvojnih i proizvodnih firmi onlajn prodavnica može biti direktno ažurirana i iz CAD softvera, sa integrisanim konfiguratorom proizvoda gde kupac bira boju, dodatnu opremu, a sve ove informacije vraćaju se u CAD i šalju dalje ka proizvodnji i isporuci. 

Onlajn prodaja danas mahom podrazumeva maloprodaju.

Organizacije mogu svoje proizvode podeliti u logičke faze završenosti, samim tim i posebno definisane cene:

• poluproizvod u cenu obično ne uključuje troškove završnih operacija, ambalaže, pakovanja ili marketinga
• proizvod u cenu, pored operacija potrebnih da se napravi ili da se postojeći poluproizvod završi, uključuje i cenu ambalaže, pakovanja, transporta, itd.

Iz ugla same proizvodnje poluproizvod i proizvod mogu biti i identični proizvodi gde se poluproizvod prodaje u većim količinama bez individualne amabalaže B2B kupcima, a proizvod ide u sopstvenu maloprodaju uz prethodno pakovanje pojedinačnih komada ili paketa.

Računovodstvo nam može isporučiti i troškove definisane kao Job Costing i Process Costing.

Prodajna cena proizvoda je ona cena koju komuniciramo i ostvarujemo na tržištu. 

Kod ne-proizvodnih organizacija marginu je relativno jednostavno izračunati između nabavne cene sa povezanim troškovima i prodajne cene.

Međutim kod proizvodnih organizacija imamo daleko više faktora u samom proizvodnom procesu, a troškovi se računaju i na nivou celog poslovanja jer praktično celokupna firma stoji na plećima proizvodnje.

Kod nekih tipova proizvodnje moguće je odrediti i cenovnik koji će imati neki rok važenja (mesečni, tromesečni, godišnji) u kom se ne očekuju značajne promene parametara troškova.

S obzirom da su ljudi obično jedan od najskupljih resursa organizacija, cenu koštanja usluga često je kompleksnije računati, ali istovremeno i neophodno preciznije računati.

Proračun cene usluga zato obično podrazumeva prethodno definisanu organizacionu šemu, platne razrede, matricu veština zaposlenih, itd. Na osnovu ovih parametara i potrebnog angažovanog vremena / radnih sati, formiramo cenu usluge.

Organizacije koje pokušavaju da pojednostave ovaj proračun (npr. uzimanjem srednje cene ranog sata za NKV i VKV radnike) teško da mogu da isporuče usluge u konkurentnoj ceni, u datom vremenskom roku za isporuku i u željenom kvalitetu usluge.

Projektovana, željena cena proizvoda, jeste ona koju uzimamo kao ukupan trošak kada formiramo prodajnu cenu ka tržištu.

U razvojnim i proizvodnim organizacijama ova cena obuhvata sve troškove razvoja, proizvodnje, ne-proizvodnih resursa, itd.

Projektovana cena formira se na osnovu istorijskih parametara, trendova troškova, itd.

Cena koja se u mnogim organizacijama precizno može izračunati tek na kraju jednog prodajnog ciklusa ili završene isporuke ka kupcu. Nažalost, u tom trenutku zbog nadolazećih novih poslova često se ne izdvoje resursi koji će precizno izračunati stvarnu cenu nekog posla i odrediti preciznu marginu na svakom poslu, što onemogućava brze korekcije za sprečavanje gubitka profita.

Stvarna cena obuhvata sve probleme u proizvodnji i isporuci na datom poslu kao i sve (nepredviđene) promene povezanih troškova: povećanje plata, poreza, energije, ili pak povećanje cene materijala, itd.

Stvarnu cenu nije jednostavno izračunati ni kada uzmemo sve ulazne faktore troškova jer ostaje pitanje:

• da li ćemo računati trošak po kom je plaćen korišćeni materijal ili trenutne cene koju treba da platimo za taj materijal kako bismo obnovili magacin za novu proizvodnju
• kako računamo odnos rasta plata i efikasnosti radnika - na mnogim projektima efikasnost novih uključenih radnika može znatno da se poveća u toku trajanja jednog posla, itd.
• kako uračunavamo troškove neproizvodnih radnika koji administriraju i procesiraju porudžbenice, otpremnice, račune, itd.

Cena koju smo zapravo ostvarili kod kupca na kraju projekta / posla, to jest ostvareni prihod u kom se sadrži i zarada kad se odbiju svi direktni i indirektni troškovi (troškovi administracije, troškovi transporta, troškovi zastoja, itd).

Nije redak slučaj u praksi proizvodnih organizacija da ostvarena cena ne prelazi stvarnu cenu i to je jedan od razloga zašto se teži integraciji informacija iz razvoja i proizvodnje direktno u ERP sistem i redefinisanju procesa formiranja cena i definisanja troškova.

Zbog dinamike poslovanja proizvodnih organizacija problemi se često uviđaju tek mnogo kasnije, na primer, kod preseka godišnjih izveštaja o poslovanju, i često ostaje nejasno da li se gubici profita dešavaju ravnomerno na svim poslovima ili na određenom tipu poslova, itd.

Organizacijama je potrebno redovno upoređivanje procenjene i ostavere zarade kako bi odredili, redefinisali i usavršili određivanje cene za nove poslove.

Ovo je važno kako bi ponude ostale konkurentne na tržištu ali istovremeno bile i profitabilne.

Poređenje cena u razvojnim i proizvodnim organizacijama praktično je moguće samo kroz uspostavljanje i potpunu integraciju PLM, MES i drugih rešenja u krovni informacioni sistem organizacije - ERP.

Proces davanja ponuda definiše se primarno u prodaji, a definiše razne informacije direktno vezane za ponude:

• specifikacija
• rokovi isporuke
• avansne uplate i dinamika plaćanja
• količine
• tip transportnog aranžmana, itd.

ERP implementacije treba da sagledaju i proces davanja ponuda kako bi se prodaji obezbedio pristup svim neophodnim informacijama za kompletne i precizne ponude.

Porudžbine koje dolaze od kupaca u vidu porudžbenica obično podrazumevaju prethodno dogovorene sve detalje (cenu, rokove, količine). Međutim, porudžbine mogu biti i "otvorenog" tipa, tj. za njih se tek daje ponuda i dogovaraju svi detalji.

Zavisno od načina na koji porudžbine stižu u organizaciju može biti i više procesa i postupanja:

• sa poznatim kupcima možemo imati dogovorenu dinamiku porudžbenica (PO), i uz to i tranše isporuke, držati konsignacijski magacin za njih, imati spremne količine na svom magacinu, automatski generisati naloge za proizvodnju i magacin, itd.
• za porudžbine koje podrazumevaju dalje definisanje detalja trebalo bi uključiti više timova koji će tumačenja tehničkih detalja, rokova isporuka, itd.

Organizacije koje rade prilagođavanje ili razvoj proizvoda za kupca obično u proces prodaje uključuju i tehničke sektore koji projektuju, razvijaju tehnologiju i rade u proizvodnji.

Nekada se definiše sam proces tehničkog tumačenja ponuda i porudžbenica kako se ovaj segment poslovanja ne bi rešavao od slučaja do slučaja što otvara prostor za greške, kašnjenja i pad profita usled problema u komunikaciji.

Komunikacija unutar organizacija podrazumeva i tumačenje rokova isporuka kako bi svi bili usklađeni sa procesima, vremenskim okvirima, očekivanjima.

Prodaja ne može da obećava rokove koji nisu mogući, da li zbog tehničkog vremena potrebnog da se nešto isporuči, ili zbog zauzetih kapaciteta u narednom periodu. Isto tako, povratne informacije od dobavljača moraju se uzeti u obzir, i povremeno je potrebno revalorizovati dobavljače i u smislu očekivane brzine isporuke.

Sa druge strane novi rokovi istovremeno znače i nove poslove i guraju organizaciju da preispita efikasnost i efektivnost trenutnih procesa, investicije u nove mašine da lakše isporuče proizvod za kojim postoji povećana potražnja, itd.

Definisanje rokova nabavki ima zadatak da predupredi zastoje u proizvodnji ali i da se ne zarobljava kapital u magacinu predugo.

Rok nabavke potrebnih elemenata za proizvodnju tiče se i davanja novih ponuda (odnosno roka isporuke koji se ugovara), redovnih potreba proizvodnje za odgovarajućim količinama, ali i porudžbenica redovnih kupaca koje imaju neku svoju dinamiku.

Organizacije definišu rok nabavke za svaku komponentu ili tip komponenti posebno, i on omogućava da se ove nabavke trigeruju automatski iz sistema prema potrebi (nova ponuda, redovna potrošnja u proizvodnji, nova pristigla porudžbenica).

Definisanim rokovima upravljaju nabavka i magacin u saradnji sa drugim sektorima.

Organizacije mogu predvideti i trošak izmene specifikacije koji postoji i kada promena podrazumeva npr. ugradnju jeftinije komponente jer:

• moguće da smo već nabavili prethodno dogovorene komponente za magacin
• potrebno je promeniti niz dokumenata od BOM-a pa nadalje (MBOM, EBOM, servisna uputstva, uputstva za montažu, itd)
• potrebno je izmeniti procese u proizvodnji, specifične detalje montaže, itd. 

Sve ove meke troškove treba da uzmemo u obzir kod promene specifikacija.

Za uspeh prodajno orjentisanih proizvodnih organizacija ključna je obuka prodavaca o razvojnim i proizvodnim procesima unutar organizacije. 

Štaviše, u mnogim proizvodnim firmama procesi prodaje međusobno su zavisni sa procesima razvoja i proizvodnje pa npr. preko prodaje mogu teći i zahtevi kupaca ka razvoju ili proizvodnji.

Organizacije za komunikaciju sa tržištem - kupcima i dobavljačima, obično koriste centralnu bazu kontakata, odnosno CRM sistem kao nezavisnu aplikaciju ili modul koji dolazi uz ERP:

• baza kontakata sa osnovnim podacima
• povezane ažurne informacije iz drugih softvera i softverskih modula ERP-a (računovodstvo, prodaja, servis - odnosno računi, ponude, aktivni ugovori, itd)
• Newsletter baza, itd.

Svaka organizacija ima svoje tipične kupce koji se najčešće opisuju kroz profil kupca. Zavisno od organizacije, tipa proizvoda i tržišta na kom nastupa, profil može biti:

"osoba" - opis profila kupca kao osobe određene kupovne moći, pola, godina, mesta stanovanja, interesovanja, itd.

"kompanija" - opis profila organizacije koja predstavlja ciljnu grupu prodaje.

Definisanje tržišta važno je za svaku organizaciju koja je i prodajno orjentisana, odnosno uspeh njenog poslovanja zavisi od svakodnevnih aktivnosti prodaje na održavanju kontakata sa postojećim kupcima, ali i pronalaženja novih kupaca. 

Najčešći put za većinu takvih kompanija jeste primarno rast na domaćem tržištu, izlazak na tržište regiona ili specifičnih zemalja, a zatim i nastup na globalnom tržištu.

Neke organizacije već od svog početka jesu izvozno orjentisane, ali za one koje rade na domaćem i stranim tržištima treba potrebno je odmeriti udeo izvoza u poslovanju (trenutni, planirani, željeni) kako bismo u skladu s tim mogli da definišemo i procese, odnosno način njihovog integrisanja u CRM, ERP i druge sisteme.

Ovo je ključno da bismo omogućili skalabilnost sistema jer veće tržište obično znači i više prilika i iznenadne zahteve za količinama koji prevazilaze uobičajene kapacitete (proizvodne, magacinske, logističke).

Zavisno od organizacije, tipa industrije i proizvoda, prodaja može imati različit set zadataka koje obavlja u cilju uspešnog poslovanja:

• učešće u planovima razvoja i proizvodnje
• direktna prezentacija proizvoda kupcima
• pravljenje i davanje ponuda kupcima
• davanje rokova isporuke kupcima - možda najosetljiviji deo ponude jer, čak i kada je prodaja potpuno upućena u tehnička rešenja i kvalitet proizvoda, ne može imati konkretne ažurne informacije o roku isporuke ukoliko ne postoji definisan proces razmene informacija sa proizvodnjom ili softversko rešenje gde može da prati ovakve informacije.
• praćenje aktivnosti i učinka distributera. 

Zavisno od organizacije i tipa proizvoda, prodaja može podrazumevati i dodatne segmente prodaje:

• usluga redovnog održavanja isporučenih proizvoda
• usluge servisa isporučenih proizvoda
• prodaja rezervnih i potrošnih delova za isporučene proizvode.

Briga o najvećim i strateški najznačajnijim kupcima jedna je od najvažnijih aktivnosti prodaje.

Pored obima saradnje, organizacije sa ovim kupcima često dele i zajedničku istoriju i iskustva, prijateljske odnose između zaposlenih preko kojih idu glavni kanali komunikacije, itd.

Briga o ključnim kupcima zato ne može biti uspešna ako se oslanja samo i isključivo na uređene procese jer pružanje dodatne vrednosti podrazumeva dubinsko poznavanje klijenta, njegove industrije, njegovih resursa, njegovih potreba, njegovih kupaca, njegovih zaposlenih, njegovih procesa, itd. 

Čak i ako sve ove aktivnosti definišemo kroz procedure, ogroman deo vođenja ključnih kupaca nosi na plećima lično prodavac koji je odgovoran za određenog klijenta i sa njim gradi odnos koji često prevaziđe stiktno poslovne okvire.

NDA ("en-di-ej") ugovor obuhvata uslove saradnje u pogledu tajnovitosti podataka i informacija koji će po prirodi nastati iz određenog projekta ili saradnje.

NDA ugovor se potpisuje pre početka saradnje, a nekad se može odnosi i samo na fazu upoznavanja i pregovora gde takođe može biti potrebno da se otkriju poslovne tajne i strategije.

SLA definiše uslove, predviđene sate podrške, servisne posete, periodiku održavanja, pakete uključenih sati, obračun dodatnih sati, itd.

Marketing materijal u organizaciji može se kreirati:

• interno - kroz poseban marketing sektor ili dodatnim aktivnostima pojedinaca (na primer inženjer kreira i objavljuje na sajtu rendere proizvoda, prodavac priprema sopstvenu prezentaciju ili newsletter za potencijalne kupce)
• eksterno - obično angažovanjem agencije koja po smernicama organizacije kreira njen marketing sadržaj.

PLG je marketing strategija koja koristi sam proizvod koa primarni pokretač za privlačenje pažnje, reakcije tržišta i posredno stvaranje prodajnih prilika. 

Ovo je relativno novija strategija koja odstupa od tradicionalnog marketinga i oglašavanja koji se postavlja kao predvorje prodaje i u tom smislu bliža je oblasti i strategijama brendiranja (samo brendiranja proizvoda a ne same organizacije).

Autorizacija marketing materijala definiše se u organizacijama kako bi komunikacija sa tržištem ostala u ovkirima strategije, misije i vizije organizacije. 

Odobrenje marketing materijala može se raditi u više, a neretko i u svim koracima:

• odobrava se kreiranje marketing materijala - fotografisanje, snimanje, pisanje
• odobrava se segment sadržaja - fotografije, deo izjave koji može da se koristi, krilatica i sl
• odobrava se konačni sadržaj - kompletan poster, tekst za objavu, dizajn bilborda, montiran intervju u konačnom obliku, itd.

Odobrenja marketing sadržaja mogu dati:

• vlasnik
• direktor organizacije 
• direktor marketinga
• zaposleni koji zahvaljujući iskustvu, u organizaciji može u dogovoru sa pretpostavljenima
• "centrala" - internacionalne korporacije obično imaju strogo centralizovan marketing gde pojedinačne lokacije ili sprovode marketing iz centrale, ili prilagođavaju marketing centrale za lokalno tržište pod strogim nadzorom centrale, ili uopšte i nemaju nikakvih marketing aktivnosti već se sve odvija iz centrale.

Za razvojne i proizvodne organizacije ključni segment brendiranja jeste da se pozicioniraju na tržištu kao poželjni poslodavac.

Usled neprestanog manjka motivisane, iskusne, stručne radne snage, brend igra često i veću ulogu od finansijskog aspekta prilikom odluke kandidata.

Više nego ikada ranije kandidati se pitaju:

• Zašto bih radio za ovu organizaciju?
• Zašto bih ostao u ovoj organizaciji (zar nisam već predugo ovde)?
• Šta mogu ovde da naučim (ili ću zaboraviti i ono što sam znao/la)?
• Zašto koriste samo neke prastare ___________ (mašine, računare, softvere, softverske verzije)? Možda zapravo ne stoje dobro finansijski? Možda su pre par godina prestali sa investicijama i vlasnik planira penziju i zatvaranje firme? Kako ću izgledati sledećem poslodavcu ako kažem da sam radio ovde, na ovim _____________ (mašinama, računarima, softverima)?
• Kome uopšte mogu da kažem gde sad radim a da mu zvuči poznato? Znaju li i kolege sa fakulteta za ovu organizaciju? Ni ja nisam ranije čuo/la?
• Ako već ne ulažu u alate za rad teško da će ulagati u mene?
• Ovi rade sa _____________ (Inmold, Telsonic, Unimet, Grindex, Termometal, Solfins), dakle imaju neko zasluženo mesto u industriji!
• Da li su ovi ljudi ovde dugo jer ništa nisu ni naučili da mogu da se zaposle drugde ili je ovde stvarno toliko dobro?
• Zašto su tražili u oglasu da poznajemo rad u ____________ (SolidWorks, CATIA, SolidCAM) ako ovde koriste neke hobi softvere?

Kvalitetnih ljudi po prirodi stvari nema previše. Najkvalitetnijih ima i daleko manje. Sve njih treba prvo privući a onda "prelomiti" a tek zatim i zadržati. 

Zato je brend poslodavca ključan za dugoročno uspešno poslovanje svake organizacije.

Mnoge organizacije danas investiraju resurse za učešće u programima dualnog obrazovanja kako bi promovisale svoj brend kod novih generacija i obezbedile pravovremen priliv kvalitetnih kvalifikovanih novih zaposlenih.

Aktivnosti koje organizacije u Srbiji preduzimaju u oblasti dualnog obrazovanja:

• organizacija stručnih praksi za učenike i studente iz lokalne zajednice
• investiranje u nabavku softvera i mašina koje koristi i sama organizacija (na primer, Solfins zajedno sa svojim klijentima često investira u nabavku SolidWorks i SolidCAM softverskih rešenja ili 3D štampača i 3D skenera u obrazovnim ustanovama)
• investiranje u sopstvene obrazovne ustanove - obrazovne centre za obrazovanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju.

Organizacije čije poslovanje u velikoj meri zavisi od jačine brenda na tržištu moraju imaju strategije za upravljanje kriznim situacijama u komunikaciji sa javnošću.

Dobra PR služba koja nije naročito obučena i za krizni PR često nije dovoljan resurs da se neka nepovoljna situacija razreši (kamoli u korist organizacije koja je izložena).

Krizni PR, za razliku od standardnog, radi u daleko kraćim vremenskim okvirima, na osnovu zatečenog stanja a ne dugoročno planirane strategije, i rezultat mora da isporuči u roku od nekoliko sati, dana, nedelja (retko da "ima fore" u mesecima).

Process Costing je metod u računovodstvu kojim gotovim proizvodima dodeljujemo proizvodni trošak. Ovaj metod se mahom koristi u masovnoj i velikoserijskog proizvodnji (hemijska, prehrambena, procesna, naftna industrija) jer da bi se svi povezani troškovi detaljno kvantifikovali i predvideli unapred već na nivou računovodstva, potrebno je da budu relativno konstantni, bez velikih oscilacija kakve su strandardne kod manjih serija, pojedinačnih komada i projekata.

Ovaj metod podrazumeva sabiranje svih troškova povezanih sa svakom fazom proizvodnje i njihovo deljenje brojem proizvoda u određenom vremenskom intervalu. 

Job Costing je metod detaljnog proračuna proizvodnih troškova za pojedinačne komade i manje serije koji uglavnom dolazi na red tek nakon isporuke.

Process Costing koji definiše računovodstvo koristi se i za formiranje prodajne cene - proračun cene, dok računovodstveni Job Costing možemo da koristimo u smislu istorijskih podataka da odredimo ponudu za neki novi pojedinačni proizvod ili seriju.

Proces plaćanja ulaznih računa organizacije najčešće rešavaju sistemom porudžbenica.

SEF sistem je zvanična platforma Ministarstva finansija RS za razmenu elektronskih faktura privatnog i javnog sektora.

Poslovanje organizacija i njihovi interni informacioni sistemi (ERP, računovodstveni softveri) treba da budu usklađeni sa SEF platformom.

Završni račun je zakonski obavezan finansijski izveštaj poslovanja organizacija na kraju budžetske godine.

Rok za izradu završnog računa u Republici Srbiji za jednu godinu je do kraja februara naredne godine.

Završni račun predstavlja ključni finansijski izveštaj koji se sastavlja na kraju budžetske godine, a koji daje sveobuhvatan pregled ostvarenih prihoda i rashoda. Ovaj izveštaj je obavezan za sve pravne subjekte, uključujući preduzeća, javna preduzeća i druge organizacije koje vode poslovne knjige.

Ključne karakteristike završnog računa

Pregled finansijskog poslovanja: Završni račun prikazuje ukupne prihode i rashode preduzeća tokom fiskalne godine, omogućavajući analizu finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja13.

Obaveza izrade: Rok za predaju završnog računa je 28. februar tekuće godine, a podnosi se Agenciji za privredne registre elektronskim putem3.

Sadržaj izveštaja: Završni račun obuhvata više finansijskih izveštaja, uključujući bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine i napomene uz finansijske izveštaje

Bilans stanja je finansijski izveštaj koji prikazuje presek stanja organizacije u određenom trenutku, i to za sledeće stavke:

• ukupna imovina
• finansijske obaveze
• kapital organizacije.

Dva glavna dela bilansa stanja su aktiva i pasiva.

Aktiva - svi resursi i imovina koje poseduje organizacija uključujući:

• nematerijalna sredstva - patenti, licence
• osnovna sredstva - nekretnine, opremu, vozila, mašine, proizvodne linije
• dugoročne investicije - pozajmice, kreditiranja i ulaganja u druge organizacije
• zalihe - magacinsko stanje materijala, sirovina, delova, komponenti, proizvoda.

Pasiva - svi izvori finansiranja imovine:

• dugoročne obaveze - npr. dugoročni krediti 
• kratkoročne obaveze
• kapital.

Bilans stanja prikazuje se u završnom računu.

Bilans uspeha ima dve glavne celine - prihode i rashode, dok razlika između njih predstavlja poslovni rezultat - dobitak ili gubitak.

Prihodi:

• poslovni prihodi - prodaja proizvoda i usluga
• finansijski prihodi - dividende i sl.
• vanredni prihodi - prihodi van redovnog poslovanja (npr. prodaja osnovnih sredstava)

Rashodi:

• poslovni rashodi - svi troškovi poslovanja (materijali, zarade, amortizacija, itd)
• finansijski rashodi - kamate, negativne kursne razlike
• vanredni rashodi - nepredviđeni događaji, havarije, incidenti, itd.

Bilans uspeha prikazuje se u završnom računu.

Računovodstveni sistem koji se fokusira na izradu finansijskih izveštaja za spoljne korisnike (investitore, poverioce).

Računovodstveni sistem koji pruža informacije menadžmentu za interno planiranje i kontrolu.

Računovodstvo koje se bavi prikupljanjem i analizom podataka o troškovima proizvoda ili usluga.

Tokovi novca u organizaciji predstavljaju prilive i odlive u određenom vremenskom periodu i ključni su za uspešno poslovanje odnosno likvidnost organizacije.

Likvidnost, sposobnost organizacije da izmiruje svoje obaveze u datom trenutku najviše zavisi od toka novca (slaba vajda od aktivnih potraživanja u dužem vremenskom periodu ako zarade i računi ne mogu da se isplate u tekućem mesecu).

Likvidnost organizacije, odnosno balans između prihoda i rashoda, ključan su osnov za odlučivanje o investicijama.

Zarade zaposlenih spadaju u redovne troškove poslovanja i jedan su od prioriteta svake organizacije koja teži da zadrži i unapređuje ljudske kapacitete.

Zarade nisu jedini troškovi koji su povezani sa ljudskim resursima.

Amortizacija je raspoređivanje troškova dugotrajne imovine tokom definisanog korisnog / efikasnosg veka trajanja u punoj efikasnosti (auto načelno može da se vozi i posle 20 godina upotrebe, ali!).

Amortizacija smanjuje knjigovodstvenu vrednost imovine i utiče na bilans uspeha.

Kod investicija kao što je nabavka mašina ili nova proizvodna linija, trošak amortizacije utiče i na ROI proračun.

Konti su predefinisani računi koji se koriste za evidentiranje poslovnih transakcija jedne organizacije. 

Svaki konto ima svoju šifru i naziv, a sve transakcije se knjiže na odgovarajuća konta.

Primeri kontnih računa koji se naročito pojavljuju u poslovanju razvojnih i proizvodnih organizacija:

01 - Nematerijalna imovina

• 010 - Ulaganja u razvoj
• 011 - Koncesije, patenti, licence
• 012 - Softver i ostala prava

02 - Materijalna imovina

• 023 - Postrojenja i oprema
• 024 - Investicione nekretnine
• 025 - Nekretnine, postrojenja i oprema uzeti u lizing

03 - Zalihe

• 031 - Zalihe sirovina
• 032 - Zalihe gotovih proizvoda
• 033 - Zalihe poluproizvoda

20 - Obaveze

• 201 - Dugoročne obaveze
• 202 - Kratkoročne obaveze
• 203 - Dobavljači

30 - Kapital

• 301 - Osnovni kapital
• 302 - Zadržana dobit

70 - Prihodi od prodaje

• 701 - Prihodi od prodaje robe
• 702 - Prihodi od prodaje usluga

60 - Rashodi

• 601 - Troškovi materijala
• 602 - Troškovi zarada
• 603 - Troškovi amortizacije

Specifikacije za nabavku materijala nastaju na osnovu informacija iz:

• plana poslovanja
• plana proizvodnje
• stanja na magacinu
• pristiglih porudžbenica
• sastavnica proizvoda.

Kod integrisanih softverskih rešenja u organizacijama ovaj proces može biti automatizovan uvezivanjem različitih softverskih rešenja - ERP, MES, WMS, BOM, itd.

Distributeri jedne organizacije su druge organizacije koje isporučuju njene proizvode. Distributeri mogu imati direktan neposredan odnos sa organizacijom čije proizvode distribuiraju, ili mogu pribavljati proizvode bilo gde na tržištu i isporučivati drugim organizacijama.

Organizacija koja koristi usluge distributera za nabavku robe (i usluga) obično distributere naziva i dobavljačima.

Proizvodne organizacije najčešće imaju više izvora za nabavku materijala i resursa potrebnih za proizvodnju - dobavljače ili vendore.

Za razliku od nekih tipova organizacija koje mogu imati jednog ili više dobavljača preko kojih se vrše sve nabavke bez obzira na tip robe i usluga (a njihov zadatak jeste da ih pribave na tržištu), proizvodne organizacije u cilju postizanja najbolje cene za sebe teže da maksimalno moguće skrate lance dobavljanja.

Sa druge strane, ovo otvara problem većeg broja dobavljača i to:

• po jedan dobavljač za svaki tip robe (limovi, profili, vijčana roba, potrošni materijali za zavarivanje, lepljenje, itd)
• po jedan dobavljač za grupu robe (materijali i komponente od metala, praškasti materijali, sva vijčana roba posebno, itd)
• više dobavljača za svaki tip robe i/ili svaku grupu robe

Za potrebe upravljanja i automatizacije procesa nabavke za ostvarivanje najbolje cene u željenim rokovima koristimo softverska rešenja i alate poput RFQ i sl.

Neke organizacije mogu imati i procese praćenja performansi dobavljača: 

• broj kašnjenja isporuka
• dužina kašnjenja isporuka
• dužina čekanja na ponudu
• učestalost robe nezadovoljavajućeg kvaliteta ili robe sa oštećenjima
• transparentnost komunikacije
• ažurnost prenosa informacija.

Organizacija ili pojedinac koji vrše određeni deo posla (proizvoda ili usluge) u okviru većeg projekta za organizaciju koja je glavni izvođač. 

U proizvodnim organizacijama podizvođači mogu biti redovni dobavljači nekih delova/komponenti, ali i druge organizacije koje mogu povećati kapacitete proizvodnje u kritičnim momentima kod većih neplaniranih narudžbina i sl.

Proces traženja više ponuda za nabavku kako bi se pre konačnog poručivanja uporedile ponude i dobila detaljno informisana odobrenja za nabavku:

• cena robe - osnovna cena same tražene robe
• cena pakovanja i ambalaže - ukoliko se primenjuje
• cena transporta
• tip transporta (DPU, DAP, DDP, itd)
• primenjene poreske stope
• primenje valute (RSD, EUR, USD, itd)
• uslovi plaćanja (avans, rate, kompenzacija, itd).

Da bi bile uporedive, ponude moraju imati jasno definisane stavke, uslove, prateće troškove i rokove.

Odobravanje nabavki može biti automatsko (obično kroz predefinisana pravila i pod određenim stepenom nadzora i praćenja) i/ili pojedinačnom odlukom za svaku nabavku.

Automatizovanje odobravanja nabavki obično se vrši:

• za nabavke male vrednosti (kako god organizacija definiše tu vrednost)
• za predefinisane pakete nabavki za određeni vremenski interval
• za nabavke ključnih materijala i komponenti.

Odlučivanje o nabavkama može biti aktivnost različitih osoba u organizaciji, gde svaka odlučuje u skladu sa svojom pozicijom, radnim mestom, i prethodno definisanim ovlašćenjima:

• vlasnik
• direktor
• bord direktora
• šef nabavke
• zaposleni u nabavci
• šef proizvodnje
• inženjer
• operater, itd.

Nabavka se može podrazumevati i konverzije različitih jedinica mera (komad, masa, dužina, površina, paket). 

Samo neki od primera ovakvih konverzija jesu:

• konverzija anglosaksonskog sistema (stopa, jard, inč/col, unca) u Si sistem mera (metar, gram, itd)
• konverzija iz sistema mera u komade - ako je artikal u internom sistemu definisan svojim jedinstvenim identifikatorom nije potreban dodatni opis jednom kada uđe u magacin (u nabavci specificiramo tip vijka ali interno možemo imati taj vijak pod svojim identifikatorom gde nas zanima samo koliko komada imamo na stanju)
• konverzija iz paketa u komade - ako se proizvod standardno naručuje u određenim paketima a troši pojedinačno, organizaciju najčešće zanima koliko tačno komada proizvoda ima na stanju, itd.

Veće organizacije uglavnom koriste sistem porudžbenica koji smanjuje rizike prilikom plaćanja roba i usluga jer porudžebnica upotpunjuje ceo proces, na primer:

• zahtev za nabavku - npr. iz proizvodnje za potrebne materijale
• nalog za nabavku - odobren zahtev za nabavku
• RFQ - nabavka traži ponude
• razjašnjenje ponude - ukoliko je potrebno, pored nabavke uključuju se i lica koja su izdala zahtev i/ili nalog za nabavku
• odobrenje ponude - prihvata se jedna od ponuda
• PO - dobavljaču čija ponuda je izabrana dostavlja se porudžbenica kao potvrda za isporuku robe po datim uslovima
• računi (avansni, konačni) - izdaju se kupcu sa jasno naznačenim brojem porudžbenice
• isplata robe (računovodstvo, finansije) - isplaćuje robu na osnovu broja porudžbenice na računu i u svom internom sistemu kako ne bi došlo do duplih plaćanja, ili plaćanja računa za robu i usluge koji nikad nisu prošli proces odobravanja (često se ovako dešavaju i prevare prostom uplatom računa po automatizmu bez kontrole razloga za pristizanje tog računa).

Zalihe predstavljaju realno stanje u magacinu -  materijali, podsklopovi ili gotovi proizvodi koji se obezbeđuju unapred u određenim većim količinama nego što je to trenutno potrebno.

Zalihe je neophodno držati na optimalnom nivou kako bi se izbeglo "zarobljavanje novca na policama", ali ujedno i obezbedio nesmetan rad proizvodnih procesa. 

Svaki magacin ima proceduru za prijem robe koja uključuje potvrdu da je pristigla roba u skladu sa očekivanim kvalitetom i količinama, a zatim i uvođenje robe u zalihe, odnosno u bazu implementiranog softverskog rešenja - WMS / ERP.

Prijemnica je dokument za prijem robe u magacin.

Prilikom prijema robe može se vršiti i kontrola kvaliteta - pogledajte sekciju KVALITET.

Obeležavanje robe u magacinu omogućava automatsko ažuriranje realnog stanja magacina u ERP sistemu, odnosno praćenje zaliha - vrste i količine raspoloživih delova, komponenti, proizvoda i materijla.

Obeležavanje robe u magacinu proizvodnih kompanija mora biti usklađeno sa procesima razvoja i proizvodnje kako se ne bi pojavljivali dupli jedinstveni identifikatori u ERP sistemu zato što isti artikal ima različito obeležavanje u sastavnicama u razvoju, tehnologiji, proizvodnji u odnosu na iste artikle u magacinu.

Sa druge strane, organizacije nažalost često samo prema magacinu određuju jedinstveni identifikator artikala (SKU), odnosno na nivou koji nije usklađen sa razvojem i proizvodnjom pa se u praksi često dešava da na magacinu imamo potrebne delove koje treba ofarbati prema zahtevu klijenta, ali magacin ne uspeva da pronađe traženi atribut boje i obaveštava da delova nema i da ih treba prizvesti "od nule".

Procedura i postupci traženja materijala iz magacina za proizvodnju. 

Definisan proces kretanja robe i materijala kroz proizvodne organizacije, odnosno sve njene sektore:

• nabavka
• isporuka
• prijem u magacin
• kontrola kvaliteta
• skidanje sa stanja
• korišćenje u proizvodnji
• kontrola kvaliteta
• škart i otpad
• upravljanje otpadom
• isporuka kupcima, itd.

Konsignacija je poslovni model u kom se roba daje drugom licu / organizaciji na prodaju u dogovorenom roku i isplaćuje se vlasniku robe tek po prodaji (delom, u ratama ili u celosti):

• konsignant - vlasnik robe
• konsignatar - zastupnik ili trgovac koji prodaje robu.

Organizacije koriste model konsignacije kako bi proširile svoju ponudu ali smanjile rizike investiranja, na primer:

• organizacija može preuzeti za dalju prodaju određene komponente za opcionu ugradnju u svoje proizvode kada ne može da predvidi interesovanje tržišta za takvom varijantom proizvoda
• organizacija može preuzeti za dalju prodaju sličan proizvod onima koje i sama proizvodi, ali značajno drugačije cene i kvaliteta (više ili manje) kako bi kroz ponudu šireg cenovnog spektra privukla i zadržala kupce bez dramatične izmene sopstvenog proizvodnog programa (samim tim i razvoja, tehnologije, procesa proizvodnje, magacina, itd).

Za razliku od sopstvenog ili rentiranog komercijalnog magacina, carinski magacin je skladište za privremeno čuvanje robe pod carinskim nadzorom, uz odlaganje plaćanja carinskih dažbina i poreza do željenog trenutka.

Carinski magacin omogućava da put robe ima više opcija:

• prodaja - napuštanje carinskog magacina tek kad se pronađe kupac za robu koja je već dopremljena u željenu državu čime se skraćuje vreme isporuke za kupca a istovremeno se ne opterećuje na duži rok sopstveno poslovanje i troškovima uvoza i poreza
• povratak - vraćanje robe dobavljaču iz bilo kojih razloga definisanih ugovorima i aneksima (neodgovarajući kvalitet i druge karakteristike, neodgovarajuća količina, nekompletna isporuka, itd)
• izvoz - tzv "reeksport", odnosno "ulazak" robe u zemlju bez stvarnog ulaska pre dalje prodaje u drugoj zemlji (a bez dodatnih troškova uvoza, izvoza, poreza, transporta).

Špedicija je usluga u domenu transporta i logistike u celini:

• organizacija transporta
• carinjenje robe
• skladištenje robe.

Tipovi transportnih aranžmana definišu lokacije, odgovornosti i obaveze vezano za transport robe između prodavca i kupca - što uključuje cenu samog transporta, putarina, carina, poreza, kao i eventualne troškove pakovanja, utovara i istovara, itd). 

Postoji niz aranžmana po kojima se definišu uslovi isporuke:

1. EXW (Ex Works) - kupac preuzima robu sa lokacije prodavca
2. FCA (Free Carrier) - prodavac isporučuje robu prevozniku na određenom mestu a rizici prelaze na kupca od tog trenutka
3. FAS (Free Alongside Ship) - roba se isporučuje pored broda u luci utovara i od tog trenutka rizici su na kupcu
4. FOB (Free on Board) - rizik se prenosi na kupca tek utovarom robe na brod u luci utovara
5. CFR (Cost and Freight) - na prodavcu je trošak isporuke do ugovorene luke utovara ali rizik je na kupcu već od trenutka kada je roba ukcrana na brod
6. CIF (Cost, Insurance and Freight) - kao CFR samo što rizik ostaje na prodavcu do odredišne luke
7. CPT (Carriage Paid To) - prodavac plaća trošak transporta do kupca, ali rizike preuzima kupac predajom robe prevozniku
8. CIP (Carriage and Insurance Paid To) - kao CPT samo što prodavac plaća i osiguranje tokom transporta
9. DPU (Delivered at Place Unloaded) - prodavac snosi rizik istovara na lokaciji
10. DAP (Delivered at Place) - kupac preuzima rizike čim roba stigne (uključujući istovar na lokaciji)
11. DDP (Delivered Duty Paid) - prodavac snosi sve troškove i rizike, uključujući carinske dažbine, do trenutka isporuke.

Vozni park mnogih organizacija radi kao izdvojen sektor, odnosno služba sa zadatkom da upravlja voznim parkom. 

S obzirom da je vozni park direktno povezan sa aktivnostima drugih sektora, upravljanje voznim parkom obično je deo i ERP implementacija, odnosno poseban modul ili softver koji se integriše u ceo sistem.

• automobili voznog parka vezuju se za poslovne puteve
• dostavna / teretna vozila vezuju se za magacin i otpremnice.

Čak i kod samo razvojnih / uslužnih kompanija koje imaju samo automobilski vozni park, upravljanje flotom i dalje predstavlja faktor poslovanja koji treba urediti.

U manjim organizacijama bez zadužene službe ili osobe za upravljanje voznim parkom, obično se dobar deo aktivnosti vezanih za flotu takođe dodeljuje administraciji (zamena guma, provera kilometraža prema ugovorima o lizingu, praćenje amortizacije, itd).

Koncept u kom se koristi "globalni" kapacitet velikih data centara na udaljenim lokacijama na kojima su pohranjeni serveri koji se iznajmljuju organizacijama.

Cloud podrazumeva:

• manje troškove IT infrastrukture (u odnosu na bezbednosnu zaštitu i sigurnost cloud servera u odnosu na lokalni server)
• veću bezbednost podataka zbog redovnog višestrukog backup-a
• veću sigurnost i zaštitu od hakerskih napada jer organizacije koje upravljaju cloud tehnologijama zapošljavaju i angažuju profesionalce u oblasti zaštite softvera i hardvera.

Primeri cloud tehnologija koje koristimo: Gmail, Yahoo Mail, Office 365, Viber, iCloud, itd.

Zbog naročitih potreba razvojnih i proizvodnih organizacija cloud tehnologije su često odlično rešenje:

• jednostavnija administracija i reorganizacija korisnika
• jednostavno pozicioniranje potrebnog hardvera za prikupljanje i unos podataka bilo gde u proizvodnim pogonima bez potrebe za dodatnim kablovima, kanalicama i protivpožarnim strategijama
• brz pristup dodatnim resursima i računarskim kapacitetima za skladištenje i ažuriranje velikih količina podataka, 3D fajlova, vršenja zadataka proračuna i simulacija, itd.

Sa druge strane, zbog kompleksnosti teme kreiranja i održavanja jednog cloud softverskog rešenja koje će upravljati svim ovim procesima i zadacima (PLM), korisnici iz razvojnih i proizvodnih firmi nemaju previše opcija na tržištu.

3DEXPERIENCE platforma je primer jednog takvog široko rasprostranjenog rešenja koje ima kapacitet da kroz cloud tehnologije ispuni zahteve razvojnih i proizvodnih organizacija.

U suštini, server je centralni računar organizacije (jedan ili više servera), koji služi za povezivanje mreže računara i deljenje resursa preko mreže. Server može biti i računarski program sa specifičnom ulogom (najčešće za upravljanje bazama podataka poput MySQL servera).

Ostali računari koji se povezuju na server obično se nazivaju klijentima (servera).

Zbog centralne uloge i velikog značaja za rad organizacije, server po pravilu ima i obavezni redovni automatski back-up podataka.

Kod CAD/CAM korisnika koji koriste i tradicionalne PDM sisteme za upravljanje dokumentacijom, server koristi i za instalaciju PDM sistema kome se pristupa sa ostalih računara. 

Porastom značaja digitalnih informacija, kao i rizika u digitalnom svetu, raste i značaj bezbednosti i sigurnosti servera. 

U slučaju implementacije cloud rešenja sigurnost podataka prelazi na odgovornost kompanija koje su za to specijalizovane čime se smanjuju troškovi IT infrastrukture i usluga. 

Zato se u razvojnim i proizvodnim organizacijama kao alternativa PDM sistemu za upravljanje dokumentacijom (naročito CAD dokumentacijom) danas sve češće bira cloud rešenje - 3DEXPERIENCE platforma koja je jedinstvena po tome da može u cloud okruženju upravljati 3D CAD fajlovima.

Mrežom u IT infrastrukturi nazivamo svaki sistem uvezanog hardvera (kablovima), sa serverom kao centralnim računarom.

Mreža podrazumeva instalaciju kablovske infrastrukture do svakog radnog mesta i radnog centra gde nastaju neki podaci koje treba preuzeti u centralnu bazi, i na koju se kače računari, (interaktivni) monitori, senzori, kamere, SCADA uređaji, itd.

Mreža omogućava i instalaciju mrežnih licenci koje su dostupne za SolidWorks, PDM i DraftSight softvere.

MySQL je rasprostranjeni sistem za upravljanje bazama podataka koji omogućava čuvanje, upravljanje i efikasnu ekstrakciju i korišćenje podataka.

Ovaj sistem često se koristi u pozadini ERP i drugih rešenja, a naročito je poznat PDM korisnicima.

Od nastanka 1995. godine do danas, MySQL je standard za upravljanje bazama podataka.

Operativni sistem je osnovni softver koji upravlja softverom (podacima, aplikacijama, drugim softverima) i hardverom računarskog sistema (procesorom, memorijom, periferijama).

Najpopularniji OS je Microsoft Windows koji pored ličnih računara upravlja i brojnim uređajima i aplikacijama.

Poslednjih godina, zbog potrebe za mobilnošću, sve više uređaja pokreće Android OS razvijen od strane kompanije Google 2008. godine.

Kompanija Apple razvija sopstveni OS u više varijanti za različiti tip proizvoda - iOS, macOS.

Pozadinska softverska rešenja i interfejsi za upravljanje sadržajima na sajtovima.

Na primer, WordPress platforma je CMS koji radi na MySQL bazi.

Radnim stanicama nazivamo računare koji su namenjeni uglavnom za radna mesta u sektorima razvoja i proizvodnje. Prema obliku delimo ih na:

• desktop radne stanice 
• laptop radne stanice

Prema nameni radne stanice možemo ih uslovno podeliti i prema zadacima koje treba da obavlja:

• projektovanje malih srednjih ili velikih sklopova (gledano po veličini 3D modela ili po broju elemenata sastavnice) - zahteva se procesor optimizovan za CAD projektovanje (značajno je različita konfiguracija u odnosu na gejming računare)
• simulacije 
• renderovanje
• skeniranje i reverzni inženjering - ove radne stanice obično karakteriše jača RAM memorija zbog potrebe da se u kratkom vremenu obradi ogromna količina podataka koja dolazi sa skenera (od 64, poželjine 128Gb RAM-a)

Prema mogućnostima radne stanice možemo podeliti na:

• standardne - osnovna radna stanica koja će bez problema obavljati osnovne zadatke poput konstruisanja pojedinačnih delova i sklopova malih i srednjih dimenzija
• napredne - optimalna konfiguracija koja povremeno može da se koristi i za zahtevnije zadatke
• profesionalne - najjača konfiguracija koja je dostupna za određenu namenu računara u datom trenutku.

Napomena: Ne postoji konfiguracija koja može da omogući nesmetan rad softvera ukoliko korisnik nije dobro optimizovao 3D model, stablo, itd. Zato su uz dobar hardver možda čak i važnije odlične obuke.

Tablet je mobilni računar kog odlikuje integrisano hardversko-softversko rešenje kao kod mobilnih telefona, gde se interfejsom obično upravlja bez perifernih uređaja već direktno preko ekrana.

Tableti se sve češće koriste u proizvodnji, magacinima, ali i u prodaji, jer imaju malu masu i dimenzije, sadrže sve potrebno za brzi pregled i unos informacija, a pružaju veći ekran i bolje korisničko iskustvo u odnosu na mobilne telefone.

Glavne računarske stanice sa softverom i operativnim sistemom koje prikupljaju i obrađuju informacije iz RTU u okviru SCADA mreže za merenje, praćenje i kontrolu industrijskih sistema.

Računarske stanice u okviru SCADA mreže koje prikupljaju podatke neposredno iz proizvodnje (direktno sa mašina, proizvodnih linija, senzora, itd) i šalju ih ka MTU.

Programabilan elektronski uređaj koji se najčešće koristi kao centralni deo upravljačkih automatskih sistema u industriji. PLC je standardni uređaj u SCADA mrežama za monitoring, upravljanje i kontrolu proizvodnih mašina i linija.

Karakteristika PLC-a jeste i da se njegovi programi relativno jednostavno i brzo mogu menjati tako da se prilagode promenama koje zahteva proizvodnja u realnom vremenu.

Senzori su uređaji koji prikupljaju i prenose određeni tip informacije sa neke lokacije.

Senzori se često koriste u savremenoj proizvodnji za monitoring i merenje različitih parametara:

• temperatura - praćenje temperaturnih uslova na svim kritičnim tačkama (hladnjače, peći, sušare, magacini, itd)
• brzina/brojač - obično u proizvodnji koristimo senzore koji imaju zadatak da broje proizvedene komade na linijama / konvejerima, kao i vremenski interval između prolazaka, i dalje te informacije koristimo za proračun kapaciteta u jedinici vremena
• pritisak - u kotlovima, cevovodima, rezervoarima
• sastav vazduha - u prostorima gde postoji opasnost od povećanih isparenja, itd.

Senzori upareni sa PLC i drugim uređajima imaju i zadatak da budu naše "oči i uši" na svim kritičnim mestima i da nas upozore kada vrednosti koje mere počnu da izlaze iz predviđenih okvira kako bismo blagovremeno reagovali.

Bar kod čitač je tzv "1D" čitač - uređaj koji može čitati jednodimenzionu matricu bar-koda.

Za čitanje bar-koda u industriji mogu se koristi i "2D čitači" koji ujedno predstavljaju i QR-kod čitače.

Za razliku od bar-kod čitača, QR-kodovi pa i QR-kod čitači danas nisu primarno vezani za industriju odnosno proizvodnju, već se masovno koriste i u marketingu, prodaji, itd.

Dvodimenzionalna matrica QR koda (za razliku od jednodimenzionalnog bar-koda) omogućava čitanje koda iz bilo kog ugla te može biti jednostavnije za svakodnevno korišćenje u magacinu (gde nalepnice sa kodom nisu uvek na jednostavno dostupnom mestu).

Praktično svaki savremeni mobilni telefon ili tablet uređaj poseduje u sebi i aplikaciju za čitanje QR-koda.

Organizacije naravno obično primenjuju i specijalizovane QR-kod uređaje koji su praktično isti kao i bar-kod čitači s tim što moraju imati oznaku "2D" umesto samo "1D" - što znači da mogu čitati i jednodimenzione i dvodimenzionalne matrice kodova.

Osim standardnih primena kamera u organizacijama i proizvodnji za monitoring, kontrolu pristupa i sl, zahvaljujući savemenim softverskim rešenjima kamera može postati naročita vrsta senzora koja prikuplja podatke (sliku) koji se zatim softverski obrađuju i generišu korisne informacije:

• automatsko softversko precizno brojanje nekih delova u magacinu sa slike
• proračun zapremine prema geometriji softverski preuzetoj sa slike, itd.

Termosenzitivni uređaj koji beleži temperaturne informacije u vidu slike ili video snimka.

Pored očitih primena u industriji za praćenje tačaka i zona gde su parametri temperature kritični (npr zona oko kotlova, peći, presa i sl), termokamere se u organizacijama koriste kao statični i mobilni uređaji za razne primene:

• kontrola curenja - zbog kontrasta teperatura suvih i vlažnih materijala termokamere relativno lako detektuju curenja na cevovodima i instalacijama, čak i na mestima gde to ne možemo primetiti golim okom (pod zemljom, ispod poda, visoko na procesnim postrojenjima, itd)
• praćenje aktivnosti - naročito u slabo osvetljenim zonama ili specifičnim zonama gde istovremeno pored kolega koji su angažovani na nekim redovnim ili servisnim zadacima pratimo i druge parametre koji upozoravaju na rizike (komore, sušare, peći, kotlovska postrojenja, podstanice, trafostanice, itd.
• kontrola pristupa - naročito kod velikih parcela na kojima imamo proizvodnju, upravnu zgradu, magacine, skladišta, itd, jednostavnije je termokamerom pokriti veliku površinu i uočiti neovlašćeno kretanje nego osvetliti i pratiti običnim kamerama.

Zbog zahteva za većom mobilnošću danas najveći broj uređaja nalazimo u dve varijante - sa fiksnim kablom ili bez kablova.

Primeri bežičnih uređaja:

• bar-kod i QR-kod čitači mogu biti i bežični
• računarske periferije - slušalice, miševi i tastature dostupni su i u bežičnim varijantama
• Artec Leo 3D skener sa integrisanom baterijom, memorijom, procesorom i ekranom - što ga čini jedinstvenim uređajem ove vrste jer tokom procesa 3D skeniranja ne mora biti povezan sa standardna dva kabla - za napajanje i za vezu sa računarom na čijem ekranu se prati proces skeniranja.

Uređaji bez kablova i dalje moraju imati neki sistem za dopunus sopstvene baterije - uglavnom je to kabl za napajanje i dopunu baterije za bežični rad, ali i bežični punjač koji je i dalje mahom dostupan samo za mobilne telefone premijum klase.

Specijalni računarski miš koji se paralelno koristi sa standardnim mišom, a služi za manipulaciju 3D modelom na ekranu (zum, rotacija, itd) čime značajno ubrzava proces projektovanja.

Varijacija standardnog računarskog miša sa dodatnim karakteristikama i funkcijama za projektovanje u CAD programima (tasteri za prečice, masa, robusnost točkića, itd).

Varijacija standardne računarske tastature sa prečicama za projektovanje u CAD programima poput SolidWorks, CATIA i drugih softvera.

Nezavisni ekran za prikaz interfejsa i informacija sa servera, desktop ili laptop računara, upravljačke jedinice CNC mašine i drugih izvora.

Proizvođač računarskog hardvera koji ima i naročitu liniju radnih stanica, uključujući i desktop i laptop premijum konfiguracije za napredne CAD inženjere i profesionalce u oblasti simulacija i renderovanja.

Odabranu ponudu Dell hardvera pronađite i na Solfins onlajn Prodavnici.

Proizvođač računarskih periferija za inženjere - 3D miševa, CAD miševa, CAD tastatura.

Solfins je lokalni partner 3DConnexion uređaja čiju ponudu možete pogledati na našoj onlajn Prodavnici.

ERP je osnovni poslovni informacioni sistem organizacija svih profila i obično kroz različite uvezane module pokriva nekoliko osnovnih organizacionih jedinica / sektora - finansije, računovodstvo, nabavku i magacin, itd.

Međutim, kod razvojih i proizvodnih organizacija u praksi obično nastaju problemi jer ERP kao krovno rešenje ne uspeva da obuhvati informacije iz projektovanja, konstrukcije, iz proizvodnje, itd.

Neki ERP softveri imaju dodatne module i za ove funkcionalnosti. Često se ti moduli razvijaju i interno prema specifičnim potrebama organizacija (i u najvećem broju slučajeva nikad se ne razviju do kraja zbog velikih troškova i odstupanja od najbolje prakse), i integracija potpuno različitog tipa informacija iz razvoja i proizvodnje (CAD, CAM, alati, mašine, itd), najčešće ostaje bolna tačka organizacija.

Na primer, Solfins u svojoj praksi koristi dva tipa ERP rešenja (za sada):

• DelmiaWorks - ERP koji je specijalizovano razvijen za proizvodnju
• Pantheon - lokalizovani ERP koji može da zahvati i u proizvodne procese.

Ova rešenja, zavisno od potreba organizacije klijenata, koristimo kao nezavisna rešenja, ili kao paralelna uvezana rešenja od kojih svako pokriva svoj set procesa i informacija, ili u sistemu sa nekoliko drugih specijalizovanih rešenja koja već zateknemo ili odredimo da klijentu više odgovaraju od naših rešenja.

Međutim, i kada ERP i druga povezana rešenja, načelno imaju mogućnost da uvežu sve potrebne informacije, kompleksnost procesa, varijabilnost informacija, promena faznih stanja jednog artikla koji prolazi kroz razvoj i proizvodnju, i dalje podrazumevaju da se mora raditi softverska implementacija.

Praktično ERP kalibrisan potpuno prema proizvodnji ali bez računovodstva i sl. modula koji se rešavaju integracijom koja može ili ne mora imati automatizacije.

BI se odnosi na savremene softverske alate koji analiziraju podatke i automatski generišu dragocene izveštaje koji nam pomažu pri donošenju informisanih odluka.

BI rešenja mogu biti integrisana u ERP, ali mogu da se koriste i nezavisno ali da razmenjuju informacije sa ERP sistemom.

BI može biti specijalizovan za posebne segmente poslovanja - finansije, proizvodnju (npr. DELMIA Ortems).

Ve.

MES sistem je softversko rešenje sa potpunim fokusom na proizvodnju:

• MES može biti integrisan u ERP kod naprednijih specijalizovanih ERP rešenja za proizvodnju (poput DelmiaWorks)
• ali može biti i izdvojen kao posebni softverski modul specijalno razvijen za neku organizaciju kao deo ERP-a ili kao nezavisno rešenje koje se integriše sa ERP-om na nivou ulazno-izlaznih informacija u standardizovanim izveštajima.

Da bi obavljao svoju funkciju kontinuiranog praćenja i unapređivanja proizvodnje, MES sistem pokriva nekoliko važnih tema u svakoj proizvodnji bez obzira na obim serija i tip proizvoda:

• Statusi i raspored resursa (Resource Allocation and Status) - efikasno upravljanje resursima kako bi se obezbedio nesmetan rad proizvodnje
• Planiranje operacija / Detaljno planiranje (Operations/Detailed Planning) - pravljenje detaljnih planova proizvodnje na osnovu podataka u realnom vremenu
• Raspoređivanje poslova na radne centre (Dispatching Production Units) - dodela zadataka radnim jedinicima / radnim centrima
• Upravljanje dokumentacijom (Document Control) - upravljanje kompletnom dokumentacijom koja se odnosi na sve proizvodne procese
• Prikupljanje i analiza podataka (Data Collection and Provision) - obično automatizovanu sakupljanje podataka sa svih radnih centara u svim fazama proizvodnje u realnom vremenu kako bi se na osnovu tih podataka vršile analize za dalja odlučivanja
• Upravljanje proizvodnom radnom snagom (Labor Management) - praćenje kapaciteta radnika u radnom vremenu, ali i njihovih kvalifikacija kako bi se optimizovala zauzetost i angažman
• Upravljanje kvalitetom (Quality Management) - praćenje parametara kvaliteta radi smanjenja pojave škarta ali i optimizacije procesa kontrole kvaliteta 
• Upravljanje procesima (Process Management) - praćenje svih pojedinačnih i kompletnog procesa proizvodnje u najširem smislu kako bi se uočile problematične tačke, zastoji, situacije u kojima nastaje škart, otklonili nesporazumi u komunikaciji, unapredila bezbednost na radu, itd.
• Upravljanje održavanjem (Maintenance Management) -  Scheduling maintenance activities to minimize downtime.
• Praćenje proizvoda u proizvodnji (Product Tracking and Provenance) - obezbeđivanje kontinuiteta praćenja svakog materijala, proizvoda, artikla kroz proces proizvodnje što je neophodno za razumevanje statusa urađenog posla, uočavanje "uskih grla", itd.
• Praćenje, analiza i izveštavanje o proizvodnji (Performance Analysis) - praćenje kapaciteta, određenog seta performansi (proizvodni ciklusi, broj komada u jedinici vremena, efikasnost po smenama, itd), analiza svih parametara za dublje razumevanje proizvodnje i potencijala za unapređenja, i posledično izveštavanje ka višem menadžmentu sa predlozima za odlučivanje.

Primeri MES softvera iz Solfins ponude:

• DelmiaWorks - ERP softver koji može biti primenjen samo u delu koji se tiče planiranja i praćenja proizvodnje
• SolidSHOP - tzv. miniMES sistem za upravljanje CNC proizvodnjom.

Manufacturing Operations Management (MOM) je tip pristupa upravljanju i optimizaciji proizvodnog procesa, od plana nabavke do isporuke i distribucije. U praksi, MoM softversko rešenje razlikuje se od MES-a pre svega u smislu fokusa na određene parametre poslovanja i širine obuhvaćenih aktivnosti kroz softversko rešenje.

Za razliku od MES koji može da se reši u jednom softveru kao sistemska celina, MOM može biti integrisan sistem više softvera ili prosto koncept po kome integrišemo MES sa drugim softverima.

MOM integriše više sistema i tehnologija u cilju unapređenja efikasnosti, kvaliteta i profitabilnosti proizvodnje.

Glavne komponente MOM sistema:

• Upravljanje proizvodnjom - planiranje, koordinacija i kontroling proizvodnje u cilju efikasnosti; za ovo se koristi monitoring u realnom vremenu, automatizacija terminiranja proizvodnje i optimizacija procesa.
• Upravljanje kvalitetom - automatizacija procesa kontrole kvaliteta i praćenje pojave škarta u realnom vremenu kako bi se obezbedio visok kvalitet proizvoda.
• Upravljanje magacinom - praćenje stana u realnom vremenu kako bi se optimizovao nivo zaliha, smanjili troškovi i unapredio "cash-flow".
• Upravljanje održavanjem - uvođenje strategija za planirano redovno i preventivno održavanje kako bi se smanjili zastoji i produžio životni vek mašina i opreme.

Sprecijalizovano softversko rešenje za napredno planiranje i terminiranje pre svega proizvodnje, i to:

• planiranje proizvodnje na osnovnu informacija iz ERP sistema - avansne uplate, porudžbenice, radni nalozi
• terminiranje proizvodnje na osnovu realnih kapaciteta - radne snage, mašina i opreme
• vraćanje informacija u ERP za dalje odlučivanje i eventualne izmene
• analiza eventualnih izmena prethodnog plana i termina proizvodnje - uvođenje nove urgentne serije proizvoda, havarija na nekom radnom centru, vanredno smanjenje broja radnika.

Glavna karakteristika APS softvera mora biti velik kapacitet za proračune kombinacija i varijanti s obzirom sa samo nekoliko radnih centara može imati milione mogućih kombinacija koje treba proračunati i predstaviti optimalno rešenje prema zadatim parametrima - brzina / ciklusna vremena, vremenski okvir, tip korišćenih resursa (kvalifikacija radne snage, tip mašina, itd).

Primer APS softvera je DELMIA Ortems koji se primenjuje u različitim tipovima proizvodnje.

Sistem za upravljanje komunikacijom sa tržištem:

• baza kontakata - kupaca, potencijalnih kupaca, dobavljača
• kupoprodajne informacije - praćenje interesovanja, upravljanje procesom prodaje, kreiranje i slanje ponuda, upiti za dostavljanje ponuda dobavljača, itd.

CRM sistem koriste različiti sektori u kompanijama za obavljanje svojih zadataka:

• marketing - generisanje interesovanja, informisanje tržišta
• prodaja - upravljanje procesom prodaje
• tehnička podrška - komunikacija sa korisnicima
• nabavka - komunikacija sa dobavljačima
• HR - upravljanje ljudskim resursima, itd.

Sistem za upravljanje magacinskim poslovanjem čije informacije treba da budu integrisane sa drugim ključnim sistemima u organizaciji - ERP, MES i APS, nabavka, itd.

Pogledajte sekciju NABAVKA I MAGACINSKO POSLOVANJE.

Softveri za praćenje efektivnosti opreme, mašina, proizvodnih linija.

Pogledati više o OEE i pod efektivnost opreme.

Računovodstvo se može voditi kroz opšte i specijalizovane softvere. U mnogim organizacijama računovodstveni procesi obično su integrisani u ERP kao jedna od njegovih osnovnih funkcionalnosti.

S obzirom da nema razvojne i proizvodne organizacije čije misija, vizija i strategija pominju računovodstvo, ovi softveri se u takvim kompanijama često koriste i samo za međusobnu komunikaciju sa eksternom organizacijom koja je zadužena za računovodstvo, a interno se fokus usmerava ka finansijama kako bi se obezbedilo nesmetano poslovanje.

Više o temi računovodstva pogledajte u sekciji FINANSIJE i RAČUNOVODSTVO.

MRP sistem u proizvodnim organizacijama obavlja dve važne uloge:

• stara se da proizvodnja ima na raspolaganju materijale i komponente onda kada su joj potrebni
• stara se da količine materijala i komponenti u magacinu bude na najnižem mogućem nivou.

Da bi obavljao svoju funkciju MRP sistem povlači podatke iz nekoliko izvora:

• BOM - za podatke iz sastavnica proizvoda
• WMS - za podatke o stanju u magacinu
• MES i/ili MPS - za podatke iz plana proizvodnje.

Kada je to potrebno, MPS sistem premošćava informacije o proizvodnji na pola puta od ERP-a do MES-a / APS-a, odnosno između sveobuhvatnog planiranja poslovanja i detaljnog planiranja proizvodnih operacija.

MPS treba da istakne šta treba proizvesti, u kojim količinama i kada.

U najvećem broju slučajeva prosečne organizacije neće imati potrebu za ovim tipom softverskog rešenja, naročito uz pravilnu implementaciju ERP, PLM, MES i drugih rešenja koja će uvezati informacije na tom nivou da se jaz između njih značajno smanji ili potpuno zatvori.

DMS softveri omogućavaju kreiranje, čuvanje, upravljanje i praćenje elektronskih dokumenata i slika / skenova dokumenata sa papira. Uz integracije sa drugim internim i spoljnim sistemima mogu biti izvršni softveri za računovodstvo, nabavku i sl.

Međutim, u organizacijama koje su razvojno i proizvodno orjentisane, gde ključna vrednost poslovanja leži i u CAD, CAM i drugoj posebnoj dokumentaciji, DMS sistemi nisu dovoljni.

DMS često nije ni potreban u takvim organizacijama jer će njegov posao obavljati PDM, PLM i drugi sistemi, koji rade sve što i DMS ali i mnogo više (a što DMS ne može da uradi - poput upravljanja 3D fajlovima, tehničkim crtežima koji se automatski ažuriraju kroz definisan proces izmena, itd).

PLM softver upravlja prvenstveno procesima razvoja, od početne ideje i konceptualnog razvoja sve do konačnog definisanja proizvoda u pogledu sastavnice za proizvodnju, nabavku, montažu, tehnologiju, itd.

Na taj način PLM sistem premošćava jaz između razvoja, proizvodnje i drugih faza kompletnog životnog veka proizvoda - održavanje, servis, rekonstrukcija, itd.

PLM rešenje zato mora obuhvatiti više tipova softvera, softverskih alata i aplikacija, kao i izlazne dokumentacije, i uvezati ih u jasno definisane procese tako da se međusobno ažuriraju održavajući koncept "jednog izvora istine":

• MS Office i Adobe dokumenta (Excel, Word, PDF, itd)
• 3D CAD softveri
• skenirani fajlovi (stl, oblak tačaka)
• simulacije (FEA, CFD, kinematika, dinamika, itd)
• tehnički crteži - 2D CAD, PDF
• krojne liste
• renderi
• G-kodovi za CNC mašine, itd.

Zbog kompleksnosti softvera i neophodnog iskustva iz različitih industrija koje ovakvi softveri treba da implementiraju, na tržištu nema mnogo PLM rešenja. Svakako najpoznatije jeste 3DEXPERIENCE platforma kompanije Dassault Systemes, odnosno ENOVIA softver koji je prethodio Platformi i koji je u vidu aplikacija ugrađen u Platformu.

PMI je podsistem u nekim organizacijama, često kao podsistem uvezan sa ERP rešenjem, koji se koristi za upravljanje varijantama proizvoda.

Najčešće se koristi kada je potrebno kreirati i upravljati varijantama proizvoda na nivou dodatnih atributa - veličine, boje, itd.

Organizacije koje koriste 3DEXPERIENCE PLM nemaju potrebe za ovakvim paralelnim rešenjima jer sama Platforma ima integrisano rešenje i za upravljanje varijantama.

PDM (Product Document Management) - softverska rešenja za upravljanje dokumentacijom u razvoju proizvoda i proizvodnji.

Ova rešenja moraju tehnički rešiti napredno upravljanje i ažuriranje inženjerske "ne-Office" dokumentacije i nisu samo skladišta dokumenata već omogućavaju istovremeno, interaktivno korišćenje, sa praćenjem pristupa, faza, odobravanja i automatskog ažuriranja.

Primeri PDM softvera:

• SolidWorks PDM
• SolidSHOP NC-Base
• Cimco NC-Base.

Poslednjih godina, razvojem cloud tehnologija, PDM softveri imaju sve manje novih implementacija. Njihovo mesto zauzimaju PLM rešenja poput 3DEXPERIENCE platforme gde je upravljanje dokumentacijom u razvoju i proizvodnji samo jedan mali segment među desetine drugih integrisanih procesa.

Softver za računarsko projektovanje zasnovano na parametarskom projektovanju.

Zavisno od primene, CAD softvere obično delimo na:

• 2D CAD - npr. DraftSight, SolidWorks Electrical Schematic, 3DEXPERIENCE Drafter, itd.
• 3D CAD - npr. SolidWorks 3D CAD, CATIA
• freeform CAD - Artec 3D ili Geomagic rešenja za primenu CAD geometrije u složenim formama, itd.

Skraćenica CAD nastaje od istog opisa u više varijanti:

• Computer Aided Design
• Computer Assisted Design.

Softverska rešenja za računarsko programiranje CNC mašina.

Primeri CAM softvera:

• SolidCAM
• DELMIA CAM.

Skraćenica CAM nastaje od dva opisa istog značenja:

• Computer Aided Manufacturing
• Computer Assisted Manufacturing.

Specifični 2D i 3D CAD softveri koje koristimo u elektroprojektovanju. Ovi softveri po pravilu imaju bogate biblioteke elektro komponenti i simbola koji se koriste u elektrošemiranju (2D CAD) i 3D CAD elektroprojektovanju, ožičavanju proizvoda, kabliranju, itd.

Primer ECAD softvera je SolidWorks Electrical.

RPA je skraćenica za softverske tehnologije koje su namenjene automatizaciji ponavljajućih zadataka zasnovanim na poznatim pravilima koje su tradicionalno obavljali ljudi. Tehnologija koristi softverske botove da vode interakciju sa digitalnim sistemima i aplikacijama, imitirajući ljudske akcije poput unosa podataka, popunjavanje formi, premeštanje fajlova, itd.

Ključne odlike RPA:

• automatizacija zadataka - naročito količinski i vremenski zahtevnih ponavljajućih zadataka u raznim sistemima bez izmena postojeće IT infrastrukture
• imitacija ljudskog rada - botovi mogu da se kreću kroz interfejs, da pokreću zadatke, izvlače podatke i izvode druge operacije iz predefinisanih skripti
• skalabilnost - RPA alati mogu da podrže i da se prilagode neprestano rastućem broju zadataka koje obavljaju i koji su potrebni organizaciji.

Specijalizovani softveri za projektovanje štampanih ploča, raspoređivanje komponenti na pločama i simulacije njihove funkcionalnosti.

Akronim za prenos podataka između računarskih sistema bez ljudske intervencije. Ovaj pojam se često koristi u upravljanju logistikom.

Sistemi softvera i hardvera za merenje, praćenje i upravljanje industrijskim sistemima.

SCADA mreža obično podrazumeva centralne i periferne računarske stanice, PLC, senzore, itd. Za više informacija pogledajte sekciju HARDVER.

Zbirno ime za sva softverska rešenja za virtuelno testiranje dizajna i funkcionalnosti proizvoda ili scenarija.

Postoji veliki broj simulacija prema tipu i nameni pa tako imamo:

• CFD ili FEA/MKE
• simulacije vibracija/frekvencija
• simulacije elektromagnetnog zračenja
• simulacije izvijanja
• linearne ili neliearne simulacije
• simulacije rada mašina i robota
• simulacije procesa 3D štampe
• simulacije proizvodnih linija
• simulacije procesa proizvodnje i specifičnih operacija, itd.

Simulacije metodom konačnih elemenata (MKE).

Primeri simulacionih softvera ovom metodom:

• SolidWorks Simulation
• SIMULIA Abaqus.

Specijalizovana softverska rešenja za proračune i simulacije ponašanja fluida i to:

• spoljašnja strujanja - vozila, plovila, letelica, objekata
• unutrašnja strujanja - cevi, kanali, cevovodi, pumpe
• složeni scenariji ponašanja tečnosti i gasova - otvorena rasipanja i prolivanja, isparavanje, mešanje, itd.

Primeri CFD softvera:

• SolidWorks Flow Simulation
• SIMULIA FMK aplikacija na 3DEXPERIENCE platformi.

Kontrolne table u softverima predstavljaju ekran ili stranicu na kojoj čitamo sažete, obrađene i grafički uređene ažurne informacije o stanju poslovanja, statusu projekata i zadataka, trendovima, itd.

Suština kontrolnih tabli jeste intuitivna vizuelizacija podataka koja predstavljaju jedinstvenu sliku trenutka tako da odmah budu jasni svi ključni parametri za organizaciju ili pojedinca u njoj koji gleda u svoju ličnu kontrolnu tablu.

Najveća vrednost kontrolnih tabli leži u njihovom potencijalu da nam pomognu da brzo donesemo potrebne odluke, reagujemo na kritična odstupanja od pozitivnih trendova, itd.

Savremene kontrolne table karakteriše:

• interfejs - jasan, čist, jednostavan, intuitivan
• automatsko izvešavanje - sama kontrolna tabla je skup ključnih izveštaja bez potrebe za trošenjem vremena na mnoge druge izveštaje da bismo razumeli trenutak u poslovanju
• personalizacija - jer svako radno mesto ima svoje prioritete, i svako ima svoje preference dizajna (oblik grafikona, boje, itd)
• interaktivnost - dodatno filtriranje podataka direktno u kontrolnoj tabli za presek specifičnih informacija, itd.

Primer savremenih Dashboard-a srećemo na 3DEXPERIENCE platformi.

Platforma predstavlja zaokruženo rešenje koje integriše više različitih softverskih rešenja u jedan koncept, jedno okruženje i pruža savremeno korisničko iskustvo.

Primer - 3DEXPERIENCE platforma.

S obzirom da postoji velik broj zadataka i procesa u razvoju i proizvodnji, i poslovanju uopšte, kojima je potrebno upravljati, organizacije za upravljanje obično koriste više softvera i aplikacija.

Zavisno od stepena zrelosti, internih potreba, primenjenih standarda i industrije u kojoj rade, organizacije primenjuju rešenja za upravljanje razvojem, problemima, neusaglašenostima, dokumentacijom, zadacima, varijantama proizvoda, komunikacijom i kanalima komunikacije, radnim vremenom i ljudskim resursima, itd.

Pogledajte detaljnije u sekciji UPRAVLJANJE.

Pod softverskim rešenjem može se misliti na softver koji rešava jednu specifičnu stvar u organizaciji (npr. sistem za kontrolu pristupa ili kreiranje krojnih lista), ali i na sveobuhvatna rešenja nivoa MES-a, ERP-a i slično.

Pod aplikacijama obično se misli na dodatak širem softverskom rešenju koji služi za specijalizovane zadatke, na primer:

• povezivanje dva softvera u softverskim integracijama
• povezivanje više softvera na centralno rešenje (kao što je 3DEXPERIENCE platforma)
• dodatak softveru da izvrši specijalizovan zadatak (npr. generisanje krojnih lista), itd.

Softverski alati obuhvataju možda i najšire značenje kada govorimo o softverima jer se koriste i za specifične funkcionalnosti i za šira rešenja nivoa modula pa i paketa:

• alatima možemo nazivati i module unutar softvera (npr Weldments, SheetMetal u SolidWorks ili CATIA softverima)
• alatom možemo nazivati i cele softvere (poput Composer ili Visualize alati koji imaju specijalizovanu namenu za kreiranje uputstava i kataloga odnosno rendera

Proizvođači softvera obično odobravaju posebne uslove za nabavku višegodišnje rente ili višegodišnjih usluga održavanja za trajne licence.

Period na koji se odnose odnose standardne akcijske ponude kreću se od dve do tri godine unapred, ali Solfins ima klijente koji su npr. za SolidWorks softver obezbedili najpovoljnije ponude sa pet godina održavanja unapred. 

Za trajne licence u starijim verzijama obično važi pravilo da je pre nove obnove održavanja potrebno platiti u celosti ili delimično period u kom su licence bile van održavanja (tzv. backdating).

Ponude za povratak na održavanje obično obuhvataju kraći obračun za backdating (na primer, do tri godine) i višegodišnje odražavanje unapred.

SolidWorks trajne licence koje imaju prekid u godišnjem održavanju, u slučaju povratka na održavanje dolaze u novim paketima koji uključuju i 3DEXPERIENCE platformu za korisnike.

Međunarodne organizacije mogu imati direktne ugovore sa proizvođačima softvera za nabavku i održavanje više stotina pa i više hiljada softverskih licenci za različita softverska rešenja.

U mnogim industrijama često srećemo da organizacije imaju direktan ugovor sa kompanijama Dassault Systemes i SolidWorks prema kom zaposleni na bilo kojoj teritoriji preko lokalne IT službe organizacije dobijaju pristup željenim licencama u željenim paketima (SolidWorks, CATIA, SIMULIA, itd).

Ovi ugovori podrazumevaju i godišnje održavanje licenci koje se reguliše na nivou centrale organizacije i kompanija Dassault Systemes i SolidWorks, a to održavanje podrazumeva lokalnu tehničku podršku na maternjem jeziju (i moguće drugim međunarodnim jezicima).

Na teritorijama gde posluje Solfins svi korisnici globalnih licenci imaju pravo na našu tehničku podršku u skladu sa našim partnerskim obavezama prema kompanijama Dassault Systemes i SolidWorks. 

Za ostvarivanje lokalne tehničke podrške za korisnike ovih rešenja u organizacijama potrebno je željene globalne licence prijaviti na teritoriji gde se koriste i automatski će biti dodeljene lokalnom partneru. Na teritorijama gde ima više lokalnih partnera potrebno je naglasiti i kod kog partnera organizacija želi da ima tehničku podršku za svoje licence.

Proizvođači softvera nude posebne pakete za obrazovne ustanove - srednje i više škole i fakultete.

Ovi paketi oslikavaju potrebe održavanja nastave za veće grupe pa su podrazumevaju od 30 do više stotina licenci.

EDU ponude kreću se od besplatnih (uz određene uslove) kao što je to slučaj kod SolidCAM EDU ponude, pa značajno nižih cena za pakete od više desetina licenci uz dodatne popuste kao što je to slučaj kod standardnog SolidWorks EDU paketa od 60 licenci.

Ovaj tip licenci je "na pola puta" između EDU i komercijalnih licenci, kako u pogledu uslova korišćenja tako i u pogledu priključenih softverskih alata.

Ove licence odobravaju se timovima koji su fokusirani na razvoj i istraživanja u institutima, na univerzitetima, fakultetima, višim školama, katedrama i sl.

U skladu sa trendom inovacija i novih preduzetničkih inicijativa na tržištu, nove organizacije - startapi, mogu dobiti i softverske ponude po posebnim uslovima, bar od kompanija Dassault Systemes i SolidWorks. 

Posebni uslovi za startape podrazumevaju regresivne stope popusta od 90-100% u prvoj godini pa do 30-50% u trećoj godini poslovanja.

Preduslovi za odobravanje startap ponuda prilično su jednostavni, na primer:

• organizacija ne sme biti starija od tri godine
• ne sme imati više od milion dolara na računu
• mora razvijati sopstveni fizički proizvod (startap ponude ne odobravaju se za organizacije koje rade samo usluge projektovanja ili proizvodnje).

Za odobravanje startap ponuda proizvođač softvera tražiće i verifikaciju od strane lokalnog partnera - i zato je preporuka da prvo kontaktirate Solfins kako bismo značajno skratili proces odobrenja i kako biste dobili najbolje moguće uslove.

Softverski paketi najčešće se odnose na komercijalne karakteristike softvera gde svaki naredni paket obično ima eksponencijalno više uključenih funkcionalnosti. 

Softverski paket može odlikovati skup softvera, alata, modula, u jednu zaokruženu komercijalnu ponudu, npr:

• SolidWorks Professional paket uključuje SolidWorks Standard softverski paket (koji sadrži Weldments, SheetMetal, role na 3DEXPERIENCE platformi, itd), ali sadrži i dodatne module (npr. ToolBox), pa i cele softvere (npr. Visualize za rendereovanje)
• CATIA V5 paketi podrazumevaju CATIA module (JTE, LOE, MCE, PRX, itd) ali i 3DEPXERIENCE platformu pa paketi dobijaju svoja imena CATEP, CATMEP, CATMSP (gde P u imenu paketa označava Platformu)
• pod "Standard" obično se misli na osnovni nivo određenog softverskog paketa sa najmanjim brojem opcija i alata u odnosu na naprednije pakete - Professional i Premium.

Specijalizovani softverski alati za projektovanje cevovoda.

Pajping alati značajno olakšavaju projektovanje navedenog tipa geometrije i obavezan su alat za sve inženjere koji projektuju procesna postrojenja, fabričke objekte, itd.

Kod SolidWorks 3D CAD softvera ove funkcionalnosti dostupne su u SolidWorks Premium paketu.

Specijalizovani softverski alati za efikasno projektovanje cevovoda, kablova, kanala.

Kod SolidWorks 3D CAD softvera ove funkcionalnosti dostupne su u SolidWorks Premium paketu.

Specijalizovani softverski alati za projektovanje delova i sklopova od limova i panela.

U softverima za mašinsko projektovanje obično podrazumeva specijalan modul - set softverskih alata za projektovanje delova od lima.

Ovi alati mogu biti integrisani u osnovni softver kao što je SolidWorks SheetMetal dostupan uz svaki SolidWorks paket (Standard, Professional, Premium), ili mogu dostupni kao opcioni dodatni moduli na osnovni softver kao što je to slučaj kod CATIA SheetMetal modula koji se dodaje na CATIA 3D CAD.

Specijalizovani softverski alati za projektovanje zavarenih i montažnih konstrukcija spojenih vijcima, zakivcima i sl.

Ovi alati koriste logiku projektovanja iz profila i cevi, odnosno elemenata gde je jedan presek konstantan, dužina varira, i tačke sastavljanja zavise od željenih veza.

Softverski konsalting, naročito u razvojnim i proizvodnim organizacijama po pravilu je i stručni, poslovni, profesionalni konsalting koji daleko prevazilazi poznavanje samog softvera, njegovih mogućnosti i načina primene.

Zato je možda pravilnije reći samo stručni ili poslovni konsalting jer, pre softverskih implementacija kojima konsalting prethodi, konsultant mora upoznati poslovne i sve pripadajuće procese jedne organizacije kako bi mogao da isporuči objektivnu sliku zatečenog stanja, željenog stanja i puta sa koracima kako dotle doći.

Manjak stručnog konsaltinga koji je potreban za razvojne i proizvodne organizacije nastaje usled potrebe da konsultant poznaje, ne samo ERP, MES, WMS, i druge osnovne softvere, softverske module i sektore poslovanja, već i CAD, CAM, PLM softvere i procese razvoja i proizvodnje, proizvodne tehnologije i opreacije, mašine, itd.

Nažalost, ovo znanje nije moguće steći ni samo teorijski. Da to može tako, možda ne bismo na našem sajtu, video seminarima i besplatnim događajima, pa i u ovom Pojmovniku delili toliko informacija sa svakim koga naše oblasti rada zanimaju. 

Softverska implementacija podrazumeva stručno uvezivanje više softvera i podešavaje unutar samog softvera uz prateću obuku korisnika tako da se dobije prilagođeno rešenje koje je optimalno za jednu organizaciju u datom trenutku njene zrelosti, obima i tipa poslovanja, dostupnih resursa, itd.

Softverska implementacija može uključivati:

• isporuka softverskih i hardverskih komponenti dogovorenog sistema
• definisanje hijerarhije, organizacione strukture i podešavanje pristupa korisničkih uloga unutar softvera
• definisanje i preslikavanje procesa organizacije u sam softver (procesa razvoja, proizvodnje, on-boardinga, itd)
• uputstva za korišćenje sistema (obično kroz Wiki strukturu kakva se koristi na 3DEXPERIENCE platformi), itd.
• obuka svih korisnika sistema tako da koriste sistem na način na koji je to predviđeno i prethodno definisano
• informisanje IT stručnjaka iz organizacije korisnika, odnosno IT službe o svim važnim informacijama vezano za sve što uključuje implementacija (pristupne šifre, struktura korisnika, osnovna admin podešavanja za bilo kave promene, serijski brojevi licenci, datumi isteka SaaS licenci, itd).

Integracija softvera obično podrazumeva definisanje, implementaciju i povezivanje više softverskih rešenja ili novo rešenje u već postojeća rešenja kako bi svi softverski alati zajedno funkcionisali kao jedan sistem.

Integracija može biti urađena na različite načine, zavisno od zahteva, tehničkih mogućnosti, stepena fleksibilnosti, itd:

• potpuna integracija - kada neki softver potpuno radi u okviru drugog, šireg softverskog rešenja kao njegov integralni deo
• delimična integracija - kada softver integrišemo u širi sistem samo na nivou nekog seta ulaznih i izlaznih informacija koje se prenose automatski ili preko definisanih izveštaja.

Oba primera imaju svoje prednosti i svoju ulogu u implementaciji softverskih rešenja. Na primer, najčešće nema potrebe da APS softver integrišemo u ERP, već želimo da ga koristimo za optimizaciju proizvodnje kroz nekoliko iteracija potrage za optimalnom putanjom proizvoda kroz proizvodnju, a zatim da u ERP vratimo tek konačno odabranu varijantu. 

Softvere nekad ne želimo da integrišemo i iz bezbednosnih razloga, na primer, CRM možemo držati kao paralelni sistem sa odvojenom bazom i mogućnošću samostalnog log-ina u odnosu na na ERP, kako bismo glavni informacioni poslovni sistem sačuvali od eventualnih rizika koji mogu prodreti preko CRM modula, itd.

Održavanje licenci podrazumeva godišnju naknadu za trajne licence koja obezbeđuje ažurnost trajnih licenci i tehničku podršku dok su licence na održavanju:

• trajne licence ostaju u trajnom vlasništvu u poslednjoj verziji koja je bila dostupna u trenutku kupovine
• godišnje održavanje omogućava da se redovno dobijaju ažuriranja softvera i nove funkcionalnosti iz novijih verzija

Kod održavanja softverskih paketa aktivno održavanje može podrazumevati i zadržavanje dodatnih prednosti nekog paketa gde su dodatni moduli i softveri uslovljeni redovnim održavanjem, npr:

• prestankom održavanja SolidWorks Professional licence prestaje sa radom Visualize softver za renderovanje koji se uz nju inicijalno dobija
• prestankom održavanja SolidCAM licence i modula prestaje sa radom HSS modul koji se inicijalno dobija uz licencu.

SaaS (Software as a Service) je tip softvera koji je dostupan kao cloud rešenje kom se pristupa preko interneta.

Za razliku od "on premise" rešenja i trajnih licenci, SaaS softver spada u usluge ne u proizvode, i korisnici uvek koriste poslednju dostupnu stabilnu ažurnu verziju softvera. Na taj način se održava kontinuirano učenje unutar organizacija postepenim usvajanjem novih softverskih alata, dok se kod trajnih licenci koje nisu na redovnom godišnjem održavanju vremenom stvara sve veći jaz između novih softverskih rešenja i znanja i iskustva korisnika koji rade duži vremenski period na zastarelim verzijama softvera.

Licenciranje kod ovakvih softvera obično je u obliku rente, odnosno iznajmljivanja softvera na mesečnom, kvartalnom, godišnjem ili višegodišnjem nivou.

Pod "on-premise" softverom podrazumevamo softverska rešenja koja su instalirana na serverima i računarima unutar lokalne mreže organizacije.

Ovakav tip licenciranja se obično podrazumeva u specifičnim industrijama, naročito namenska, avio i sl, gde je neophodno da svi podaci budu najstrože kontrolisani u zatvorenoj mreži bez pristupa internetu.

Važno je napomenuti da, bez obzira na "jednokratnu" instalaciju i implementaciju On-Premise, kao i bilo koje drugo softversko rešenje, ne možemo smatrati apsolutno trajnim rešenjem iz mnogo razloga:

• vremenom dolazi do nekompatibilnosti softvera i standarda industrije, softvera i hardvera, softvera i obuke novih (generacija) korisnika, itd.
• potrebe i interni zahtevi u organizacijama se menjaju i traže dalja unapređenja softvera kako bi pratio razvoj organizacije, nove proizvode, nove industrije u kojima se osvaja tržište, itd.

Iz ovih razloga glavni razlog za izbor cloud ili on-premise rešenja ne može biti investicija i tip investicije u softver već standard industrije i zahtevi u pogledu integracije sa svim ostalim rešenjima i procesima u organizaciji.

U domaćoj praksi 3DEXPERIENCE platforma u on-premise varijanti implementirana je kod nekoliko korisnika koje standardi industrije uslovljavaju ovakvim načinom instalacije.

u.

u.

Enovia PLM rešenje decenijama je bilo standard upravljanja životnim vekom proizvoda u auto, avio i namenskoj industriji, a od 2012. godine integrisano je u 3DEXPERIENCE platformu.

3DEXPERIENCE je softverska platforma kompanije Dassault Systemes koja od 2014. godine predstavlja jedinstveno rešenje koje povezuje PLM i PDM procese i softvere u jedno korisničko okruženje.

3DEXPERIENCE je tzv. "flegship" proizvod - odnosno centralni proizvod kompanije premo kome idu i u koji se integrišu sva ostala rešenja.

.

3DEXPERIENCE prostor za čuvanje 3D i druge dokumentacije na platformi koji je potpuno integrisan sa SolidWorks, CATIA i drugim Dassault Systemes rešenjima.

Ova integracija čini suštinsku razliku između 3DDrive rešenja i naizgled sličnih varijanti koji služe samo za čuvanje i preuzimanje fajlova poput Microsoft SharePoint, Google Drive, itd.

Skup aplikacija na 3DEXPERIENCE platformi koji je namenjen za upravljanje informacijama, komunikacijom i kanalima komunikacije.

u.

u.

u.

u.

u.

u.

u.

u.

SolidWorks softversko rešenje za upravljanje dokumentacijom u razvoju proizvoda i proizvodnji.

u.

Specijalizovano softversko rešenje kompanije Dassault Systemes za kreiranje uputstava i kataloga.

Softver je dostupan i kao SolidWorks i kao CATIA integrisano rešenje.

u.

Zvanični globalni SolidWorks sertifikat za korisnike koji su savladali znanja i veštine o softveru koje se obrađuju i u Solfins osnovnoj i naprednoj obuci za projektovanje delova i sklopova u SolidWorks softveru.

CATIA softver razvijen je za interne potrebe u okviru Dassault Systemes grupacije prilikom projektovanja borbenog aviona Miraž 1970-ih godina.

CATIA se distribuirala već od 1978. godine preko kompanije IBM, a već 1981. godine objavljena je prva verzija softvera kao komercijalni proizvod koji sredinom 1980-ih postaje glavna platforma za razvoj Boeing aviona i to ostaje do danas.

Ime softvera je zapravo akronim - Computer-Aided Three-Dimensional Interactive Application.

Peta generacija CATIA softvera koja je u širokoj upotrebi i danas a prvi put je objavljena 1998. godine.

Preko dve decenije CATIA V5 predstavlja standard avio, auto i namenske industrije.

Novi CATIA V5 paketi uključuju i 3DEXPERIENCE platformu.

Od 2014. godine i lansiranja 3DEXPERIENCE platforme počinje i nova generacija CATIA softvera koja traje i danas. Iako je tehnički reč o CATIA V6 generaciji softvera, danas se CATIA razvija integrisano sa 3DEXPERIENCE platformom i ima redovna unapređenja zajedno sa platformom te se danas najčešće i naziva CATIA 3DEXPERIENCE.

Kao i sama Platforma, i CATIA 3DEXPERIENCE dostupna je kao cloud ili on-premise rešenje.

Nove verzije imaju oznaku koja obeležava godinu i unapređenje sa dodatkom "X".

u.

u.

u.

u.

Brend kompanije Dassault Systemes koji objedinjuje softverska rešenja za proizvodnju što podrazumeva:

• programiranje i simulacije CNC mašina i robota
• napredno planiranje i terminiranje proizvodnje
• simulacije operacija, ergonomije i bezbednosti svakog radnog mesta
• simulacije kompletnih proizvodnih linija
• kreiranje tzv. digitalnog blizanca proizvodnje.

DelmiaWorks je ERP i/ili MES softver kompanije Dassault Systemes nastao akvizicijom i daljim unapređenjem ERP i MES softvera IQMS (od 2019. godine).

Dassault Systemes rešenje za programiranje svih tipova CNC mašina integrisano sa CATIA softverom i 3DEXPERIENCE platformom.

Savremeno rešenje za programiranje robota sa velikom bibliotekom robota svih poznatih proizvođača.

Suština DELMIA Robotics rešenja jeste u integraciji sa 3DEXPERIENCE platformom te se programiranje robota odvija u animiranom 3D okruženju, sa realnim parametrima i ažurnim simulacijama svih operacija robota.

APS softver za napredno planiranje i terminiranje proizvodnje koji neinvazivno preuzima i vraća podatke u bilo koje ERP i MES rešenje.

Suština DELMIA Ortems softvera je u moćnim računarskim kapacitetima da za kratko vreme procesuira milione kombinacija i isporuči optimalni predlog plana i termina proizvodnje prema raspoloživim resursima.

u.

Kompanija koja razvija istoimeni CAM softver koji se integriše u SolidWorks softver i koristi SolidWorks okruženje za programiranje CNC mašina svih vrsta.

SolidCAM softver je modularan i dostupan je za sve tipove obrade i sve tipove CNC mašina - strugovi, glodalice, automati, itd.

SolidCAM softver naročito se ističe kod sve popularnijih tipova superefikasne obrade na mašinama Swiss-Type obrade, specijalnim mašinama sa više vretena i glava, itd.

Patentirana SolidCAM tehnologija efikasne obrade glodanjem sa inovativnim strategijama za putanje alata.

Suština iMachining tehnologije jeste glodanje punom tangentom alata za dobijanje najvećeg zahvata čime se ostvaruje ušteda potrošnje alata (jer se ne koristi samo vrh), ali i ciklusna vremena i do 80% kraća zavisno od tipa komada i količine materijala koji se uklanja iz obratka.

Softver i proizvođač softvera specijalizovanog za programiranje CNC mašina sa erozimatom sa žicom (Wire).

DCAMCUT softverski moduli dostupni su i kroz partnerstvo sa kompanijom SolidCAM.

SolidCAM brend koji integriše CIMCO rešenja za CNC proizvodnju u sve druge SolidCAM proizvode.

Kompanija i brend softverskih rešenja fokusiranih na CNC proizvodnju. Kompletan set CIMCO proizvoda dostupan je i preko SolidCAM softvera kroz partnerstvo u kom su CIMCO proizvodi potpuno usaglašeni sa SoliCAM proizvodima.

CIMCO u SolidCAM partnerstvu nosi ime SolidSHOP.

Editor G-koda, posvećen CNC programiranju

Simulacija G-koda, koji dolazi iz CAM softvera ili je ručno pisan .

Automatizacija ručnog programiranja kroz makroe

Simulacija mašine i uklanjanja materijala na bazi G-koda!

Dokument menadžment (PDM) posvećeni pravljen za  proizvodnju.

Eliminiše greške, neusaglašenosti kod audita vaših kupaca.

Eliminiše papir i povezuje sve u jedno mesto istine (CNC programiranje,dokumentacija, planiranje proizvodnje).

PDM koji fizički povezuje CNC mašine kroz DNC modul

Šalje i preuzima G-kod programe ka i sa bilo kog tipa CNC mašine, bez obzira na godinu proizvodnje.​

Prikuplja signale sa CNC mašina (PLC, upravljačka jedinica) radi merenja iskorišćenosti, performansi i efektivnosti.​

Integrisan sa PDM-om, omogućava operaterima da edituju G-kod programe i da aktuelnu verziju vrate u PDM za naredne poslove.

Monitoring bilo koje mašine ili uređaja u realnom vremenu, sa bilo koje tačke u svetu, kroz web pretraživač.​

Generiše dnevne, mesečne, godišnje izveštaje, kontrolne table, šalje ih automatski email-om ili SMS-om.

Koristi DNC-Max da prikupi informacije sa mašine u realnom vremenu. ​

Omogućava autmatsku evidenciju radnih naloga, prijavu zastoja, škarta, prijavu početka i završetka posla (mini MES)​.

MDM je naprednija varijanta NC-Base sistema za upravljanje dokumentacijom jer povezuje i CNC mašine, ali i sve druge mašine i operacije koje imate u proizvodnji:

• sečenje, bušenje
• savijanje i zavarivanje
• cinkovanje, farbanje

Rešenje za planiranje proizvodnje i upravljanje svim porudžbinama i radnim nalozima.​

Podsistem za planiranje i terminiranje je povezan sa monitoringom u realnom vremenu koji daje povratnu informaciju o izvršenju radnih naloga nazad u plan.​

Maksimizira iskorišćenje mašinskih resursa jer ima trenutnu informaciju o svim događajima koji se dešavaju u proizvodnom pogonu, pri čemu je plan uvek sinhronizovan.

SigmaNEST je u najširem smislu softverski paket uvezanih modula za proizvodnju od limova, cevi, profila i čeličnih konstruktivnih elemenata.

SigmaNEST je američka kompanija u vlasništvu Sandvick grupacije.

SigmaNEST je osnovni modul za CAD projektovanje i pripremu delova, CAM programiranje CNC mašina za sve vrste sečenja i NESTING delova na table lima, kompozita, ploče, tkanine.

SigmaTUBE je rešenje za programiranje CNC mašina za sečenje i obradu cevi i profila.

SigmaBEND je softver za programiranje savijačica zasnovano na AutoPOL rešenju.

SigmaCTL je rešenje za pametni nesting sečenja cevi, šipki i profila na testeri.

Francuska softverska kompanija koja razvija SWOOD softverska rešenja kao specijalizovani Add-inove za SolidWorks.

Softverski brend kompanije EfiCAD specijalizovan za parametarsko projektovanje pločastog nameštaja i enterijera u SolidWorks okruženju i programiranje CNC mašina i rutera za obradu pločastih materijala.

SWOOD je modularni softver koji se može nadograđivati za različite potrebe specijalizovanim modulima za dizajn i konstrukciju, CAM programiranje, nesting - izradu krojnih lista, itd.

SWOOD modul za 3D CAD parametarsko projektovanje pločastog nameštaja i enterijera koji radi kao aplikacija unutar SolidWorks softvera.

SWOOD modul za programiranje CNC mašina za obradu drveta sa gotovim postprocesorima za sve CNC mašine svih najpoznatijih proizvođača.

SWOOD modul za kreiranje krojnih lista po željenim kriterijumima za sečenje i automatsko obeležavanje delova iz pločastih materijala.

SWOOD Nesting modul podrazumeva i "ručno" uređivanje krojne liste po potrebi.

SWOOD modul za projektovanje drvenih konstrukcija i objekata koji koristi SolidWorks Weldment alate.

.

Specijalizovan događaj industrijki događaj posvećen razvojnim i proizvodnim tehnologijama u organizaciji Solfinsa sa partnerima koji se održava od 2019. godine. 

Solfins Laboratorija za 3D tehnologije isporučuje usluge i proizvode u oblasti 3D štampe i 3D skeniranja. 

Solfins klijenti tako na jednom mestu mogu videti niz tehnologija 3D štampe na mašinama koje istovremeno koristimo i za usluge 3D štampe pa mogu lako uporediti uživo i odabrati tehnologije koje se najbolje uklapaju u njihove razvojne i proizvodne procese.

Poseta i obilazak Solfins laboratorije u pratnji Solfins konsultanata odvija se uz najavu dolaska.

Naša Laboratorija okuplja kolege koje su specijalisti za usluge mašinskog projektovanja, usluge 3D štampe, usluge 3D skeniranja i usluge reverznog inženjeringa, i pruža im sve potebne alate, ne samo da urade svoje zadatke već i da istražuju granične mogućnosti svake tehnologije:

• 3D štampači u pet tehnologija
• 3D skeneri različitih namena
• magacin materijala za 3D štampu na slobodnom raspolaganju za eksperimentisanje
• alate i uređaje za postprocesiranje, itd.

Uvek dostupne veće količine standardnih materijala za FDM i CFF štampu, uz odabrane specijalne materijale za druge tehnologije - uz mogućnost poručivanja bilo kog materijala direktno od naših partnera dobavljača i biranja brzine isporuke.

Uvek dostupne nove i demo mašine za 3D štampu za preuzimanje odmah.

Solfins 3D Akademija pruža obuke za sva softverska rešenja koja isporučujemo po želji uplatioca uz prepoznatljive Solfins sertifikate.

d

Učionica opremljena CAD radnim stanicama sa instaliranim orginalnim SolidWorks, CATIA i SolidCAM licencama koje su potrebe za održavanje svih obuka Solfins 3D Akademije uživo (obuka uživo održava se samo za organizovane grupe i pojedince koji traže premijum kurseve 1:1).

Čuveni senik u dvorištu Solfinsa, ispod vinove loze i kivija, gde se sedi u kafe pauzama i ručava kad je lepo vreme.

Svaki naš klijent koji je imao sreću da u lepom danu bude na obukama u našoj učionici, sedeo je sa predavačem iz Solfinsa i drugim našim kolegama upravo tu - ispod kivija.

Prvi naši klijenti verovatno se sećaju Dacia, ali, tamo negde od 2016. beli ili teget Rapid parkiran na njihovom parkingu obično znači da je tu neko iz Solfinsa da testira postprocesor na CNC mašini, da implementira 3DEXPERIENCE platformu, da održi obuku za nove verzije SolidWorks softvera, da podesi nove korisnike u PDM-u, itd.

Neformalni brend domaće rakije koji se peče u Junkovcu, Šumadija, pod stručnim nadzorom osnivača kompanije Solfins - Predraga Radovanovića.

Zavisno od berbe i odabrane sirovine, Junkovčanka se proizvodi kao rakija od šljive, kruške, dunje, kajsije.